SeaMonkey 2.31, Maxthon Cloud Browser 4.4.3, Whitehat Aviator 37.0, Superbird 37.0, Pale Moon 25.1.0, BlackHawk 35.0, Avant Browser 2015, K-Meleon 74.0, Comodo Dragon 36.1, LunaScape 6.9.3, QupZilla 1.8.4, SlimBoat 1.1.53, SlimBrowser 7.00 i SlimJet 2.0

Četrnaest alternativnih jahača web talasa

Bez ikakve sumnje, internet pregledači su najčešće korišćena vrsta softvera. Njima se služimo praktično svakog dana i većina nas ima svoje favorite, kao i one na koje nikako ne mogu da se priviknu. Pozitivno ili negativno mišljenje o nekom internet pregledaču najčešće dolazi od njegovih karakteristika, korisničkog interfejsa ili prosto zbog navike (obično nam se dopada onaj koji smo prvi počeli da koristimo).

Mnogo je manji broj korisnika koji taj sentiment određuju u zavisnosti od performansi koje pregledači manifestuju tokom rada. To je i logično, pošto u najvećem broju slučajeva svaki pregledač rutinski obavlja poverene mu zadatke. Insistiranje na performansama dolazi do izražaja u specifičnim situacijama. Na primer, oni koji vole da igraju igre će uvek želeti da imaju pregledač sa što bržim izvršavanjem JavaScript koda, kao i sa što lepšom i bržom grafikom. Sa druge strane, imamo vlasnike starijeg hardvera koji ne žele da se odreknu svog ljubimca i traže programe koji nisu previše gladni za resursima. Odmah da kažemo da ćemo pažnju posvetiti manje poznatim pregledačima interneta, dok ćete uporedne podatke o „velikim igračima” pronaći u okviru tabela i grafika. Uostalom, zašto pisati o nečemu što je poznato gotovo svima?

Kako smo testirali?

Iako na prvi pogled testiranje internet pregledača može izgledati prilično jednostavno, to u praksi nije tako. Postoji mnoštvo sitnica koje mogu uticati na objektivnost rezultata testiranja. Čak je i sa sintetičkim benchmark testovima situacija dosta „škakljiva”, i pri takvom testiranju može doći do značajnih oscilacija na jednoj te istoj platformi (ili čak jednog te istog pregledača), a da i ne govorimo o testiranju potrošnje resursa koji zavise od mnoštva faktora. Pre svega, veliku ulogu igra memorijski menadžment samog operativnog sistema, koji može da se ponaša različito u zavisnosti od veličine raspoložive memorije. Slična je stvar i sa ponašanjem srca svakog pregledača – endžina. U zavisnosti od raspoložive memorije, engine može na različite načine iskorišćavati memorijske i procesorske resurse računara. Osim toga, testiranje u realnom vremenu podrazumeva i to da sadržaj sajtova neće uvek biti identičan i da u međuvremenu može doći do izmena koje mogu da utiču na potrošnju resursa.

Nikako ne treba izgubiti iz vida i potencijalni uticaj antivirusnih programa, koji u pojedinim situacijama mogu napraviti velike probleme. Antivirusi u svom opisu poslova imaju i dužnost proveravanja JavaScript koda na potencijalno maliciozni karakter. Pošto testovi sa pregledačima vrlo intenzivno koriste JavaScript, jasno je kakav je uticaj antivirusa na performanse rada sistema. Dakle, nemoguće je napraviti apsolutno sterilnu laboratoriju za istraživanja ove vrste, pa smo težili da uticaj eksternih faktora svedemo na što manju meru. Testiranja su rađena u okviru virtuelne mašine sa 1,7 GB alocirane radne memorije. Ovo je urađeno namerno, kako bi se ograničilo „razmahivanje” velikim memorijskim prostorom i da bismo videli kakvo je snalaženje programa sa ograničenim resursima. Testiranje je rađeno bez prisustva antivirusnih programa i pod operativnim sistemom Windows 8.1 (32-bitna verzija). Testni računar je baziran na procesoru i5 na 2,4 GHz sa 8 GB RAM.

