Epson EB-X18, Acer P1273, NEC V300XG i BenQ MX661

Projekcija digitalne slike predstavlja veoma složen proces. Pozabavićemo se razlikama između dve vodeće tehnologije za prikaz slike koje se primenjuju kod savremenih projektora. Digitalni projektori prešli su višedecenijski razvojni put od papreno skupih sprava za prikaz rudimentarne slike do široko dostupnih sofisticiranih uređaja koji imaju mogućnost prikaza slike visoke rezolucije. U „Svetu kompjutera” smo do sada opisali ko zna koliko različitih modela gotovo svih proizvođača, ali se nismo u većoj meri dotakli tehnologije za prikaz slike koju su opisani modeli koristili. Od više različitih tehnologija sa kojima su proizvođači eksperimentisali, dve su se ustalile i pokazale adekvatnim za primenu u savremenim digitalnim projektorima. To su DLP (Digital Light Processing) i 3LCD. Iako imaju istu svrhu, način na koji prikazuju sliku suštinski se razlikuje.

DLP

DLP tehnologiju razvio je Texas Instruments, a koriste je mnogi proizvođači digitalnih projektora. Njenu srž čini čip sa reflektivnom površinom koja je sačinjena od sićušnih ogledala. Svako od ovih ogledala zaduženo je za prikaz jednog piksela, pa se tako njihov broj kreće od nekoliko stotina hiljada sve do dva miliona kod projektora sposobnih za prikaz visokih rezolucija. Čip generiše sliku tako što uz pomoć ovih ogledala reflektuje svetlost lampe na projekcionu površinu. Svako od ovih ogledala je pomično i sposobno da svetlost reflektuje u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od ugla pod kojim se u datom trenutku nalazi u odnosu na lampu. Svako ogledalo menja položaj i do nekoliko hiljada puta u sekundi. Promena njihovog položaja može se uporediti sa osvežavanjem slike kod monitora. Reflektovana svetlost dalje se propušta kroz sočivo ka projekcionoj površini. Međutim, kako je svetlost lampe bele boje, na taj način prikazana slika bi u potpunosti bila crno-bela u zavisnosti od trenutnog položaja ogledala. Da bi prikazana slika dobila druge boje spektra koristi se tzv. „kolorni točak”, odnosno filter kružnog oblika koga čine segmenti sastavljeni od tri osnovne boje – crvene, plave i zelene, kao i prozirni segment kako bi mogao da propusti belu boju. Ovaj točak nalazi se između lampe i ogledala i okreće se velikom brzinom. Tako do ogledala dopire svetlost različite boje više puta u sekundi. Kombinacijom tri osnovne boje dobijaju se ostale nijanse na projekcionoj površini. Velika brzina okretanja neophodna je zbog toga što do projekcione površine u jednom trenutku dopire svetlost samo jedne od tri osnovne boje. Zbog ograničenja ljudskog oka, mozak ne može da registruje ovako brze promene boje, pa je rezultat takav da imamo utisak da su sve boje prikazane istovremeno. Ovaj efekat može se uočiti ako se projektovana slika fotografiše uz pomoć fotoaparata koji je sposoban za izuzetno kratku ekspoziciju. Tada će uslikani kadar biti prikazan onakvim kakav zaista jeste, odnosno biće u potpunosti crven, plav ili zelen. U slučaju da se točak ne okreće dovoljno velikom brzinom, može doći do tzv. „efekta duge”, odnosno prelivanja boja po ivicama i mutne slike. Neki od projektora koji koriste ovu tehnologiju mogu imati izmenjiv kolorni točak koji raspolaže filterima sa više boja, kako bi prikazane boje bile jasnije. Mana je što upotreba višebojnih filtera po pravilu izaziva pomenuti efekat duge kod prikaza pokretnih slika.

Jedno od rešenja za ovaj problem je ono koje se koristi kod digitalnih bioskopskih projektora, a koje podrazumeva upotrebu tri odvojena čipa sa statičnim filterima postavljenim ispred njih od kojih svaki prikazuje isključivo jednu od tri osnovne boje. Tako se kombinacijom boja na projekcionoj površini dobijaju ostale boje spektra. Ovo rešenje je znatno skuplje i nedovoljno praktično za upotrebu u projektorima kompaktnih dimenzija pa se zato retko koristi.

