U poplavi bezličnih američkih tinejdž i krimi televizijskih serija, i srceparajućih sapunica poreklom sa špansko-portugalskog govornog područja kao melem na duševnu ranu već skoro dva meseca prikazuje se i jedna serija koja je tokom proteklih pet godina postigla fantastičan uspeh u svetu, pre svega zahvaljujući svom nespornom kvalitetu koga su potvrdili i kritičari i publika. U pitanju je „Dosije iks”. Povezujući naučne činjenice sa verovanjima i hipotezama, u seriji se govori i o brojnim tabu-temama o kojima obični ljudi ne razmišljaju sve do trenutka kada posredstvom medija ne saznaju da se negde dogodilo nešto što se ne može objasniti opšteprihvaćenim naučnim metodama. Zahvaljujući ovoj seriji, dvoje anonimnih glumaca, Džilijen Anderson i Dejvid Duhovni, postali su svetske mega-zvezde, a njen autor, Kris Karter, jedan od najplaćenijih scenarista uopšte. Nakon više od 130 snimljenih epizoda, ekipa koja je realizovala TV seriju odlučila je da napravi dugometražni film „X-Files: The Movie” koji je proteklog leta postigao velike uspehe gde god je prikazan, a njegova premijera uskoro se očekuje i kod nas.

Paraleleno sa snimanjem celovečernjeg igranog filma, „Fox Interactive”, ogranak čuvene producentske kuće „20^th Century Fox” koji se bavi distribucijom kompjuterskog softvera, pripremio je avanturu u stilu interaktivnog filma koja je trebalo da posluži kao reklama za bioskopsko izdanje „Dosijea iks”, ali i da posle niza godina konačno preseli popularnu seriju na ekrane monitora. The X-Files je zato okupio proverenu ekipu ljudi: priču je napisao Kris Karter, a pored Andersonove i Duhovnog u igri se pojavljuju i glumci koji u seriji tumače stalne likove kao što su: Skiner, Pušač, Eks itd.

Junak avanture je mladi i ambiciozni FBI agent Krejg Vilmor koji nikada u svojoj karijeri nije imao slučaj koji bi se mogao podvesti pod kategoriju „neobjašnjivo”. Međutim, jednoga dana on dobija zadatak da se pozabavi iznenadnim nestankom specijalnih agenata Dejne Skali i Foksa Moldera kojima se izgubio trag negde u okolini grada Sijetla. Slučaj koji u početku nije obećavao veća uzbuđenja postepeno će prerasti u pravu misteriju, a klupko će početi da se odmotava kada Vilmor konačno pronađe Skalijevu i Moldera i zajedno sa njima krene u potragu sa lošim momcima negde u zabitima Aljaske.

Kao i sve igre ovog tipa, The X-Files zauzima pozamašni broj kompakt diskova koji se, na sreću, ne menjaju često. Prostor na njima je racionalno iskorišćen tako da avantura ima solidnu dužinu. Igra poseduje sve poznate karakteristike interaktivnih filmova: svaka radnja je propraćena filmskim insertom, igrač u presudnim trenucima treba da donese pravilnu odluku, a što je posebno pohvalno, postoji i mala doza nelinearnosti s obzirom da je moguće uraditi dosta toga što ima opcioni karakter. Nisu izostale ni akcione sekvence u stilu igara firme „American Laser Games”.

Autor ovih redova mora da prizna da je ostao zatečen savršenom tehničkom izvedbom The X-Filesa. Igra je u celosti snimljena i digitalizovana u 24-bitnom „high coloru” i kompresovana tako da gubici na kvalitetu videa budu neprimetni. Filmske sekvence emituju se u „non-interlace” režimu i, verovali ili ne, na dovoljno brzom kompjuteru izgledaju bolje nego na TV ekranu, pre svega zahvaljujući većoj rezoluciji. Bitna karakteristika je i to što je video materijal sniman na postojećim lokacijama, što znači da u igri nema kompjuterski generisanih pozadina. Svemu tome treba dodati i kristalno čist 3D zvuk. Naravno, za tako savršenu reprodukciju The X-Filesa potreban je i savršeni kompjuter. Pohvalno je što će igra raditi i na lošijim konfiguracijama, ali će tada njene performanse biti mnogo slabije.

The X-Files je podbacio na polju scenarija, dakle, tamo gde bi čovek to najmanje mogao očekivati. Ne treba, međutim, zaboraviti jednu bitnu činjenicu: Kris Karter očito nije želeo da neku potencijalno dobru ideju protraći na kompjutersku igru (takve ideje se čuvaju za TV seriju), pa je odlučio da scenario interaktivnog filma napravi tako što će objediniti idejne elemente nekoliko postojećih epizoda, tome dodati par originalnih momenata i sve to povezati u kakvu-takvu celinu. Ima, prema tome, u ovoj igri svega: od švercovanja plutonijuma kroz Rusiju i Jugoslaviju (eto, opet smo na tapetu!), preko napuštenog broda čija je celokupna posada izgorela pod misterioznim okolnostima, pa sve do vanzemaljca koji je u stanju da prelazi iz jednog u drugo ljudsko telo. Za nekoga ko nikada nije imao kontakt sa serijom, sve će to biti zaista interesantno, ali oni koji „Dosije iks” prate u kontinuitetu, vrlo brzo će steći utisak da igraju nešto što su već doživeli (čitaj: gledali).

The X-Files se po kvalitetu može svrstati u srednju klasu interaktivnih filmova. Igra je lošija od istinskih remek-dela kao što su Ripper, Black Dahlia ili The Beast Within, ali istovremeno i mnogo bolja od onih interaktivnih filmova u kojima se od igrača očekuje pravovremena reakcija na određeni događaj i ništa više. Da nije video materijala, bila bi to prosečna avanturica koja ne bi izazvala veliku pažnju. Ali, uz ovakvu šminku i činjenicu da predstavlja kompjutersko izdanje trenutno najprestižnije TV serije na svetu, igra će nesumnjivo naći svoje poklonike, pre svega među fanovima „Dosijea iks”.

Slobodan MACEDONIĆ