Pošto nije tajna da postoji veliki broj programa iz ove kategorije, odlučili smo da za početak uzmemo potencijalno najzanimljivije. Iz konkurencije od 32 programa izbacili smo one koji nisu prošli takozvani ACID3 test, koji se odnosi na kompatibilnost sa JavaScript i DOM standardima. Jedini izuzetak je taj što smo progledali kroz prste programu LunaScape, koji je ostvario 99 od mogućih 100 bodova. Bilo je planirano da ukupni broj prikazanih programa bude 20, ali smo u poslednjem momentu odustali od pregledača Sleipnir, pošto smo primetili njegovo ne baš stabilno ponašanje. Naravno, uvek postoji mogućnost da nismo testirali upravo vaš omiljeni egzotični pregledač, ali je u svakom slučaju ponuđeni spisak vrlo reprezentativan.

Za sintetičke testove smo koristili nekoliko sajtova, kako onih namenjenih isključivo testiranju brzine rada JavaScript interpretera tako i onih koji u obzir uzimaju i grafičke performanse. U prvu grupu spadaju testovi Speed-Battle (www.speed-battle.com) i Octane (developers.google.com/octane), dok su se u drugoj našli testovi Peacekeeper (peacekeeper.futuremark.com, Browsermark (browsermark.rightware.com) i LiteBrite (ie.microsoft.com/testdrive/Performance/LiteBrite). Treba uvek imati na umu činjenicu da pojedini testovi dolaze od strane ljudi bliskih razvojnim timovima određenih pregledača i često imaju običaj da favorizuju upravo tu platformu. U takve testove spadaju Octane (preferira pregledače bazirane na Chromiumu) i posebno LiteBrite koji uveliko daje prednost endžinu Trident. Peacekeeper je sajt najpoznatije kuće za testiranje PC grafike – Futuremark.

Druga grupa testova se odnosi na one koji bi trebalo da simuliraju ponašanje sistema u realnim uslovima rada. Tabele i grafikoni prikazuju količinu zauzete memorije pri 1, 5, 10 i 15 otvorenih stranica. Oznaka „-10” označava smanjenje broja otvorenih stranica sa 15 na 5 i trebalo bi da pokaže agilnost pregledača u oslobađanju zauzetih resursa. Da bismo proverili minimalnu moguću zauzetost memorije od strane pregledača, učitavali smo samo sadržaj stranice www.google.com, koja je jedna od najnezahtevnijih stranica na internetu. Prvi blok od pet sajtova sačinjavaju oni koji se najčešće posećuju. To su informativni portali: Politika, Novosti, Blic, RTS, Vesti. Drugi blok čine sajtovi opšte namene, a jedan od njih je i sajt našeg časopisa. Na kraju, poslednji blok sajtova čine oni koji intenzivno koriste Flash i kao takvi su poznati kao veliki gutači resursa. Kako bismo tačno zabeležili koliko je zauzeće memorije u određenom vremenskom trenutku, koristili smo program ProcessHacker (processhacker.sourceforge.net, 1,8 MB), koji hijerarhijski povezuje sve procese vezane za određeni program.

SeaMonkey 2.31

Postoje pojedinci koji ovaj program (www.seamonkey-project.org, 30 MB) obožavaju iz jedne proste stvari, a to je da i dan danas njegov početni korisnički interfejs izgleda upravo onako kako je izgledao Netscape Navigator pre 20 godina. U stvari, SeaMonkey je potomak nekada poznatog paketa Netscape Communicator, koji je zvanično postojao do 2006. godine, kada je fondacija Mozilla rešila da prekine njegov razvoj. Reč je o programu koji je u mnogo čemu sličan sa Firefoxom i zbog toga je u stanju da koristi veliki deo bogate ponude svakojakih Firefox dodataka. Osim toga, uz pomoć raznoraznih vizuelnih tema, za čas je moguće potpuno promeniti korisnički interfejs i od retro izgleda preći na onaj prilagođen današnjim standardima. U svojim nedrima, osim pregledača interneta, SeaMonkey sadrži još nekoliko alatki namenjenih korisnicima raznih profila. Tako, recimo, program ima jednostavni (ali potpuno funkcionalni) WYSIWYG HTML editor, koji može poslužiti za obavljanje jednostavnijih poslova iz ove oblasti. Za one koji praktikuju čuvanje elektronske pošte na lokalnom računaru, tu je posebni modul upravo za tu namenu. Osim toga, tu su još i adresar i IRC klijent.

