Kada od svetske premijere do internacionalne distribucije neke avanture protekne skoro dve i po godine, onda se njeno pojavljivanje u prodavnicama može okarakterisati samo kao čista sreća – kako za njene autore, koji su nakon beskrajnih natezanja konačno uspeli da nađu dovoljno moćnog promotera i preko njega lansiraju englesku verziju svog proizvoda, tako i za igrače, koji će najzad moći da uživaju u lepoti nečega što se u posledenjih tridesetak meseci moglo videti samo na slikama.

Runaway – A Road Adventure španske firme „Pendulo Studios”, najočekivanija je igra ovog tipa još od vremena famoznog The Longest Journeyja. Za to su postojala barem dva dobra razloga. Prvi, koji više deluje kao kuriozitet, jeste da se radi o najprodavanijoj igri svih vremena u Španiji. Druga, daleko značajnija stvar, je činjenica da je Runaway prva igra u trodecenijskoj istoriji žanra koja je dizajnirana isključivo za rezoluciju 1024 x 768. Za 3D igre, koje poseduju promenljiv broj tačaka po kvadratnom inču zahvaljujući vektorskom modelovanju, to više ne predstavlja neko čudo, ali za jednu bitmapiranu avanturu grafika takvog kvaliteta i nivoa detaljnosti zaista jeste revolucionarni pomak napred. Zapravo, njegova pojava jedino se može porediti s događajem od pre čitavih osam godina, kada je poslednji pravi King’s Quest, tačnije njegov sedmi nastavak The Princeless Bride, trijumfalno uveo SVGA rezoluciju u svet kompjuterskih avantura.

Runaway je pravo remek-delo grafičkog dizajna, koje i na velikim monitorima, od devetnaest i više inča, izgleda bolje od većine crtanih filmova koje gledamo na TV-u. Svaka lokacija je najpre ručno crtana, a zatim bojena 16-bitnom kolornom paletom, da bi krajnji rezultat bila igra koja pre liči na neki „Disneyev” ili „Dreamworksov” visokobudžetni projekat nego na jedan od poslednjih izdanaka umirućeg žanra. Međuanimacije su urađene u nešto slabijem kvalitetu, ali i dalje glatko šiju većinu konkurencije.

Glavni junak Runawaya, Brajan Basko, tipičan je štreber koji nakon završenih studija dobija stipendiju za usavršavanje na Univerzitetu u Berkliju. Neposredno pre polaska na put, setivši se da je zaboravio da podigne stručnu knjigu koju je svojevremeno poručio, on seda za volan svog starog automobila i na putu do knjžare slučajno obara devojku po imenu Đina, koja je iznenada istrčala iz obližnje uličice u pokušaju da pobegne „gorilama” koji rade za čuvenu mafijašku porodicu Sandreti. Našavši se pred naizgled nerešivom dilemom – stipendija ili prelepa Đina – Brajan ipak odlučuje da pomogne nesrećnoj devojci, pogotovo nakon priče da su joj mafiozosi ubili oca u pokušaju da se domognu neobičnog krsta čije poreklo vodi do plemena Hopi Indijanaca. Kada se svemu tome doda i sumica od tičavih dvadeset miliona dolara koja je takođe u igri, Brajan shvata da je njegov život podjednako ugrožen kao i Đinin, i da je njihova jedina šansa da se daju u bekstvo i tako (možda) izvuku iz bezizlazne situacije.

Izmišljati rupu na saksiji u slučaju P&C avantura nema zaista nikakvog smisla. Polazeći od takve logike i držeći se osnovnih postulata žanra koje su odavno zacrtali „Sierra” i „Lucas Arts”, Španci su napravili tradicionalnu avanturu, u najboljem smislu te reči, u kojoj se smenjuju dramski i komični momenti, a zagonetke variraju od onih klasičnih, sa upotrebom predmeta, pa sve do logičkih mozgalica. Igra je podeljena na šest poglavlja, pri čemu su prva dva relativno kratka i predstavljaju neku vrstu interaktivnog uvoda u priču. U humorističkom pogledu Runaway svoj vrhunac doživljava u trećem poglavlju, kojim dominiraju tri „estradne umetnice” – Karla, Lula i Mariola, kao i jedan Staloneov dvojnik, da bi kasnije, kako se kraj približava, priča postala daleko mračnija, praćena nekolicinom prilično nasilnih scena.

Avantura je u proseku relativno laka, ali su se autori ipak potrudili da je na više mesta zabibere krajnje nelogičnim problemima do čijih se rešenja, umesto logičkim razmišljanjem, dolazi isključivo (dosadnom i napornom) metodom probe. To jeste oduvek bila jedna od osnovnih odlika ovakvih igara, ali nam se čini da u ovom slučaju na relativno malom prostoru postoji previše nebuloznih stvari.

Runaway ima nezgodan bag vezan za video reprodukciju koji predstavlja posledicu efektivne starosti igre, odnosno softverskih konflikata na mašinama na kojima su instalirane različite verzije DivX kodeka. Problem se sastoji u tome što se sve animacije prikazuju okrenute naglavačke. Za rešenje ovog problema treba sa adrese http://prdownloads.sourceforge.net/ffdshow/ffdshow-20020617.exe skinuti program ffdshow (ver. 20020617), a zatim ukloniti sve DivX kodeke sa mašine. Nakon toga treba instalirati ffdshow i u njegovom konfiguracionom meniju (opcija Miscellaneous) setovati kućicu „Flip Video”.

Godinu dana posle Syberie, igrači avantura ponovo imaju razloga za slavlje. Runaway, naravno, ne poseduje unutrašnji šarm i sofisticiranost „Microidsove” igre, ali zato zrači vedrinom i vizuelnom raskoši kakvom se žanr godinama nije mogao pohvaliti. A to je dovoljno da postane deo istorije.

Slobodan MACEDONIĆ