Nikon Coolpix B500

Nije svakome potrebno telo aparata izrađeno od titanijuma i kevlara, stakla objektiva koja su tibetanski monasi glačali desetinama godina, niti on treba da bljuje vatru i baca munje i gromove. Bilo bi cool, ali nije potrebno. Želimo aparat skromnih dimenzija i težine, da bismo mogli uvek da ga nosimo sa sobom. Želimo aparat sa pristojnim životom baterije, zbog kojeg nećemo morati da tražimo utičnicu i punimo ga često kao telefon. Želimo aparat koji može da snima video u punom HD-u, sa stabilizacijom slike, kako prijateljima ne bi pripala muka dok im puštamo snimke. Želimo aparat koji može da zumira komšinicu Maju iz susedne zgrade. I, na kraju, želimo aparat koji ne košta mnogo. Nikon Coolpix B500 upravo cilja na sve te zahteve i on je Nikonov pokušaj da predstavi pristupačniji superzum aparat.

Telo je izrađeno od plastike, pa se od aparata očekuje da bude lagan. Ali on to nije, već teži nešto preko 500 grama. Razlog je napajanje putem četiri AA baterije. Prvi set dobijate uz aparat, za druge se snađite. Ovo je ujedno dvosekli mač. Nepotrebno ste dodali težinu, broj fotografija koje mogu da se zabeleže direktno zavisi od kvaliteta baterija koje koristite, dok sa pozitivne strane ne zavisite od varijante „baterija se puni jedino u aparatu”, gde ću još punjač da nosim (jer ga fizički nema) i „zaboravio sam da napunim bateriju, a rezervnu nemam”. Ovaj tip baterija (AA) možete da kupite isto kao delove za Yuga i Golfa „dvojku” – na svakom kiosku. Ako zanemarimo težinu, možemo reći da je aparat dobro izbalansiran i da je ergonomija veoma dobra. Grip je adekvatne veličine za komforno rukovanje, a tekstura gume na prednjem rukohovatu i zadnjem „palcohvatu” je takva da se osećate sigurno dok B500 držite u ruci. To je nešto čime nas neki od prethodnih modela Nikona nisu baš oduševili, a ovaj ostavlja više nego pozitivan utisak.

Raspored komandi je klasičan za aparate ove kategorije i logičan. Nisu mnogo eksperimentisali. „Klikovi” tastera su takvi da ste uvek sigurni da ste ih stisnuli, a točkić se lepo „zaključava” na svoje mesto. Kao i većina superzumova, približavanje subjekta (Maje) se može vršiti na dva načina – putem klasične (levo-desno) zum polugice kod tastera za okidanje, kao i preko polugice (gore-dole) koja se nalazi na samom objektivu. Funkcija je ista, način rada je isti, samo vam korišćenje zuma sa desne strane daje još jednu tačku oslonca, jer je potrebno da koristite i levu ruku. Zauzvrat dobijate znatno mirniju sliku, pogotovo na maksimalnom uveličanju, ali po cenu toga da su vam obe ruke zauzete.

Kako nema optičkog ili elektronskog tražila, kadriranje i navigacija kroz menije aparata se odvija na displeju dijagonale tri inča, rezolucije 921.000 piksela. Ekran nije fiksnog tipa, već je tilty-flippy varijanta, sa ograničenjem da se može postaviti pod uglom od 90 stepeni (u odnosu na aparat), okrenut na gore ili na dole. Nema mogućnost rotiranja za 180 stepeni kako bi vam olakšao pravljenje selfija, niti rotira levo-desno. Prikazana slika na displeju je oštra i svetla, a i tokom korišćenja je jasno da na ovom delu nisu štedeli, što je za pohvalu.

Meni sistem je ostavio izuzetno pozitivan utisak u sklopu sa ekranom. Ne samo da je prikaz oštar, a to smo već napomenuli, već je i sama navigacija kroz menije veoma jednostavna i intuitivna. Nema podmenija u dva nivoa ili predugačke liste opcija. Do svega dolazite u dva klika, dakle kratko i jasno, a svaki „mod” fotkanja ima svoj meni, umesto da su svi grupisani na jednom mestu. Ukupno ima 19 scenskih modova fotografisanja, nije pokrivena samo Maja, tj. „manijak iz kraja” mod, mada je to možda pod Creative mode. Bilo kako bilo, imate mogućnost i nekih sitnijih podešavanja, ali od Manual moda ni traga ni glasa, mada se to u ovoj klasi ni ne očekuje, ali lepo je nadati se.

