Koliko ste dobrih FPS-ova smeštenih na Divlji zapad igrali u poslednje vreme? Nijedan? Izgleda da će tako i ostati. Za Gun Warrior se u prvi mah moglo pomisliti da je dobra, tipična Wild West priča o mrtvom bratu i potrazi za osvetom, napakovana akcijom i uzbuđenjem... Ispostavilo se da je realnost nešto drugačija.Igra počinje tako što se naš heroj promuklog glasa u lokalnom salunu raspituje za čaure metaka posebne izrade koje je našao u blizini leša svog mrtvog brata. Uskoro nailazite na odgovorno lice, likvidirate ga i tu u stvari počinje „akcija”. Hotelska soba, prozori kroz koje fijuču meci, vi trčkarate od jednog do drugog, sejući vruće olovo po svima (osim civila), odvaljujući „duhovite” komentare (koje obično prati zvuk sletanja šlajma u pljuvaonicu – na kraju krajeva, kakav je to vestern bez pljuvaonice?). Već tu je jasno da od preciznosti nema ič, a da je framerate „zabo patos”. Da stvar bude gora, u desnom donjem uglu je radar. Pa odakle radar u doba Divljeg zapada? Jeste da pomaže u lociranju neprijatelja, ali njih ili nema ni od korova ili ih ima previše odjednom. U principu nisu uvek na istom mestu, što je veliki plus za ovakav tip igre. Postoji nekoliko NPC-a koji stoje na ključnim pozicijama i nakon čijeg eliminisanja počinje neka animacija (tragična, doduše). Nakon dvadeset minuta igre shvatate da vaš kompjuter radi odlično i ne koči, ali da su programeri namerno hteli da sve izgleda baš tako kako bi nam dočarali koliko je teško istovremeno žvakati duvan i pljuvati u pljuvaonicu, nišaniti iz pištolja teškog oko dva kg i smišljati retardirane komentare. Posle obračuna u hotelskoj sobi i pred salunom prelazite u voz. Kao i u svakom vesternu, u vozu je tovar zlata koji baš vi morate da spasete. Za razliku od prvog nivoa koji je kritično težak, iako treba da služi za uhodavanje, drugi je bizarno lak. U uskom ste prostoru tako da samo treba da „šijete” ka sredini, s vremena na vreme se pomičući levo ili desno (strejf). Vredi istaći da naš junak strogo pazi na higijenu, te svuda sa sobom nosi pljuvaonicu. Tako čak i u vozu (kao i na ulicama španskog sela) pljuje isključivo u nju... Pored igre na tri nivoa težine, možete izabrati i Gunfighter Duel (tipično brzo potezanje). Grafika je tragična po svim kriterijumima, zvučni efekti su užasavajući, muzika iritantna... Nišan je katastrofalno neprecizan, a reakcija na komande loša. Tu i tamo naleti se i na poneki bag vezan za radar. Doduše, šta očekivati od igre čiji je pun naziv Gun Warrior – The Rider from Nowhere? Uroš TOMIĆ | 
