Ubrzo posle najave (stvar u poslednje vreme prilično neuobičajena za igre) pojavila se kod nas u redakciji igra koja prati sudbinu jednog voda pripadnika elitne 101. padobranske divizije. Da zanimanje za nju bude veće pobrinuo se i Stiven Spilberg, čiji se film „Spasavanje redova Rajana” odnosi upravo na spasavanje jednog od pripadnika pomenute jedinice koji se bez svoje volje našao u nevolji. Da stvar bude još zanimljivija, ova taktička simulacija dolazi ubrzo pošto je svetlo dana ugledala finalna verzija Soldiers at War firme „SSI”, igre slične po tematici, ali i načinu izvođenja. Kako dugo igara ovakvog tipa nije bilo, dve igre u kratkom vremenskom intervalu pružaju materijal za međusobno poređenje.

Da se 101st Airborne in Normandy kojim slučajem pojavila zajedno sa pomenutim Soldiers at War sigurno bi doživela sudbinu npr. Panzer ‘44. i sličnih igara koje su svojevremeno poređene sa takmacima. Prosto je neverovatno koliko 101 zaostaje za „SSI”jevim ostvarenjem, iako se hronološki svrstava iza njega. Grafika je najblaže rečeno na nivou one u igri Jagged Alliance. Pre tri-četiri godine to bi bilo za pohvalu, ali danas... Muzika je otužna i uopšte se ne uklapa u ratno okruženje. Zvučni efekti su izvanredni (naročito životinjski glasovi i ljudski govor), ali potpuno raštimovani i nemaju uvek veze sa zbivanjima na ekranu (što bi rekao Šejen u filmu „Bilo jednom na Divljem zapadu”: „Kad bi trebalo da priča, on svira; a kad bi mu bilo bolje da svira, on priča.”). I ostale komponente igre (upravljački interfejs, kretanje,...) toliko zaostaju za Soldiers at War da se čovek zapita nije li igra slučajno nastala pre nekoliko godina pa se zagubila u pošti dok nije stigla do nas. Da nije tako, svedoče odlično urađene uvodne filmske sekvence koje su na nivou Starcrafta. Tim pre može da se postavi pitanje kako je mogla ovakva omaška da se dogodi takvoj firmi kao što je „Empire Interactive”.

Najcrnje od svega je to što su pojedine ideje ostale neiskorišćene zbog tehničke inferiornosti igre. Na primer, nema klasične kampanje, već se sve odvija u okviru jedne misije (samih misija ima više, i biraju se pre invazije – kada jednom odaberete, to vam je što vam je!) koja traje tri dana (vreme koje je bilo potrebno padobrancima da uspostave kontakt sa trupama koje su se u međuvremenu iskrcale na obalama Normandije) i pored osnovnog cilja koji vam utuve u glavu u štabu, sadrži i mnoštvo nepredvidljivih događaja. Mapa na kojoj se odvija misija je ogromna, a samo njen mali deo je od značaja za ostvarenje primarnog cilja. Ostatak mape se može do mile volje istraživati, a vaš vod će uletati iz avanture u avanturu. Ako preživite tri dana, stupićete u kontakt sa glavninom snaga, a onda želje, čestitke, pozdravi i pravac Engleska na zasluženi odmor i obnovu snaga.

Pored nepredvidivosti samog toka operacije, postoji i nepredvidivost kod njenog otpočinjanja. Naime, kao i pravi padobranci i vaši vojnici se suočavaju sa mogućnošću da avion bude izložen neprijateljskoj vatri, da pilot pogreši lokaciju iskrcavanja i mnogo drugih nepredviđenih okolnosti. Ono što je sigurno je da nikada nećete otpočeti misiju sa onih osamnaest ljudi koje ste odabrali u bazi u Engleskoj. U najboljem slučaju oni će se zakačiti za granje, ili će se privremeno odvojiti od grupe. U najgorem, biće izrešetani pri spuštanju, padobran im se neće otvoriti ili će se izgubiti negde u dubini neprijateljske teritorije. Pošto je svaki čovek u igri bitan, jasno je da se u startu remete svi planovi i da igrač mora da se osloni na dovijanje.

Ovih nekoliko elemenata ipak ne mogu da poprave pretežno loš utisak koji igra ostavlja. Skoro da se može reći da je prava šteta što se u „SSI”ju nisu setili ovih nekoliko štosova i učinili svoju igru Soldiers at War još boljom.

Viktor TODOROVIĆ