Zlatno doba trkačkih simulacija poslednjih godina iznedrilo je čitavu galeriju izuzetno kvalitetnih igara koje pokrivaju gotovo sve kategorije, od formule 1 do monster truck takmičenja. I pored takvog šarenila „Papyrus”, jedna od najznačajnijih softverskih kuća u istoriji računarskih auto-moto simulacija (Indy Car i NASCAR serijali), predstavila je nedavno rodonačelnika jednog potpuno novog žanra u ovoj kategoriji zabavnog softvera. Grand Prix Legends je jedinstvena trkačka simulacija bazirana na događanjima iz „vrele” ‘67, godine koja je u istoriju automobilizma ušla sa epitetom najopasnije, držeći neslavan rekord u broju poginulih i povređenih vozača. Posle gomile futurističkih igara ovakav izlet u prošlost pravo je osveženje.

Pod dirigentskom palicom „oca trkačkih PC simulacija”, kako često nazivaju Dejvida Kemera (David Kaemmer), tim iskusnih programera poveo je žanr u novom pravcu, u doba neposredno pre pojave savremenih aerodinamičnih bolida, bogatih sponzora i drugih elemenata formule 1 kakvu danas poznajemo. To je bilo vreme pravog trkanja, bez mnogih bezbednosnih procedura, sa tehnički nedovoljno ispitanim „cigaretolikim” automobilima koji su se ponekad takmičili i na običnim preuređenim seoskim puteljcima. U takvim okolnostima (ludo) hrabri vozači u svakoj trci bukvalno su stavljali život na kocku. Iz tih razloga, rad na igri podrazumevao je sasvim novi pristup u izradi i potpuno novi engine kojim nas je Kemer vratio u vreme Huana Fanđa, Džeka Brebhema, Džima Klarka i drugih uzdanica „Lotusa”, „BRM”-a i sličnih timova koji danas imaju neprocenjiv istorijski značaj.

Grand Prix Legends zasnovan je potpuno redizajniranom engineu i fizičkom modelu dinamike vozila koji se drastično razlikuje od svih igara koje smo do sada videli. Realističnost u ovoj igri dobija jednu novu dimenziju, pružajući jedinstven doživljaj proklizavanja, skretanja i „uzletanja” nestabilnih bolida, što od igrača zahteva visok stepen prilagodljivosti. Pored toga, GPL začinjen je i kvalitetnom AI rutinom koja još više „zapržava čorbu” neiskusnim vozačima, zahtevajući da pruže svoj apsolutni maksimum od samog početka. Po prvi put u ovom žanru, „Papyrus” je predstavio 3D kokpit koji potpuno simulira pogled iz očiju vozača i pruža realističnu perspektivu koja podrazumeva nepreglednu stazu i skučen pogled u retrovizorima. Pa ipak, ovakav pogled omogućava vam da u svakom trenutku imate „osećaj” šta se događa sa bolidom, te da na vreme korigujete brzinu i pravac kretanja. Svoju punu efektnost ova perpsektiva pokazuje u trenutku udara u zid ili protivnički bolid, kada se bukvalno „oseti” gravitacija i silina udarca od koje će vam se zavrteti u glavi i prevrnuti utroba.

Svih jedanaest staza realno su prenete i predstavljaju pravi pakao za svakog ko se prvi put nađe za volanom GPL-a. Težina upravljanja demoralisaće vas već u prvoj krivini, ali to je zamka koju treba izbeći. Već nakon nekoliko krugova stvari polako dolaze na svoje mesto. Postajete zadovoljni kada bolid zadržite na stazi duže od deset sekundi, da ne pominjemo prvo uspešno preticanje. Izletanje sa staze u „katapult” stilu sasvim je normalna pojava i dešavaće se uvek kada makar na sekund izgubite koncentraciju. Realnost i specifičnost doživljaja zaista prevazilazi sve okvire, čineći igranje prilično napornim i veoma izazovnim, gde svakim minutom raste magnetična privlačnost koja će neprimetno satima vezati igrača za ekran.

Grafika nikada nije bila glavni adut „Papyrusovih” simulacija, pa je takav slučaj i sa ovom. Prvi vizuelni utisak nije naročito očaravajući, mada je očuvan potreban nivo pristojnosti grafičkog prikaza. Potencijali 3dfx i Rendition kartica, kojima je GPL posebno prilagođen nisu ni izbliza dovoljno iskorišćeni, ali bez 3D akceleratora nemojte ni pokušavati da startujete igru. Utrošenost hardverskih resursa je daleko veća nego što se na prvi pogled čini, pa će i „sveti Voodoo” pasti na kolena kada starujete igru sa petnaestak vozila (u tom slučaju spremite se za slajd šou od 5-6 fps na startu trke). Osećaj brzine takođe nije dovoljno verno prenet, pa ćete dugo kuburiti sa procenom iste u krivini, pa tek kad zaorete glavom po njivi shvatićete da je trebalo ranije kočiti. Savladavanju tog problema značajno doprinosi fenomenalan zvuk koji diže kosu na glavi (na osnovu urlanja motora može se pretpostaviti trenutna brzina). U svakom slučaju, ako vam se igra jednostavna, brza arkadna simulacija vožnje, držite se trećeg nastavka Need for Speed, jer je GPL ipak ozbiljna simulacija koja će očarati uži krug pravih ljubitelja žanra.

Nešto aljkaviji posao na grafici može se opravdati rezultatima koje je Grand Prix Legends postigao i koje će tek postići, jer predstavlja jedinstvenu igru koja neće okaljati „porodično ime”, tradiciju i kvalitet „Papyrusovih” simulacija.

Gradimir JOKSIMOVIĆ