Teško je zamisliti plodniju temu za kompjutersku obradu od proverenog koncepta terorističko/antiterorističke igre mačke i miša. U protekloj dekadi prosto su nas zasipali manje-više kvalitetnim naslovima na dotični fazon, ali je svega nekoliko uspelo da verodostojno dočara tenziju i tragiku realnih obračuna između „specijalne policije i ilegalaca”. Adekvatan trag je ostavio legendarni Hostages sa Amige 500, koji je tek nedavno dobio uverljivu konkurenciju u vidu Spec-opsa i dva poslednja nastavka „sierrinih” Swatova.

Rainbow Six, baziran na istoimenom bestselleru američkog tehno-triler fantaste Toma Klensija (Lov na Crveni Oktobar, Patriotske igre...) je novi radikalno-kvalitetni biser na tu temu. U situaciji kada za svaku novu igru možete unapred ustvrditi da će imati malo (ili nimalo) veze sa realnošću, svaki proizvod koji snažno pretenduje na 100% preslikanu stvarnost deluje kao kap vode u pustinji. Rainbow Six, bez obzira na neke sitnije mane o kojima će biti reči kasnije, suvereno dobija tu bitku.

Budući da za idejnog oca ima Toma Klensija, pričica koja prati dešavanja u igri poseduje klasični naivno-napaljivački naboj: godina je 1999. terorizam na globalnom planu postaje sve veći problem, a države, vlade i nacionalne kontraobaveštajne i antiterorističke službe lagano postaju prevaziđene u svetlu sve boljeg esnafskog organizovanja loših momaka. Kao jedino logično rešenje, nameće se potreba za osnivanjem jedne univerzalne međunarodne jedinice za borbu protiv dotičnih. Na spontanom sastanku nekolicine svetskih moćnika pada upravo takva odluka: zeleno svetlo za „Rainbow” grupu.

Sama igra predstavlja dopadljivo rešeni mix taktičke simulacije i pucačine u prvom licu. Pre svake od šesnaest misija, moći ćete (i moraćete) da detaljno, stavku po stavku, isplanirate akciju, odredite sastav timova, uloge, početni raspored i smerove borbenog ubacivanja, kretanja i ponašanja u zavisnosti od situacije i ciljeva. Šarolikost opcija za detaljno projektovanje angažmana uključuje i pretresanje obaveštajnih podataka o broju i lokaciji terorista u okviru objekta na koji vršite prepad, u skladu sa kojim ćete u okviru 3D modelirane mape istog odrediti putanje za timove koje nećete neposredno kontrolisati. Detaljnost „logističkih” projekcija ide do određivanja borbenog kompleta za svakog pojedinačnog komandosa, od tipa uniforme, vrste oružja i količine municije, do eventualnih high-tech protivterorističkih zezalica (detektor pokreta, elektronski obijač brave...). Pri tome valja uzeti u obzir i karakteristike lika i primarnu ulogu koju ima u timu (izviđač jurišnik, ekspert za eksplozive, itd.), vodeći računa o okolnostima misije i opasnosti po eventualne taoce (razbacivanje kašikarama i sačmaricom u blizini vezanih civila se ne preporučuje).

Odrađivanje misije na prvi pogled izgleda kao tipična doomačina. Pogled iz prvog lica, nišan, inventar i 3D teren će vas sigurno zavarati i naterati na početno bezglavo jurcanje po okolini. Kada jednom naletite na teroristu, i kada vas isti momentalno penzioniše preciznim hicem u centar lobanje, shvatićete da se ipak ne radi o modifikovanoj verziji Quakea. Upravo su savršena ravnopravnost vas i njih (one shoot, one kill), verno odslikane krizne situacije, kao i konstantni „clear and present danger” oni preko potrebni začini realizma koji se tako retko sreću (bez gluposti u obliku lebdećeg oružja, power-upova i energije za poneti). Da biste se nadali bilo kakvom uspehu u ganjaju zlovora, moraćete da poklonite natprosečnu pažnju svakom koraku koji preduzimate. Mukotrpno taktičko planiranje akcije tek sada pokazuje pravi smisao, a timski rad i koordinacija ljudstva postaju više nego imperativ: samostalno vitlanje heklerom najčešće se završava fatalnim ishodom.

Po defaultu, uvek ćete preuzeti ulogu vođe jednog od timova (blue, red, gold...), sa potpunom slobodom naknadnog prebacivanja u perspektivu drugog. Ostali će se ponašati u skladu sa projektovanim planom, čekajući na tzv. „go-code”, posle koga će krenuti u zauzimanje predefinisanog prostornog rasporeda. Zavisno od stanja na terenu, moći ćete da im odredite i „psihologiju” ponašanja pri eventualnom kontaktu: brzo prebacivanje uz ignorisanje terorista, čišćenje prostorija, oslobađanje talaca i slično. Pojedinačne karakteristike svakog od članova tu igraju presudnu ulogu (brzina reakcije, preciznost, telesna konstitucija i druge). Razlika između života i smrti meri se milisekundama.

Misije su nažalost (ili na sreću) linearne, i ujedno veoma šarolike: od spasavanja talaca iz belgiske ambasade, preko ubistva kolumbijskog narko-dilera, prepada na naftnu platformu u severnom moru, demontiranja bombi sa brane na slovačko-mađarskoj granici, eliminacije terorista u španskom luna parku (drže decu kao taoce), pa do sprečavanja biološkog napada tokom olimpijskih igara u Sidneju. U kombinaciji sa kvalitetnim 3D engineom, svaka od ovih lokacija poseduje potpuno različite objekte, teksture i kolorit, pa čak i kad bi se radilo od najobičnijem „shoot-em-upu”, Rainbow Six bi u tom segmentu glatko fircao konkurenciju. Ipak, gro njegove snage, zanimljivosti i kvaliteta leži pre svega u kolopletu gore navedenih osobina.

Mane? Postoje samo dve, a daju se videti u igrometru.

Miodrag KUZMANOVIĆ