Restricted Area je svoju premijeru doživeo pre nekoliko meseci u rodnoj Nemačkoj, gde je (jašući na talasu patriotskog entuzijazma) ostvario sasvim solidan uspeh. Na papiru, ovaj akcioni RPG zvuči kao proizvod koji ne može da omane. Hack & slash igra koja umesto mačeva i toljaga koristi sačmare i mašinke, izgledom podseća na Fallout, a žestinom akcije asocira na legendarni Crusader? Još kada se celo iskustvo sažme u efektnu marketing frazu „Diablo sa puškama”, ovo bi trebalo da svakom napaćenom SF geeku bude sasvim dovoljan mamac da se nacrta ispred najbližeg prodajnog mesta i trampi dinare za diskove.

U zavisnosti od očekivanja, sofisticiranosti ukusa i generalnih afiniteta, prosečan sajberpanka žedan igrač istrošiće početnu euforiju tokom sledećih nekoliko hiljada klikova mišem, posle čega se nazire mogućnost da je Restricted Area potencijalno gubljenje vremena. Ova dilema nema univerzalan odgovor budući da je, ako ne pazite, prilično lako (pa čak i zabavno) sliti sate i sate u hipnotičnu eksterminaciju raznoraznih mutanata i kiborga. S druge strane, stoji činjenica da je Restricted Area uz još koji sloj glancanja mogao da bude mnogo bolji naslov. Kako stvari stoje, ovom futurističkom Diablo klonu (barem kod nas) neće zafaliti publike, uprkos drugorazrednoj produkciji.

Priča se odvija na našoj planeti osamdesetak godina od sada, kada su sve potencijalne ekološke katastrofe na koje nas naučnici upozoravaju najzad uzele svoj danak i od Zemlje načinile kontaminiranu pustaru. Vlade sveta su doživele kolaps, a glavnu reč drži svega nekoliko megakorporacija. Na ulicama zapuštenih megalopolisa vlada anarhija, a bespućima izvan njihovih zidina haraju bande mutanata. Ova klišeizirana distopija čini sasvim prihvatljivu alternativu klasičnim fantazijskim arhetipovima, gde seoce u kojem se oporavljate i vršite razmenu dobara postaje zapušteno urbano okruženje (u kojem svaka transakcija ima ilegalne konotacije), dok stari dobri dungeon postaje splet hodnika napuštenih vojnih baza.

Odabir likova se svodi na četiri gotova avatara. Svaki od njih ima svoj fantazijski pandan: Džonson (koji glasom i stasom podseća na nešto mlađeg agenta Smita) preuzima ulogu barbariana kao najjednostavniji lik koji većinu situacija rešava čistom silom (to jest sačmarom čije korišćenje, kao i uvek, pruža izuzetan ugođaj). Kenđi je bivši Jakuza, gologrudi ekspert u korišćenju svih vrsta sečiva. Uloga čarobnice pripala je Viktoriji koja svoju mentalnu energiju kanališe u svakojake „psi” moći. U odnosu na ostatak skupine, Džesika je kao haker nešto unikatnija tvorevina, čije hakerske veštine i slabašna konstitucija najviše asociraju na lopovsku klasu.

Zanimljivo je što su autori a priori definisali težinu prelaska igre sa svakim likom ponaosob tako da RPG početnik može odmah da zna u šta se upušta. Svaki lik ima specifične početne atribute i veštine. Iskustveni bodovi se nabacuju besomučnim ubijanjem hordi neprijateljskih stvorenja i sa dosezanjem svakog novog nivoa troše se na jačanje starih i sticanje novih veština. Džonson će uvek ići na veću izdržljivost i umešnost s različitim tipovima naoružanja, dok će Viktorija da grana dijapazon svojih mentalnih moći. Umesto novih štitova, amajlija i oklopa, vaš avatar će nailaziti na bionička i kibernetička unapređenja u vidu novih udova i organa(!). Iako je ovo načelno interesantna ideja, neprestano sakupljanje ruku i nogu sa palih protivnika i iz kontejnera je pomalo bizarno, naročito kada inventar počne da liči na mesarski izlog kanibala. Skromni interfejs odlično služi svrsi, sa mogućnošću mapiranja najkorisnijih komandi na tri tastera na mišu. Neke olakšice za kojima smo nekad mogli samo da uzdišemo sada su lako dostupne, poput automatske dodele optimalne opreme i preraspodele prostora u inventaru.

Korišćenje vatrenog oružja Džonsona čini posebno zanimljivim budući da se tako nešto ne sreće često u hack & slash igrama. Restricted Area je prilično izdašan kada je nabavka novog oružja u pitanju, te će vaš inventar već posle sat vremena biti prenatrpan sa više varijanti pušaka, mašinki, pištolja i plamenobacača. Nešto kasnije na scenu stupa i plazma naoružanje. Najbolje je što uopšte ne morate da brinete o municiji. Hakerka je drugi avatar koji intrigira svojim mogućnostima. Iako isprva naoružana samo pištoljem, leđa joj čuva neuništivi leteći robot (nalik onoj trenažnoj sferi iz „Ratova zvezda”, samo daleko ubitačniji). Pri raspodeli iskustvenih bodova, igrač će morati da donosi teške odluke da li da unapređuje veštine samog lika ili da poboljša performanse robota čuvara. Pored ove začkoljice, Džesika jedina može da pristupi kompjuterskim terminalima i provali u kompjutersku mrežu. Ove kratke ekskurzije unutar virtuelnih svetova, osim što čine vizuelnu promenu tempa, donose ekstra novac i specijalne bonuse.

Svaki lik prati sopstvenu priču, razrađenu kroz nekoliko cut-scena. Zanimljivo je što će vam se tokom igranja ukrstiti putevi s ostalim likovima tako da radnja u Restricted Area ipak sačinjava koherentnu celinu, viđenu iz četiri različita ugla. Kampanje su blago nelinearne, zahvaljujući nasumičnom generatoru misija: NPC-i će uvek biti pri ruci da vam povere neki sporedan zadatak, čisto radi biflanja iskustva ukoliko vam glavna story-arc misija zadaje glavobolje. Mape se takođe nasumično generišu, slično kao kod Diabla. Loša strana ovog sistema je solidna doza bezličnosti, kako misija tako i okruženja. Tilesetova nema puno tako da ste posle nekoliko sati verovatno već videli sve što Restricted Area vizuelno ima da ponudi. Retro 2D izometrijski pogled na akciju neće nikog oduševiti, mada će mu samo zadrti poligonofili naći veće zamerke. Naizgled sitna ali iznenađujuće značajna mana jesu krajnje dosadne animacije umiranja protivnika. Ovde nećete naići na gejzire krvi i iznutrica, što je pomalo šteta za jednu igru u kojoj je hekovanje & slešovanje ipak primarni cilj.

Đorđe NAGULOV