Doomolikih igara nikad dosta! Njihova popularnost ne samo da ne jenjava, nego svakim danom sve više i više raste, i to pre svega zahvaljujući njihovom nezadrživom napretku u tehničkom pogledu. Pod ovim se podrazumeva napredak na polju grafike, koji je posledica pojave novih generacija 3D kartica i sve bržih procesora, ali i u domenu mrežnog igranja koje je ekspanzijom Interneta dobilo sasvim novu dimenziju. Danas više nisu retki ljudi koji Doomolike igre uopšte ne igraju u „single-player” modu, već se isključivo specijalizuju za okršaje koje će tokom besanih noći voditi protiv prijatelja koji se nalaze u najbližem komšiluku, susednom gradu ili možda na nekom drugom kontinentu.

Druženje sa Quakeom II traje već skoro godinu dana, no, izgleda da je došlo vreme da se na čitavu stvar stavi tačka, i to na isti način kao što je to svojevremeno urađeno sa prvim nastavkom. Drugi i poslednji paket misija za Quake II finalno je poglavlje u priči koja govori o pokušaju invazije Stroggova na planetu Zemlju. Pred igračem je ovoga puta najteži zadatak: potrebno je ubiti „Crnu udovicu” (Black Widow), kraljicu svih vanzemaljaca, a zatim uništiti „Gravity well”, najnovije i najmoćnije oružje koje su Stroggovi ikada napravili. Čast da postane spasilac svoje planete pripašće svemirskom marincu koji se usled kvara na letelici prinudno spušta u industrijski kompleks (rudnici, fabrike i skladišta oružja i municije) u čijoj se neposrednoj blizini nalazi „Gravity well”.

Ground Zero je delo firme „Rogue Entertainment” koja iza sebe već ima jedan oficijelni „mission pack” za Quake po imenu Dissolution of Eternity. U paketu se nalazi petnaest „single-player” misija podeljenih u pet epizoda. Njihova struktura nimalo se ne razlikuje od samog Quakea II. Misije su ponovo koncipirane tako da je za ispunjenje zadatka neophodno više puta posetiti nivoe koji čine jednu celinu. Međutim, prava namena paketa izlazi na videlo tek uz podatak da Ground Zero sadrži još petnaest „multi-player” nivoa što je skoro duplo više od njihovog broja u originalnoj igri (Quake II ih je imao osam, a Reckoning sedam). „Multi-player” orijentacija ovog paketa ne ogleda se samo kroz proste brojke, već i kroz činjenicu da su nivoi za više igrača obogaćeni dodacima kojih u „single-player” modu uopšte nema.

Najvažnije je ukazati na novine koje donosi Ground Zero. Sem činjenice da je znatno teži od Quakea II, najbitnije je to što su programeri uveli čak pet vrsta novih oružja i isto toliko klasa novih neprijatelja, od kojih su dve - Daedalus i Medic Commander - unapređene verzije starih znanaca, Icarusa i Medica. Tu su zatim Stalker, paukoliki kiborg koji se bez problema vere po zidovima i plafonima i predstavlja veliku opasnost kada napada iz zasede; Carrier, leteće mehaničko čudovište opremljeno teškom artiljerijom koje je obično praćeno rojem malih Flayera; i konačno Turret, vrsta inteligentnog topa koji može biti postavljen na bilo kojoj ravnoj površini i obično predstavlja pozadinsku podršku za neprijateljske snage. Turret se javlja u tri varijante (laserski zraci, meci i raketni projektili) i u većini slučajeva ga je nemoguće uništiti, a da on prethodno ne nanese štetu. O finalnim protivnicima reći ćemo samo jedno - za njih je glavni negativac Quakea II bio obična dvorska dama.

E sad, dok čitav „miroljubivi” svet već pola veka lupa glavu oko toga šta bi moglo biti Teslino tajno oružje, svemirski marinci ga već odavno koriste i zovu ga jednostavnim imenom „Tesla”. U pitanju je vrsta mine koja se aktivira u prisustvu bilo kog neprijatelja, ali umesto da eksplodira, ona emituje smrtonosne elektične lukove sve dok se ne isprazni. „ETF Rifle” nije vrsta puškice koju koriste studenti elektrotehničkog fakulteta, već automatska puška kojoj je specijalnost brzo probijanje oklopa, što je naročito efikasno kod, recimo, Daedalusa. „Prox Launcher” je nova verzija „Grenade Launchera” iz originalne igre i služi za postavljanje tempiranih mina. „Plasma Beam”, omiljena spravica dole potpisanog, služi za pripremanje najnovijeg specijaliteta sa roštilja: prženih Stroggova. Za kraj smo ostavili šlag - motornu testeru („Chainsaw”). Njeno dejstvo može se sažeti u jednoj jedinoj rečenici: „Hasan seckati!”.

Od novih pomagala treba pomenuti i infracrvene naočari, te odbrambenu sferu koja leti oko glave junaka i istovremeno puca u protivnike i služi kao štit. Ideja za sferu očito je preuzeta iz Hexena II u kome postoji kocka istih karakteristika. Na „multi-player” nivoima moguće je naći još dve vrste sfera (osvetničku i lovačku), antimaterijsku bombu i holografski uređaj.

Porediti dva paketa misija za Quake II (The Reckoning i Ground Zero) nije baš zahvalan posao zato što su oni u osnovi namenjeni igračima različitih prohteva. Prvi paket je, pre svega, orjentisan na solo igru, ima veću dužinu i unosi malo noviteta u odnosu na original, dok je drugi bogatiji i više okrenut mrežnom igranju, iako, naravno, ne smemo zanemariti ni misije za jednog igrača. U konačnom sravnjivanju računa autor teksta daje blagu prednost Nultoj tački jer mu se ona, jednostavno rečeno, više svidela. Kriterijum nije bog zna kako objektivan, ali se nameće kao jedino prihvatljivo rešenje kada je potrebno uporediti dve stvari koje su veoma slične, a opet toliko različite. Ostaje nam sada da čekamo Quake III posle koga će verovatno ponovo uslediti novi „mission packovi”. Doomolikih igara zaista nikad dosta!

Slobodan MACEDONIĆ