Kažu da je bitka za Staljingrad bila jedna od prelomnih tačaka Drugog svetskog rata. Hitler je u pozno leto 1942. godine načinio istu grešku kao i Napoleon koji vek ranije, poslavši svoju armiju u ofanzivu protiv „ruskog medveda” tik pred zimu. Vreme i geografija učinili su svoje – pet paklenih meseci tokom kojih je pobeda postala više stvar principa nego strategije koštali su obe strane stotine hiljada života. Industrija igara već se ranije dotakla ovog tragičnog događaja putem poslednje trećine u Call of Duty. Stalingrad zbog prirode svog žanra nije u stanju da dostigne toliki nivo emocionalnog naboja, ali nedostatak dramatike nadomešta surovom autentičnošću.

Great Battles of WWII: Stalingrad predstavlja autorski debi novopečenog ruskog developera DTF Games. Pošto je izgleda i njima bilo jasno da je posredi ko zna koja po redu WWII strateška igra, momci su pomalo sofistički oformili novu nišu u RTS žanru, tzv. „dokumentarne” strategije. Stalingrad s igračke tačke gledišta ipak ne donosi ništa novo, počevši od recikliranog Blitzkrieg enginea i razrušenih ratnih pejzaža, do suvoparnih taktičkih sukoba uz upotrebu predefinisanih snaga. Čak je i promišljeni tempo igranja, uslovljen drastično povećanim dometom artiljerije i većom ranjivošću oklopnih jedinica, nedavno viđen u Barbarossi, nezvaničnoj ekspanziji za Blitzkrieg.

Komponenta za jednog igrača (multiplayera, uzgred, nema, kao ni skirmish opcije) sadrži 36 misija podeljenih na dve kampanje, rusku i nemačku. Iako su obe odmah otključane, preporučljivo je prvo načeti nemačku kampanju, kako zbog narativnog redosleda tako i zbog veće težine koja vas očekuje na ruskoj strani. Razlog za povećanu težinu ne leži u dizajnerskom hiru nego u realnom poretku stvari: Nemci su, barem u početku, imali bolju opremu i iskusnije trupe. Pošto je predmet obrade tako uzak, Stalingrad je relativno ograničen po pitanju raznovrsnosti jedinica, ali se u igri svejedno našlo oko 150 varijanti pešadije, artiljerije i motornih vozila.

Mape su prostrane, sa puno finih detalja za koje autori tvrde da su autentični i da se i danas mogu naći. Tipovi misija obuhvataju važnije ofanzivne (kod Nemaca) i defanzivne (kod Rusa) operacije, ručno birane iz fonda od preko 700 okršaja koji su se zaista odigrali tokom opsade Staljingrada. Mada je pozajmljeni engine do sada nakupio zavidnu kilometražu, ispao je sasvim adekvatan za prikaz ruralnih i urbanih područja. Jedinice su takođe lepo modelovane (s izuzetkom pešadije koja se sastoji od otprilike šest zgužvanih piksela). Imajući u vidu potencijalne potrošače ovako specijalizovanog proizvoda, muzička podloga je krajnje neprikladna – električne gitare i agresivni ritmovi paraju uši tokom igranja. Treba istaći i online enciklopediju koja uz puno arhivskog materijala pitko dočarava jednu od najvažnijih i najkrvavijih bitaka 20. veka.

Đorđe NAGULOV