Ako ste se pitali, zašto je SeaMonkey čest gost u Linux distribucijama namenjenim slabijem hardveru, odgovor možete naći u tabelama koje idu uz tekst. Reč je o jednom od najnezahtevnijih programa prikazanih u ovom pregledu. Po tom pitanju, on je na testu zauzeo četvrto mesto sa maksimalnim zauzećem memorije ispod 450 MB, što je sasvim prihvatljiv rezultat. Osim toga, testovi brzine izvršavanja JavaScript koda svrstavaju ovaj pregledač u gornji deo tabele. U tim testovima SeaMonkey zauzima solidno sedmo mesto. Što se tiče grafičkih mogućnosti, program pripada zlatnoj sredini, što znači da može lepo poslužiti u svakodnevnom radu, ali ljubiteljima online igara neće biti od velike koristi. Na testu LiteBrite, program je ostvario jedan od najlošijih rezultata, ali je od ranije poznato da ovaj test nije po volji Gecko baziranih pregledača. Podrška za HTML5 specifikaciju je nešto slabija u odnosu na starijeg i poznatijeg brata Mozilla Firefoxa.

Maxthon Cloud Browser 4.4.3

Nekada davno, ovaj pregledač (www.maxthon.com, 1,4 MB) je nosio naziv MyIE2 i služio je kao šel za Internet Explorer, sa mnoštvom dodatnih funkcija koje originalni program nije imao. Dakle, Maxthon je od samog početka imao podršku za IE engine, dok od verzije 3 ima i podršku za Webkit. Atribut Cloud dolazi od mogućnosti pregledača da na udaljenom serveru čuva vaše lične podatke, kao što su podešavanja, izabrane stranice, dodaci i slično. Svakako vizuelno najkarakterističnija crta Maxthona je sivoplavi stubac sa leve strane, zamišljen kao mesto za brzi pristup ekstenzijama (ako vam smeta, možete ga isključiti).

Ne zadivljuje nas činjenica da proizvođači za svoj program govore da je najbolji i najbrži, pošto takve tvrdnje imamo priliku da vidimo vrlo često. Nažalost, podaci testiranja govore da to nije tako, iako Maxthon ostvaruje sasvim solidne rezultate. Posebno je briljirao u grafičkom testu Peacekeeper, gde je postigao praktično identičan rezultat sa Chromeom (po zbirnom rezultatu, najbržim pregledačem na testu). Međutim, Maxthon je ponekad davao i vrlo loše rezultate. Na primer, u testu BriteLite je postigao vreme od celih 257 sekundi (manje je bolje), što je posebno interesantno zbog činjenice da program podržava Trident engine koji se pokazao kao najbrži na ovom testu. Za program je na raspolaganju dovoljno veliki broj dodataka koji povećavaju efikasnost u radu. Jako nam se svidelo što program ima mogućnost istovremenog prikazivanja dve stranice u okviru jednog taba. Isto tako, tu je i opcija koja znatno olakšava čitanje teksta na ekranu (Reader mode).

Whitehat Aviator 37.0

Ovaj program (www.whitehatsec.com/aviator, 60,5 MB) izdaje jedna poznata kompanija iz sveta računarske bezbednosti. Aviator sadrži mnoštvo alatki koje bi trebalo da vas zaštite od svakakvih sumnjivih tipova kojih na internetu ima baš mnogo. Projekat je započet kao interni eksperiment koji je trebalo da služi kao sredstvo za isprobavanje strategija za zaštitu od raznih vrsta napada, ali je kasnije pretvoren u proizvod dostupan svima. Kao osnova za kreiranje internet pregledača je uzet Chromium izvorni kod, koji je poznat po svojoj brzini i pouzdanosti. Zbog toga ne iznenađuje fizička sličnost između ova dva pregledača.