Još jedna bitna funkcija, pre nego što pređemo na hardver, a sa razlogom smo krenuli obrnutim redom, jeste Wi-Fi/Bluetooth/NFC mogućnost povezivanja ovog aparata sa drugim uređajima. Prevashodno sa mobilnim telefonima. Sve što je potrebno je da imate telefon novije generacije, minimum Android 5.0, kako biste mogli da instalirate SnapBridge aplikaciju za kontrolu aparata. U trenutku pisanja ovog teksta nije bilo iOS aplikacije, ali bi trebalo da je ima posle izlaska ovog broja. Tu kupe negativne bodove, pošto imaju jednostavnu aplikaciju od ranije, ali očigledno žele inovaciju i kaskaju... Pogotovo što će verovatno biti potrebno osvežavanje firmvera aparata da bi iOS aplikacija radila (komentar sa oficijelnog sajta). To baš i nije plug-n-play rešenje kome se prosečan korisnik nada.

Coolpix B500 ima CMOS senzor od 16,76 megapiksela veličine 1/2,3”, snima fotografije u 4608 × 3456 piksela, a video u 1920 × 1080 piksela pri 60/30 fps. Osetljivost senzora se kreće u rasponu od ISO125 do ISO6400, a svetlo do tog istog senzora dolazi kroz Nikkor ED objektiv žižne daljine 4-160 milimetara (ekvivalent u 35-mm formatu 22,5-900 milimetara), što je uvećanje od 40 puta. Impresivno. Ono što nije impresivno jeste otvor blende od f/3 na širem do čak f/6.5 na dužem kraju. U pitanju je „taman” objektiv tj. objektiv kome je potrebno dosta svetla, što znači da će aparat uvek ići na više ISO vrednosti kako bi zabeležio fotografiju ili video, čim je količina svetla manja od idealne. Ovaj nedostatak počinje da utiče od momenta kada krenete da zumirate i najizraženiji je na najdužem kraju (najvećem uvećanju), jer je svetlu tu potrebno da pređe najduži put do senzora. Izraženije je još iz razloga što se fini detalji gube posle ISO400 vrednosti, a posle ISO1600 fotografija je neupotrebljiva. Najbolje je držati se raspona ISO125-800. A kako u Nikonu nisu od juče, i svesni su nedostataka senzora i objektiva, da bi održali što nižu ISO vrednost u B500 je ugrađena stabilizacija objektiva, uz dodatnu elektronsku stabilizaciju videa. Na ovaj način je omogućeno da aparat što duže vreme zadržava niske ISO vrednosti, a da vi zauzvrat ne dobijete strešenu fotografiju ni pri „dužim” ekspozicijama, na najdužem kraju. Još više je izraženo u snimanju video materijala kome elektronska stabilizacija dodatno pomaže da umiri snimak. Sa te strane su zaista napravili dobar kompromis oko cene uređaja i performansi koje nudi.

Odziv aparata pri fotografisanju na nas nije ostavio maksimalno pozitivan utisak, jer čim je sunce zašlo bilo mu je potrebno malo više vremena da pravilno fokusira subjekat. Nekada mu je čak i uz AF assist lampu trebalo više vremena da pogodi pravilan fokus. Dok svetla ima dovoljno, o ovome ne morate da brinete, a drugo rešenje je da se prebacite na manuelni fokus. Tokom snimanja videa možete odabrati da aparat konstantno fokusira i situacija je vrlo slična gore opisanoj, mada smo pod utiskom da se ipak malo bolje (brzina fokusa) pokazala pri snimanju videa. Prelazi sa tamnih na svetle scene se odvijaju postepeno, bez naglih prelaza, a koliko će aparat zadržati podešavanje prethodne scene zavisi od načina merenja svetla koji ste podesili (Matrix, Center-weighted ili Spot). Nažalost, ako želite da zumirate tokom snimanja filma, moći ćete to da uradite, ali uz penal da će taj zvuk biti zabeležen na snimku.

Kvalitet zabeleženih fajlova i dinamičkog opsega je odličan, za ovu klasu, u rasponu od ISO125-ISO400, posle toga se detalji gube, a sve preko ISO1600, pa čak i ta vrednost, su samo za hvaljenje na papiru i daleko da se mogu koristiti za bilo šta. Vek trajanja baterija (Duracell dolazi u paketu) se pokazao kao veoma dobar, i u rangu sa ostalim aparatima u klasi, pa ćete sigurno izvući oko 300 fotografija, a možda i više ako ne budete toliko čačkali po opcijama kao mi.

Opšti utisak koji Nikon Coolpix B500 ostavlja na nas je pomešan. Vidi se gde su se pravile uštede i jasno je da se to radilo zbog cene, pošto jači aparat u toj klasi imaju. Takođe, način na koji te nedostatke pokušavaju da zamaskiraju je odličan i softver aparata zaista cedi svaki atom kako bi održao što nižu ISO vrednost... I uspeva u tome. Stabilizacija radi odlično, ali nije svemoguća, pa je potrebno malo vežbe kada se koristi svih 900 milimetara koje vam B500 nudi na raspolaganju. I na kraju, ipak, možemo da kažemo da je reč o proizvodu koji nudi dobar odnos cene i performansi, jer ne samo da su upakovali objektiv velikog dometa, već uz njega dobijate i najmodernije načine povezivanja u vidu bežične konekcije sa telefonom ili drugim uređajima. A šta je s Majom?

Vojislav VUJANIĆ