Stronghold 2 je školski primer temeljnog i sistematskog upropašćivanja atraktivnog i zanimljivog serijala. Izvršni producent igre bi mirne duše mogao da se uhvati za uši i zaigra pipirevku s režiserom „Blejda 3”, a potom mogu da razmene iskustva o zapušenim kanalima kreacije, propuštenim šansama i eksperimentisanju s elementima koji su do novog nastavka funkcionisali savršeno. Španski Pyro je poznat po takvoj poslovnoj politici, za šta je najbolji dokaz sumorni, predvidljivi i pakleno teški Commandos 3 koji je u odnosu na odličnu dvojku predstavljao zglobni salto unazad. Situacija sa Strongholdom 2 je, nažalost, još drastičnija: jedini progresivni korak, 3D grafika i prilagodljiva perspektiva sa mogućnošću zumiranja pogleda na akciju, potpuno je poništen serijom manjih i većih bagova, lošim dizajnerskim rešenjima, fenomenalno glupom pričom i, što je najgore od svega, kriminalnim voice-actingom u režiji samih programera.

Ovaj poslednji element privlači najviše pažnje. Originalni Stronghold je imao najkvalitetnije i najizazovnije odzive borbenih i neborbenih jedinica, uz fantastično akcentovanu i profesionalno odrađenu naraciju između misija. Ne znamo čija je pametna odluka bila da se za srednjovekovni RTS smešten u današnju Veliku Britaniju umesto autentičnih cockney Engleza angažuju Španci, ali neuspeli pokus je opšti šmek cele stvari sunovratio u ponor.

Koncept igre je ostao potpuno isti u odnosu na kec: dve kampanje za jednog igrača, ekonomska i borbena, funkcionišu gotovo identično kao u originalu, s izuzetkom parcelisanih misija koje jedan chapter (nivo) presecaju skript scenom posle kompletiranja svakog od primarnih zadataka. Ovo u većini slučajeva funkcioniše dobro, dajući vam mali predah posle jedne serije natezanja sa protivnikom, ali na nekoliko mesta sistem puca po šavovima. Na primer, savladavanje banditskog kampa u četvrtoj misiji automatski triggeruje invaziju protivnika na zamak vašeg saveznika koga bi trebalo da odbranite (ako pogine – „game over”), što je nešto teže izvesti sa formacijskim fronclama koje su vam ostale posle teškog fajtanja. Ovo, naravno, podrazumeva poraz usled nedostatka vremena za ponovnu regrutaciju, restartovanje misije od samog početka, uz masni gubitak 60 minuta života. U daljem toku igre postoji pozamašan broj ovakvih primera.

Funkcionisanje resursno-borbenog sistema je manje-više isto. Imperativ za uspešnog vlastelina jeste razrađen ekonomski lanac i stepen zadovoljstva podanika koji, kao i pre, zavisi od nekoliko faktora: iznosa poreza koji plaćaju, količine i raznovrsnosti hrane koju konzumiraju svakog meseca, prisustva religiozno-zabavnih facilitiesa (krčma, crkva...), kao i uspeha u vođenju rata. Stronghold 2 donosi i koncept Honora, koji progresivno raste ukoliko uspešno zadovoljavate navedene potrebe, a pored novca i oružja predstavlja esencijalni resurs za regrutaciju jedinica.

Tranzicija u 3D okruženje je prirodna evolucija u ovom igračkom žanru, mada u slučaju Strongholda 2 ni ovo nije izvedeno bez greške. Sada, na primer, imate mogućnost proizvoljne rotacije pogleda na vašu i protivničku utvrdu sa svih strana, uz poseban pogled iz ptičje perspektive dizajniran specijalno za traženje rupa i mrtvih uglova na zidinama. Ovo ima ogroman značaj u kasnijem toku igre, kada vas jedan propušteni delić zida može očas posla koštati glave. Nažalost, detaljnost grafike i kvalitet tekstura ne predstavljaju ništa posebno u kvalitativnom smislu. Igra izgleda za klasu lošije od najnovijeg nastavka Settlersa, uz obilje problema vezanih za clipping odnosno pretapanje mimoilazećih jedinica i građevina. Sledeći u kategoriji čistokrvnih bagova jeste drastičan pad performansi pri masovnim armijskim sudarima, a pogotovo pri opsadama protivničkih zamkova. Bez obzira na snagu konfiguracije kojom raspolažete, nećete moći da izbegnete jednocifreni frame-rate koji igranje misija s kraja kampanje čini prilično neudobnim. Patch koji igru podiže na verziju 1.1 izašao je neposredno po publikovanju same igre, ali ne rešava ovaj problem (autori obećavaju njegovo ublažavanje u 1.2, koji bi trebalo da je dostupan u trenutku dok ovo čitate).

Stronghold 2 ne možemo preporučiti nikome, pa čak ni vernim fanovima originala. Autori su vulgarno upropastili franšizu koja se nije čestito ni ispilila, odsekavši joj glavu i noge i ostavivši joj nalepnicu „Ispod svakog standarda”. Šteta.

Miodrag KUZMANOVIĆ