OnePlus One

Priča o startapu OnePlus počinje krajem 2013. godine, kada je grupica entuzijasta iz kineske kompanije Oppo udružila snage s istomišljenicima iz CyanogenMod tima kako bi realizovali projekat jeftinog „ubice smartfona”. Sjajnu ideju Kinezi su u svom maniru – brzo i efikasno – pretočili u ambiciozan projekat koji je u rekordnom roku prerastao u konkretan proizvod. Nekoliko meseci od premijere, OnePlusov prvenac po imenu One (OPO) uživa status najpoželjnijeg pametnog telefona, sa cenom i specifikacijama koje zvuče predobro da bi bile stvarne: njegova cena je dvostruko niža od slično opremljenih telefona, uključujući i Nexus 5.

OnePlus One podseća na neke ranije Oppo modele: u pitanju je prilično glomazan aparat u polikarbonatnom kućištu koje nosi veliki 5,5-inčni ekran prekriven Gorilla Glass 3 zaštitom. Iznad i ispod ekrana ima dosta prostora; iznad su smešteni zvučnik, signalni LED, senzori i otvor sočiva prednje kamere, a ispod tri standardna kapacitivna tastera s anemičnim pozadinskim osvetljenjem. Taster za uključivanje ekrana je na desnoj ivici (nećete ga preterano koristiti jer se telefon može „probuditi” i dvostrukim tapkanjem), a taster za kontrolu jačine zvuka i fioka za microSIM karticu su na levoj ivici; na vrhu su audio port i sekundarni mikrofon, a na donjoj ivici microUSB, glavni mikrofon i dva prilično glasna zvučnika. Leđa su lako zakrivljena i napravljena od polikarbonata u beloj boji sa mat oleofobnim premazom koji ne skuplja masnoću s prstiju. Tu su se smestili otvor sočiva glavne kamere i dvostruki LED blic, kao i još jedan pomoćni mikrofon. Kvalitet izrade je na najvišem nivou, pa nema bojazni od krckanja, šuškanja i drugih neprijatnih nus pojava koje bismo očekivali od „nekrštenog” proizvođača.

Jedan od aduta ovog telefona svakako je njegov IPS LCD ekran, koji se može pohvaliti Full HD rezolucijom gustine 400 ppi, verodostojnim prikazom boja, odličnom čitljivošću iz najširih uglova gledanja i solidnim osvetljenjem. S druge strane, u premium klasi susretali smo se i sa kvalitetnijim ekranima – uglavnom su to AMOLED paneli s boljim kontrastom i još širim uglovima gledanja – ali izbor IPS varijante govori u prilog tome da je proizvođač pre svega na umu imao uštedu energije.

Zadnja kamera opremljena je Sonyjevim Exmor IMX 214 1/3.06” CMOS senzorom s otvorom sočiva f/2.0 i nudi rezoluciju od 13 megapiksela u 4:3 odnosu (4208 x 3120 px); prednja kamera ima širokougaono sočivo i senzor od 5 megapiksela (2592 x 1944 px). Obe kamere se pokreću prilično brzo, unutar jedne sekunde, rade precizno i pružaju postojane performanse u različitim uslovima. Upravljački interfejs donosi standardne, ali i neke napredne opcije kao što su panoramsko snimanje, automatski režimi, HDR, ručno fokusiranje ili prepoznavanje lica, koje funkcioniše i na prednjoj kameri, čime značajno olakšava izradu kvalitetnih selfija. Izuzmemo li povremeno zbunjivanje automatskog fokusiranja i laganu deformaciju objekata uz preskakanje frejmova u 4K video režimu, s Oneom nismo imali nikakvih problema, a brzinom i rezultatima smo veoma zadovoljni.

One Plus One je zasnovan na CyanogenMod verziji KitKat Androida 4.4.2 (prva službena verzija ove popularne modifikacije), što je po mnogim mišljenjima odlično rešenje, mada ni kombinacija sa nativnim „vanila” Androidom ne bi bila loša. Sam uređaj nije rutovan i ima zaključan bootloader, ali iskustva korisnika govore da se otključavanje i rutovanje sprovode jednostavnije nego na drugim uređajima, pa instaliranje custom ROM-ova ne bi trebalo da bude problem. CyanogenMod 11S je tokom čitavog perioda testiranja radio kao podmazan, bez bilo kakvih neprijatnih iznenađenja. Funkcionalne modifikacije i neke prepravke ispod haube omogućuju brže izvršavanje nekih funkcija (npr. pokretanje aplikacija crtanjem gestova na zaključanom ekranu, otključavanje dvostrukim dodirom ekrana itd.), lakše manipulisanje aplikacijama i, što nije zanemarljivo, instalaciju grafički raznovrsnih tema koje temeljno menjaju lični opis korisničkog interfejsa. Podrazumevani launcher je Cyanogenov Trebuchet, koji je sličan nativnom Androidovom, ali omogućuje odabir ekranskih tastera po sopstvenom nahođenju. Sve u svemu, softver je potpuno zaokružen, brz i stabilan, pa svi oni koji su strahovali od „neproverenih” modifikacija mogu da odahnu.

Odlični utisci prenose se i na domen multimedije. OnePlus One bez problema izlazi na kraj i sa najzahtevnijim video formatima u 1080p rezoluciji, galerija je dobro organizovana i nudi obilje opcija za sortiranje fotografija i slaganje albuma prema vremenu i lokaciji snimanja, a reprodukcija zvuka je odlična (slušalice se ne isporučuju u paketu s telefonom, ali svakako vredi investirati u neki kvalitetniji model). Ljubitelji igara takođe imaju čemu da se raduju, budući da svi aktuelni naslovi sarađuju s ovim telefonom bez pogovora. Nedostaje jedino FM radio prijemnik, što će nekim korisnicima (pretežno onim s bajatim krštenicama) verovatno zasmetati.

Hardverski temelj OPO-a čini Snapdragon 801 čipset, koji svakako nije novitet, ali i dalje nudi više nego dovoljno, naročito u varijanti MSM8974PRO-AC, sa Krait 400 četvorojezgarnim procesorom na 2,5 GHz, Adrenom 330 grafičkom podjedinicom i 3 GB RAM. Što se internog prostora za skladištenje tiče, dostupne su verzije sa 16 GB, odnosno 64 GB (na testiranoj verziji od 16 GB slobodnog prostora ima oko 12 GB). Slot za memorijske kartice nažalost ne postoji, a izvesnu utehu donosi mogućnost povezivanja USB OTG memorijskih stikova (uz odgovarajući adapter). Većina sintetičkih testova koje smo izvrteli potvrdili su da je OPO ubedljivo brži od direktnih konkurenata (One M8, Galaxy S5, Nexus 5, Xperia Z3...). Što se autonomije tiče, agregat od čitavih 3100 mAh dovoljan je tek za prosečne rezultate, dakle jedan ili jedan i po dan uz prosečno korišćenje.

Koristeći provereni recept za Nexus uređaje, OnePlus je napravio zaista vrhunski telefon, uz minimalne uštede koje nisu narušile kvalitet, po ceni koja nam se do skora činila nerealno niskom. Odličan kvalitet izrade, dobar odabir hardverskih komponenti i perspektivni CyanogenMod sa softverske strane čine pravi koktel lepih želja za svakog korisnika, a noćnu moru za konkurente koji će u budućnosti sve teže nalaziti opravdanja za paprene cene svojih premium uređaja.

Gradimir JOKSIMOVIĆ