Savremena istorija mnogo zna o životu Egipćana, starih Grka, Rimljana i drugih velikih naroda koji su ostavili duboke tragove u ljudskoj civilizaciji i zadužili pokolenja. Nažalost, sve to znanje ni izdaleka nije dovoljno da bismo samouvereno mogli da tvrdimo da smo do detalja pronikli u ono što se događalo pre dve, tri i više hiljada godina. Jedan od bitnih razloga zbog koga su današnja saznanja o drevnim narodima oskudnija nego što su realno mogla biti, jeste čovekova pohlepa koja je od pamtiveka bila njegov nerazdvojni pratilac. Gde bi nam sada bio kraj, u istorijskom smislu, da grobnice egipatskih faraona nisu pljačkane, da umetničko blago starih Grka nije razneseno na sve strane ili da konkvistadori nisu ojadili narode Južne Amerike u toku njihovih osvajačkih pohoda?

Za postojanje nauke koja se zove egiptologija treba najviše da zahvalimo Francuzu Žan Fransoa Šampolionu, kome je početkom devetnaestog veka pošlo za rukom da uradi ono što mnogi pre njega nisu uspeli - da dešifruje hijeroglife i dokaže da oni pored simboličkog imaju i fonetsko značenje. Zato je možda najpravednije što je upravo francuska firma „Cryo”, skoro dva veka kasnije, odlučila da napravi kompjutersku igru koja govori o starom Egiptu, a tematski se oslanja na pljačkaše grobnica. Ali, za razliku od većine drugih igara, Egypt 1156.B.C.: Tomb of the Pharaoh namenski je proizvod koji je nastao kao plod saradnje firme „Cryo” sa čuvenim muzejom „Luvr” (preciznije, njegovim delom u kome se čuvaju egipatski antikviteti) i poznatom TV stanicom „CANAL+”. Logično je da zbog toga igra ima određene specifičnosti, a to se pre svega odnosi na njen edukativni karakter.

U starom Egiptu verovatno nije bilo privatnih detektiva, ali Ramose, glavni junak Egypta, kao da je neki daleki predak Šerloka Holmsa. Da bi skinuo ljagu sa očevog imena, Ramose počinje da istražuje seriju pljački koje su se u kratkom vremenskom razdoblju dogodile u više grobnica smeštenih u legendarnoj Dolini kraljeva. Kulminaciju događaja predstavljalo je odnošenje svih dragocenosti iz grobnice čuvenog faraona Men Maatrea posle čega je postalo jasno da je za sve odgovorna neka organizacija. Istraga će pokazati da se radi o poslu u koji su umešani obični ljudi (radnici, stručnjaci za balsamovanje i sl.), ali i da iza njih stoje neke ličnosti koje su na daleko višem položaju na društvenoj lestvici.

Egypt je najavljivan kao dostojan naslednik odličnog Atlantisa (SK 10/97), ali od toga nažalost nema ništa. Avantura je podeljena na šest poglavlja, što samo na prvi pogled deluje kao impresivan broj. S obzirom da je urađena istom tehnologijom kao i Atlantis, jasno je da se na jedan kompakt disk nije moglo smestiti puno materijala. U svakom poglavlju potrebno je uraditi svega nekoliko radnji, popričati sa nekolicinom ljudi i to je sve. Izuzetak je peti deo koji je nešto duži i komplikovaniji, ali on sam ne može da popravi utisak nekompletnosti koji odaje ova igra. Komunikacioni interfejs takođe je prilično loš, a to se posebno odnosi na inventar koji je urađen zaista bedno. Predmeti u njemu prikazani su u obliku ikonica u narandžastoj i beloj boji (kombinacija do bola!), a prilikom njihovog međusobnog kombinovanja (npr. paljenje lampe) nema nikakve indikacije da je nešto urađeno.

Odlični 3D engine, koji omogućava gledanje u bilo kom pravcu i čija je brzina u uslovima visoke rezolucije neobično velika, zatim lepa grafika, izuzetne međuanimacije („Cryo” je po ovome oduvek bio poznat) i prava orjentalna muzika, dobre su strane ove igre. Takođe, pozitivno je to što se istinski vodilo računa o tome da se na što realniji način prikaže izgled nekadašnjeg Egipta. Tako je, recimo, grobnica faraona Setija Prvog, jedna od retkih u kojima je nakon pljačkanja pronađeno netaknuto vladarevo telo, predstavljena u igri tačno onako kako izgleda i u prirodi, sa svim crtežima i hijeroglifima koji se nalaze na zidovima i ostalim dekorativnim elementima.

Edukativni karakter avanture Egypt ogleda se u mini enciklopediji koja je njen sastavni deo. Način prezentacije i količina podataka kojima enciklopedija raspolaže ne mogu se meriti sa specijalizovanim multimedijalnim izdanjima koja tretiraju istu temu, ali za čoveka koji o drevnom Egiptu zna malo ili čak ništa, navedene informacije biće dovoljne za početnu edukaciju. Tekstovi su svrstani u nekoliko tematskih celina (o samom Egiptu, njegovoj geografiji i reci Nilu, o Dolini kraljeva i svim spomenicima koji se u njoj nalaze, o starim običajima, poznatim faraonima i božanstvima itd.), međusobno povezani linkovima i propraćeni serijom fotografija, mapa i skica. Zvučnih i video zapisa nema, ali to se i nije moglo očekivati s obzirom na ograničenost prostora. Takođe, ostvarena je i veza između enciklopedije i igre. Svaki put kada igrač otkrije nešto bitno ili pokupi neki predmet koji za egipatsku istoriju ima neki značaj, informacije o tome skladište se u poseban meni odakle je istovremeno moguće pozvati i enciklopedijske podatke bez prethodnog izlaska iz igre.

S pravom se možemo zapitati za koga je napravljen Egypt. Za decu nije, zbog tematske neprikladnosti i težine nekih problema, a za starije i prave avanturiste još manje, jer će ga oni preći „dok si rek’o keks”. Šteta, od „Crya” smo očekivali mnogo više.

Slobodan MACEDONIĆ