3LCD

Ovu tehnologiju razvio je Epson, ali je široko prihvaćena i od strane drugih proizvođača digitalnih projektora. Kao što se iz njenog naziva da naslutiti, za prikaz slike koristi tri minijaturna, poluprozirna displeja od tečnih kristala. Svaki od ovih displeja zadužen je za prikaz jedne od osnovnih boja spektra. Uz pomoć niza poluprozirnih ogledala svetlost koju emituje lampa podjednako dopire do svakog od displeja. U zavisnosti od toga kolika je trenutna potreba za određenom bojom, kristali u displeju propuštaju svetlost u određenoj meri dalje ka prizmi u kojoj se svetlost osnovnih boja kombinuje kako bi bila prikazana na projekcionoj površini. Kako se kombinacijom tri osnovne boje u istoj srazmeri dobija bela boja tako se i kod projektora koji koriste ovu tehnologiju bela boja dobija propuštanjem svetlosti u podjednakoj meri kroz sva tri displeja. Na taj način dobija se čistija bela boja nego da se svetlost same lampe direktno propušta ka sočivu.

Prednosti i mane

Iz do sada navedenih podataka jasno je da je 3LCD tehnologija superiorna u odnosu na DLP. Projektori koji koriste 3LCD tehnologiju ne pate od boljki poput efekta duge, a prikazanu sliku zaista sačinjavaju sve boje umesto optičke iluzije koju koristi DLP. Ipak, najveća prednost 3LCD tehnologije ogleda se u ujednačenosti prikaza boja. Naime, kod DLP tehnologije intenzitet svetlosti koju emituje lampa biva znatno umanjen prolaskom kroz kružni kolorni filter dok intenzitet bele boje ostaje isti jer se ona ne filtrira, već prolazi direktno kroz sočivo na projekcionu površinu. Rezultat toga je da su sve boje osim bele znatno slabijeg intenziteta i u proseku dostižu tek jednu trećinu intenziteta bele boje. Sa druge strane, kod projektora koji koriste 3LCD tehnologiju bela boja dobija se propuštanjem svetlosti kroz sva tri kolorna filtera, pa je tako njen intenzitet jednak zbiru intenziteta ostalih boja.

Teorija i praksa

Kako bismo sve navedeno potvrdili i u praksi, testirali smo četiri različita digitalna projektora i to Acer P1273, BenQ MX661, NEC V300XG i Epson EB-X18. Nećemo ulaziti u detalje vezane za njihove karakteristike jer to nije tema ovog teksta, ali ono što je bitno jeste to da prva tri modela koriste DLP tehnologiju za prikaz slike, dok Epsonov model koristi 3LCD. Takođe, navedene specifikacije koje se tiču intenziteta prikazane svetlosti odnose se na belu boju, dok je kod Epsonovog modela eksplicitno navedeno da je intenzitet zbira svih boja jednak beloj. Deklarisane vrednosti izražene su u ANSI lumenima. Lumen je veličina koja predstavlja intenzitet svetlosti izražen u luksima (lux) po jedinici površine.

Testiranje smo obavili uz upotrebu profesionalnog svetlomera Chauvin Arnoux C.A 811. Svi projektori testirani su u identičnim uslovima koji su podrazumevali potpuno zamračenu prostoriju u kojoj je nivo ambijentalnog osvetljenja iznosio svega tri luksa, rastojanje projektora od projekcione površine od dva metra, kao i prikaz identične test slike sastavljene od kvadrata u osnovnim bojama i potpuno bele slike. Sve vrednosti prikazane su u luksima, kako se pretvaranjem ove jedinice u lumene ne bi izgubilo na preciznosti podataka. To svakako ne menja odnos intenziteta prikazanih boja u odnosu na belu. Iz priložene tabele može se videti da su navodi o intenzitetu svetlosti tačni samo kod dva modela, V300XG i EB-X18. Kod druga dva modela intenzitet drugih boja bio je znatno niži u odnosu na belu boju. V300XG koristi mali trik kako bi ispravio nedostatke DLP tehnologije, pa tako umesto potpuno prozirnog filtera za belu boju koristi zatamnjen filter koji intenzitet bele boje snižava do nivoa koji je jednak intenzitetu zbira ostalih boja. Ovo za rezultat ima prilično niži intenzitet bele svetlosti u odnosu na druga dva modela koji koriste DLP tehnologiju, uprkos jačoj lampi koju V300XG koristi. Pri tome je i dvostruko skuplji od ostalih testiranih modela.

Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da razjasnimo sve nedoumice vezane za prikaz slike kod savremenih digitalnih projektora. Iako je Epson patentirao 3LCD tehnologiju, nju koriste i mnogi drugi proizvođači. Budući vlasnici trebalo bi da obrate pažnju prilikom kupovine na to koju vrstu tehnologije željeni model koristi, jer su sve prednosti na strani 3LCD.

Vladimir TRAJKOVIĆ