Pred belim platnom

Adobeov Photoshop je nesumnjivi gospodar mogućnosti obrade i kreiranja grafičkog sadržaja. Ako izdvojimo neku užu oblast grafičke primene, neka to bude slučaj stvaranja slikarskih radova, onda je dobra ideja izabrati program specijalizovan upravo za slikanje, a ne za obradu fotografija, pripremu za štampu ili kreiranje frejmova za animaciju. Sa alatkama koje se lakše uče i brže nalaze u moru prozora i ekrana sa podešavanjima interfejs automatski postaje rasterećeniji. Ovo svakako nije prvi opis programa za slikanje u našem listu. Ukoliko vas ova tema posebno zanima, obratite pažnju na Twisted Brush (SK 7/11) i ArtRage (SK 9/06).

Krita je ozbiljan program sa naprednim načinima podešavanja četkica i lejera. Međutim, pre nego što navedemo neke od njih, želeli bismo da podelimo sa vama kako je urađena slika iz ovog teksta. Slika je nastala posle malo samostalnog istraživanja programa i par kraćih tutorijala sa sajta i YouTubea, preko kojih se može steći uvid o njegovim okvirnim mogućnostima. Sâmo crtanje ili slikanje je urađeno sa dva providna lejera i jednim pozadinskim. U toku rada smo istraživali tipove četkica, pa je na kraju sigurno njih nekoliko zaslužno za krajnji izgled slike. U osnovi smo za crno belu skicu izabrali grafitnu olovku. Nakon toga smo na drugom lejeru počeli da bojimo. Nije bitno da li smo crtali na lejeru ispod ili iznad lejera sa skicom jer smo na kraju ta dva lejera spojili u jedan i slikali i preko olovke. Jedna od četkica je povlačila za sobom boju koju smo prethodno već naneli na lejer i odavala je utisak „razmazivanja”. Na kraju smo prešli na četkicu koja ostavlja trag poput uljanih boja, kojom smo uradili veći deo slike, uključujući i pozadinu. Naravno, koristili smo i grafičku tablu (Intuos 3). Preko prečica sa tastature menjali smo jačinu otiska četkice (iako se ona detektuje i kroz jačinu pritiska na tablu), kao i veličinu četkice (nismo podesili da se ona menja pritiskanjem table). Za nagib nismo ni primetili da li se detektuje ili ne (zavisi i od četkice). Rezime je da smo uz dva obična providna lejera i nekoliko četkica uspeli da napravimo pristojan rad. Naravno, napredne mogućnosti programa sigurno mogu olakšati rad na slikama složenije kompozicije ili odgovoriti na specifične zahteve.

Krita ima veliki broj predefinisanih četkica, koje simuliraju razne slikarske i crtačke tehnike, od akvarela, preko tempera, ugljena, olovaka različite mekoće, sprejeva, onih koje razmazuju boje, pa čak i neke prilično neobične koje ne možemo baš ni nazvati četkicama (daju čudne oblike). Fabrika za pravljenje novih četkica je vrlo napredna i bilo bi zanimljivo napraviti poseban uporedan test sa programom Twisted Brush. Autori Krite nisu ni predvideli sve načine na koje se ona može koristiti i bili su iznenađeni kada je neko na YouTube okačio lekciju za stvaranje pixel arta u njoj.

Svaku sliku je moguće dodatno obraditi u smislu boja, zasićenosti, svetline, kontrasta i slično. Nisu izostali ni raznorazni efekti toliko poznati iz Photoshopa, od onih koji će vaš rad odmah pretvoriti u neki od umetničkih pravaca, preko raznih blurovanja, distorzija i slično.

Program ima napredne mogućnosti baratanja lejerima, kojih ima više vrsta. Može se zaključavati transparentnost koja se može preneti i na druge lejere. Lejeri se mogu grupisati. Lejer se može klonirati pa se promene sa jednog prenose i na drugi istovremeno. Postoje lejeri za efekte, koji omogućavaju da se efekat primenjen na lejer zapravo primeni na lejer ispod. Editovanjem i menjanjem lejera sa efektom vrlo lako se vrši takozvana nedestruktivna izmena donjeg lejera, pošto se taj efekat može lako videti ili sakriti, delimično obrisati i tako dalje. Naravno, lejer se može uklopiti sa lejerom ispod (ili više njih) i na razne druge načine (burn, dodge, color, multiply...). Modovi postoje i za četkice, ali tada pričamo o destruktivnom editovanju koje se može poništiti samo Undo komandama.

Krita donosi baratanje vektorskim pathovima. Takođe, nudi različite načine selekcije dela slike, njihovo kombinovanje ili, na primer, selektovanje delova slike sličnih boja. Selekcije se mogu snimati po lejerima, a lejeri se mogu prevući i u duge programe. Nabrojali smo prilično poznate termine za jedan program za grafičku obradu. Krita ipak ima i još dosta pomagala za rad, pa se zapravo ne treba smatrati samo programom za slikanje. Na primer, možete uključiti mod kada se crteži (na primer, teksture) neprimetno nadovezuju jedan na drugi u beskonačan niz. Krita će automatski prikazati kako se crteži uklapaju i kreirati ivice tako da nema naglih prekida. Ako izaberete mrežu u vidu perspektive, možete je staviti iza junaka kog crtate i deformisati tako da se čini da iz njega izlaze linije ka obodu crteža. Ako linkujete parametar debljine četkice za linije perspektive, povlačenje četkice će automatski zalepiti putanju na linije perspektive i uz to ih podebljavati kako se udaljavate od centra. Šta reći za funkciju da se lejer automatski podeli na lejere istih boja sa zaključanom transparencijom?

Krita dolazi sa određenim brojem predefisanih dimenzija papira i šablonima za stripove. Za više rezolucije, zajedno sa četkom većeg obima ili 3D četkicama (prate oblik i nagib vaše olovke), potrebno je imati iole moderan računar. Naravno, Krita radi i bez grafičke table. Program bi trebalo da pogledate ukoliko ste jedan od onih koji i dalje tragaju za pravim alatom za digitalno crtanje ili slikanje. Imajte u vidu da je Krita u potpunosti besplatna, iako postoji verzija Gemini koja se prilagođava i mobilnim uređajima uz uslov da platite. Ponuda programa za slikanje na PC-u je jako dobra, a Krita je jedna od aplikacija na koju treba obratiti pažnju.

Ognjen POPOVIĆ