Pažljivom oku neće promaći postojanje dve male ikonice u gornjem desnom delu ekrana. One su vidljivi deo dva bezbednosna dodatka pod nazivima User-Agent Switcher i Disconnect. User-Agent Switcher služi za podešavanje informacija koje će pregledač slati na zahtev servera. Naravno, pogađate, on služi da serveru pošaljemo lažne informacije od kojih neće imati velike koristi. Funkcija drugog dodatka je da ne dopusti prikupljanje podataka nastalih posle vaših aktivnosti na internetu, što praktikuju firme kao Google i Facebook. Isto tako, u adresnoj liniji se „kao iz aviona” vidi natpis Protected, koji signalizira da program trenutno ne sakuplja nikakve podatke na lokalnom sistemu. To je standardni način rada ovog programa, a ukoliko imate potrebu da dozvolite sakupljanje podataka, to jednostavno uradite iz menija birajući opciju New unprotected window. Java i Flash sadržaji se ne aktiviraju automatski, već je potrebna vaša eksplicitna dozvola. Većina naprednih bezbednosnih mehanizama je skrivena duboko u nedrima programa i potpuno nevidljiva tokom rada. Svaki pojedinačni otvoreni tab ima programsku izolaciju od okruženja. Isto tako, onemogućeno je interno referiranje URL-ova u okviru domena koje može da otkrije dosta informacija o vama. Na testovima JavaScript i DOM modula, Aviator je postigao dosta dobre rezultate, ali je u grafički orijentisanim testovima bio nešto slabiji.

Superbird 37.0

Superbird (superbird-browser.com, 39,2 MB) se reklamira kao najbrži pregledač interneta. Najveći deo programskog koda deli sa Chromeom, ali sa nekim manjim poboljšanjima u pogledu zaštite bezbednosti. Za razliku od svog „tate”, Superbird ne šalje nikakve podatke prema serverima kompanije Google. Isto tako, program ne instalira pozadinski proces Google Updater.

Rezultati testiranja nam govore da Superbird ni u jednom od testova nije postigao vreme brže od Chromea. Istine radi, rezultati su im najčešće bliski, ali uvek u korist Googleove uzdanice. Ali dobro, marketing je deo naše svakodnevnice i malo se ko uzbuđuje zbog toga. Na našim testovima, Superbird je od Chromea postigao bolje rezultate jedino po pitanju potrošnje memorije, koja je kod ovog programa prosečno manja za nekih 150 MB.

Pale Moon 25.1.0

Iako se danas najveći broj pregledača interneta bazira na tehnologiji proistekloj iz projekta Chromium (Blink, Webkit), ni stari dobri Gecko nije za bacanje. Ljudi uključeni u ovaj projekat su odlučili da naprave pregledač koji će da bude bolji od Firefoxa i tom prilikom su bili spremni da idu na i na krajnje mere. Tako, recimo, Pale Moon (www.palemoon.org, 20,2 MB) ne podržava rad pod Windowsom XP i neće se startovati na mašinama čiji procesor ne podržava SSE2 skup instrukcija. Takođe, iz koda je izbačena podrška za mnoštvo funkcija koje su autori smatrali nepotrebnim (grupe tabova, roditeljska kontrola, Social API, podrška za ljude sa posebnim potrebama i tako dalje). Ovakve stvari bi trebalo da se odraze pozitivno na brzinu rada programa, koja po rečima tvoraca iznosi lepih 25 procenata više. Međutim, na testiranju, modifikovani pregledač nije uspeo da nadmaši izvornu verziju programa. Pošto smo i sami bili iznenađeni, ponovili smo test nekoliko puta i na različitim računarima. Krajnje ocene testova su uvek ostajale proporcionalno jednake i u korist Firefoxa. Ipak, Pale Moon nas je obradovao na testu zauzeća memorijskih resursa, gde je ostvario sjajne rezultate trošeći od 50 do 150 MB prostora manje od Firefoxa.

Pale Moon krasi jednostavan i za oko lep interfejs plavih nijansi. Zapravo, reč je o interfejsu Firefoxa od pre nekoliko godina, koji je i danas za mnoge lepši, bolji i praktičniji od savremenog. Polje za pretraživanje je izvorno postavljeno na pregledač DuckDuckGo, koji je omiljen izbor onih koji brinu o svojoj privatnosti. Ukoliko već koristite Firefox i želite bezbolno da pređete na Pale Moon, sa sajta proizvođača skinite program pod nazivom Pale Moon profile migration tool, koji će vam pomoći u prenosu svih podataka i podešavanja.

