Elitni centar Njujorka često je korišćen kao pozornica za holivudske filmove i elektronske igre. Gotovo po pravilu radi se o naslovima koji na Menhetn gledaju iz uvrnute perspektive – po njegovoj kanalizaciji bauljaju Nindža kornjače, ulicama leluja Spajdermen, a po krovovima Duke Nukem desetkuje mutantske osvajače. Na red su konačno stigli i obesni vozači za uzdama brzih četvorotočkaša, kao stvorenih za široke bulevare, negovane zelene površine i nervozne policijske patrole.

Neiskustvo i jaka konkurencija nisu omeli holandsku kompaniju Team6 Games (Shanghai Street Racer) u izradi igre koja se oslanja na literarni predložak Grand Theft Auta. Za razliku od ikone akcionih simulacija vožnji, Manhattan Chase je koncepcijski pojednostavljen i igraču nudi mogućnost da se na početku igre odluči za stranu na kojoj će graditi karijeru. U ovoj igri ulogu opasnih momaka s asfalta igraju devojke: u jednom uglu nalazi se damica u policijskoj odori koja se odaziva na ime Angel, dok stranu kriminala zastupa opaka Yasmine koja izgleda kao da je doletela iz Matriksa.

Već na početku prve misije (izabrali ste Yasmine, zar ne?) Manhattan Chase pokazuje kakvog je kova – brzinski test u kojem za tridesetak sekundi treba preći rastojanje od nekoliko blokova ne čini se preterano teškim kada pod haubom držite trista besnih konja, no ultrabrza jurnjava s elementima slaloma kroz krcate ulice, parkove i pešačke staze nateraće vas da uložite sve vozačke resurse kako poduhvat ne biste ponavljali do iznemoglosti. Drugi deo trenažne etape upoznaje nas s oružjem: tokom pešačkih deonica koriste se mašinke, ručni bacači i snajperske puške, dok za volanom držite prst na obaraču još ubojitijih pucaljki. Svuda po putu leže razbacani dodaci, a punjenja i oružje čine najvažnija unapređenja. Nitro pogon je koristan u situacijama kada se spas iz gužve traži u ubrzanju, ali on ne utiče na maksimalnu brzinu. Najbolje oružje razmešteno je na mestima do kojih se stiže kaskaderskim vratolomijama.

U Manhattan Chaseu ne treba tražiti bilo kakav realističan fizički model budući da je sve u službi brze vožnje: detekcija realnih oštećenja ne postoji, upravljivost je ista pri svim brzinama, a efekti inercije su drastično ublaženi. Upravljanje je daleko jednostavnije nego u GTA, što je uslovilo i jednostavniji kontrolni sistem koji omogućuje brzo snalaženje u ekstremno brzoj vožnji. Grafika u igri potisnuta je u drugi plan zbog potrebe za brzom i tečnom animacijom: teksture su neubedljive i loše obojene, modeli vozila naglašeno poligonalni (izgledaju kao da su prošli tretman pijanog limara), a pozadinski detalji su malobrojni. Istini za volju, pri tako brzoj vožnji i u vremenski tesno ograničenim misijama malo ko bi mogao da uživa u lepim prizorima, ali ne bi bilo na odmet da je više truda uloženo bar u modeliranje vozila i grafičke efekte, pre svega refleksiju i svetlosne trikove, ali i u animaciju likova. Uprkos svedenoj grafici, povremeno se uočavaju usporenja animacije, a i često se dešava da čitavi objekti – projektili, drveće i automobili – jednostavno nestanu s ekrana. Zvučna podloga je kvalitetna i obogaćena je brojnim ambijentalnim efektima – saobraćajnom bukom, lavežom pasa, oglašavanjem crkvenih zvona itd. Rok muzika u početku „pije vodu”, ali nakon izvesnog vremena postaje zamorna; mogućnost izbora radio-stanice u GTA stilu, nažalost, ne postoji.

Manhattan Chase je lepo zamišljen pojednostavljeni GTA klon koji je trebalo da se kiseli još nekoliko meseci da bi dobio bolji grafički interfejs i sadržajniji scenario. Ipak, ako volite brzu vožnju, akciju s mnogo eksplozija i zgodne ribe za volanom – probajte MC i ne propustite režim za više igrača.

Gradimir JOKSIMOVIĆ