BlackHawk 35.0

Slovačka softverska kompanija Netgate odlučila je da se oproba na polju internet pregledača i na nama je da vidimo koliko su u tome bili uspešni. Ako je verovati tekstu ispisanom na matičnoj stranici programa, BlackHawk (www.netgate.sk/blackhawk, 38,6 MB) bi trebalo da kombinuje brzinu Chromea sa funkcionalnošću Firefoxa. Međutim, mi nismo bili u stanju da pronađemo ni najmanju naznaku koja bi nas podsetila na Vatrenu Lisicu. Umesto toga, program ima Chrome ekstenziju IE tab, pomoću koje u okviru Chromea možemo prikazati web stranicu onako kako to radi Internet Explorer. Osim njega je još ugrađen i dodatak pod nazivom SEO Toolbar za praćenje statistike internet stranica. Jedina vizuelna razlika u odnosu na Chrome je ta što su meniji prebačeni u gornji levi deo ekrana iza tastera za navigaciju. I to bi bilo sve što možemo reći o ovom pregledaču! Nažalost, nisu nam dostupne nikakve druge informacije o potencijalnim karakteristikama programa. Iz priloženih tabela možete videti da je po pitanju resursa nešto proždrljiviji od Chromea i to u granicama od 50 do 200 MB. Po brzini rada program postiže rezultate nešto bolje od proseka, dok je na grafičkim testovima bio bolji i zauzeo solidno peto mesto.

Avant Browser 2015

Priča kaže da su autori programa (www.avantbrowser.com, 4,24 MB) kreativnu ideju dobili posmatrajući Operu, koja je bila prvi pregledač sa ugrađenom podrškom za danas nezamenjive tabove. Vremenom su apetiti rasli, mogućnosti se uvećavale i danas na raspolaganju imamo vrlo kvalitetan pregledač interneta sa bogatstvom ponuđenih opcija. Da stvar bude još zanimljivija, aplikacija u nedrima ima čak tri pogonske platforme: Trident, Blink i Gecko. Standardni engine je Blink, ali na jednostavan način iz adresne linije možemo da ga prebacimo u preostala dva. Svaki tab može da radi sa posebnim engineom, pa tako na jednom mestu možete proveriti ponašanje sajtova na različitim platformama. Slično Maxthonu, Avant Browser podržava istovremeni prikaz dva sajta na jednoj stranici. Sajtove možete slati iz levog u desni okvir i obratno. Program krasi jednostavan i lep korisnički interfejs sa mnoštvom ugrađenih skinova.

Pažnju nam je privukla tvrdnja autora da je reč o pregledaču sa najmanjim memorijskim zahtevima na platformi Windows. Naši testovi su međutim pokazali sasvim suprotno – upravo je Avant Browser pokazao ubedljivo najveće rasipništvo od svih testiranih aplikacija! S druge strane, na testovima brzine, program se pokazao vrlo dobro i u grafičkim testovima zauzeo treće mesto, iza Chromea i Opere.

K-Meleon 74.0

Već nekih petnaestak godina, K-meleon (kmeleon.sourceforge.net, 17,2 MB) je sinonim za mali i pouzdan pregledač interneta, koji se racionalno odnosi prema resursima sistema. Obično je rado viđen gost na slabijim konfiguracijama kada je potrebno koristiti novije internet tehnologije. U radu se oslanja na engine Gecko, ali ne pretenduje na njene najnovije varijante, već koristi one nešto starije. Tako testiranu verziju pogoni 24. verzija Geckoa, dok aktuelni Firefox koristi verziju 34. Ovo se naravno odražava na mogućnosti pregledača. Tako, recimo, kada je u pitanju specifikacija HTML5 standarda, K-Meleon podržava 44 funkcije manje od Firefoxa. Još jedna nuspojava starije verzije enginea je gotovo dvostruko zaostajanje za Firefoxom u dva glavna testa grafičkih mogućnosti. Isto tako, zbog nepodržanih funkcija u vezi sa CSS3 elementima, K-Meleon nije bio u stanju da završi LiteBrite test. S druge strane, program u radu zahteva od 50 do 150 MB manje memorije od Firefoxa. Ostale karakteristike su se pokazale u granicama proseka uz činjenicu da je maksimalno zauzeće procesora u toku testiranja iznosilo pohvalnih 71 procenata.

Jedna od zanimljivih karakteristika programa je da omogućava istovremeno korišćenje favorita/bukmarka iz IE i Opere zajedno sa onima koje podržava Mozilla.

Comodo Dragon 36.1

Comodo je Kanadska firma koja i nije tako nepoznata ljubiteljima računara. Oni na polju pregledača interneta istovremeno nastupaju sa tri proizvoda: Comodo Dragon (goo.gl/kSZU, 50,7 MB), Comodo IceDragon i Comodo Chromium Secure. Prvi koristi izvorni kod Google Chromea, drugi od Firefoxa, dok treći preferira Chromium. Pošto nemamo previše prostora, odlučili smo se da testiramo samo jednog od njih – Dragona.

Kao i najveći deo testiranih programa, Dragon za osnovu koristi kod pregledača Chrome, pošto je njegova brzina nesporna. Programeri su na tu platformu pokušali da unesu još neke sitnice koje bi trebalo da poboljšaju zaštitu korisnika od svakojakih špijunskih umotvorina. U tome je vrlo sličan prethodno pomenutom BlackHawku, samo je opseg podataka koji se ne šalju Googleu znatno proširen. Instalacija sadrži šest dodataka koji će mnogima biti od koristi. Comodo Drag&Drop je alat koji nakon što neki kopirani tekst odvučemo do desnog kraja prozora, otvara dijalog gde možemo da biramo kakav sadržaj da pretražujemo, a da sadrži kopirane reči. Na raspolaganju nam inicijalno stoje: Web, Wikipedia, YouTube, kao i Google servisi za pretraživanje fotografija i prevod teksta. Servisi Media Download i Share Page rade upravo ono što sugeriše njihovo ime. Pošto je Comodo firma koja akcenat stavlja na bezbednost računarskih sistema, mesto u kompletu su našli i dodaci Web Inspector i PrivDog. Prvi je izuzetno koristan i štiti vas od mnoštva internet opasnosti, dok je drugi zadužen za blokiranje svakojakih trekera i „kolačića” koji sakupljaju podatke o vašoj aktivnosti.

Test je pokazao da je Dragon konzumirao čak 264 MB memorije sa samo jednim otvorenim sajtom, što je najgori rezultat na testu. Sa povećanjem broja otvorenih stranica, trend gladi za memorijom je nastavljen, ali u nešto manjem obimu. Testovi brzine JavaScript koda sa manjim zaostatkom prate rezultate koje je postigao Chrome.

LunaScape 6.9.3

Svidelo nam se to što program (www.lunascape.tv, 17,8 MB) prilikom instalacije omogućava izbor između standardne i portabilne instalacije, kao i mogućnost da programu dodate Webkit engine. Tako ovaj pregledač može istovremeno da renderuje stranice sa engineima Trident, Gecko i Webkit. U teoriji to sve izgleda lepo, ali je malko drukčije u praksi. Naime, LunaScape se iz nekih razloga oslanja na dosta stare verzije sva tri enginea, pa zbog toga ne iznenađuje i nemogućnost uspešnog završetka ACID3 testa, kao i slaba podrška za HTML5 specifikaciju. Interfejs programa ne odiše estetikom i prilično je tmuran (postoji mogućnost promene skina, ali izbor nije baš neki). Osim toga, nije nam se dopao način njegovog funkcionisanja. Zbog menija sa desne strane, koji je u istoj ravni sa adresnom linijom, polje za unošenje adresa je previše usko. Na panelu sa leve strane su smeštene ikonice za brzi pristup omiljenim sajtovima i već posećenim stranicama. Na svim testovima program pokazuje rezultate ispod proseka.

QupZilla 1.8.4

Prilično nepoznat program (www.qupzilla.com, 25,2 MB) sa prijatnim interfejsom koji podseća na neke starije verzije Firefoxa. Pošto je početna namera autora bila da to bude multiplatformski pregledač, ne čudi činjenica da je pisan uz pomoć Qt frameworka i da ga pokreće engine Webkit. Kao što već rekosmo, interfejs spolja podseća na stari Firefox, ali je ponuda opcija menija umnogome drugačija i, rekli bismo, skromnija. Autor očigledno nije imao nameru da komplikuje stvari i ponudio nam je jednostavnu aplikaciju koja od dodataka ima samo modul za automatsku blokadu iskačućih prozora. I ovde je kao i kod više drugih pregledača, izvorni sajt za pretraživanje postavljen na DuckDuckGo. Na brzinskim testovima, program nije briljirao, ali nam nije ostala nezapažena činjenica da je maksimalno opterećenje procesora tokom procesorski intenzivnih testova dosezalo do vrlo skromnih 52 procenta. To opet upućuje na zaključak da brzina i nije bila imperativ prilikom profilisanja ovog browsera.

SlimBoat 1.1.53, SlimBrowser 7.00 i SlimJet 2.0

Pošto nemamo previše prostora na raspolaganju, pregledači koji započinju rečju Slim biće opisani zajedno. Tim pre što su sva tri potekla iz iste kuće, a prva dva je i dosta teško vizuelno razlikovati. SlimBoat (www.slimboat.com, 11,76 MB) i SlimBrowser (www.slimbrowser.net, 3,67 MB) izgledom jako podsećaju na IE6, koji je star koliko i Windows XP. Dok su drugi praktikovali da pod jednu haubu stave po nekoliko „motora”, momci iz Flashpeaka su odlučili da je pametnije napraviti tri odvojena pregledača. SlimBrowser je zasnovan na Tridentu i očekivano postiže rezultate slično Internet Exploreru, dakle, nit’ voda nit’ vino. Međutim, varijanta pregledača pod nazivom SlimJet (www.slimjet.com, 39,61 MB), koja je zasnovana na enginu Blink, u pojedinim testovima zaista radi na mlazni pogon i postiže značajno bolje rezultate od Chromea. Posebno je zanimljiv rezultat na testu BriteLite, gde je postigao za pola minuta kraće vreme od svog uzora. Sasvim drugim putem je pošao SlimBoat, zasnovan na Webkitu, čiji je glavni cilj da ponudi savremeni pregledač koji će nesmetano raditi i na starijem hardveru. I zaista, programeri su postigli rezultate vredne svake pažnje. Nažalost, ovde važi ona poslovica: što dobiješ na mostu, izgubiš na ćupriji. Smanjeno korišćenje resursa je imalo za posledicu izbacivanje modula koji imaju glad za memorijom i procesorom. To opet ima za posledicu smanjenje mogućnosti vezanih za obradu HTML sadržaja (prvenstveno je u pitanju rad sa videom i 3D grafikom). Ipak, sačuvana je funkcionalnost HTML5 elemenata koji su najčešće u upotrebi. Drugi rezultat uštede na resursima je znatno sporiji rad, pa tako SlimBoat spada među najsporije prikazane browsere.

• • •

Iako veliki broj manje poznatih pregledača za sebe tvrdi da su bolji i brži od svih ostalih, testiranje je pokazalo da stvari stoje drugačije. Generalno, što se tiče „velike četvorke”, najbolje ukupne rezultate brzinskih testova ima Chrome, dok ga Opera prati u stopu. Na trećem mestu je Firefox sa nevelikim zaostatkom, ali i sa znatno manjim maksimalnim zauzećem procesorskog vremena i značajno nižom potrošnjom memorije. Internet Explorer 11 je daleko za njima i jedinu pobedu je odneo u testu LiteBrite, koji mu inače odgovara.

Od „alternativaca”, najbolje rezultate brzinskih testova beleže SlimJet, Avant Browser i Maxthon. Kada su u pitanju resursi, ubedljivo najekonomičnijim pokazao se SlimBoat, koji je definitivno najbolji izbor za sporije mašine sa malo memorije. Šta više, pokazao je veliku skromnost u opterećenju procesora koja nije prelazila 52 procenta. Odlični su bili i Pale Moon, kao i K-Meleon. Pokazalo se ono što se i ranije znalo – najbrži engine je definitivno Blink, koji se pokazao kao bolji od Webkita, sa kojim je do pre nekoliko godina delio iste korene. Gecko je nešto sporiji, ali i manje zahtevan po resursima memorije i procesora. Najstariji engine, Trident, zaostaje za konkurencijom po svim pitanjima.

Igor S. RUŽIĆ