Uporedo s igrom Manhattan Chase, Team 6 Games plasirao je i Taxi 3: eXtreme Rush, treći deo sage o sumanutom londonskom taksisti s neostvarenim kaskaderskim ambicijama. Ovoga puta vozač crnog V8 twin taksija će morati da se oproba na underground sceni kako bi stekao slavu i novac i sklopio poznanstva preko kojih će doći do informacija o lopovima koji su mu maznuli voljeni taksi. Eto i prve taksi simulacije bez taksija.

Za nove ulične avanture autori su obećali mnoga iznenađenja. Najviše je bilo reči o rekonstruisanom engineu koji treba da pruži bolji osećaj brzine, i taj deo obećanja je ispunjen. Kao u prethodnoj igri, postignut je veoma dobar osećaj brzine tako da i upravljački sistem i konstrukcija staza potenciraju hitro zujanje londonskim bulevarima (raspored ulica i arhitektonskih znamenitosti britanske prestonice nije autentičan). Igru možete provesti za volanom jednog od desetak egzotičnih sportaša (replike popularnih američkih, japanskih i italijanskih modela), trkajući se u beskompromisnim duelima i izbegavajući nervozne plavce koji u borbu s uličnim trkačima ulaze s teškim naoružanjem i helikopterima koji ispaljuju navodeće projektile.

Pored uobičajenih režima igre, Team 6 je uobličio i kooperativni režim u kojem dva igrača, putem Internet veze, mogu da prođu kompletan Story režim udruženim snagama. To je prilično zabavan režim i šteta je što ga ne viđamo u boljim igrama. Grafički engine je pozajmljen iz Manhattan Chasea i blago je unapređen, pre svega u smislu bolje optimizacije za slabije računare (nema toliko „seckanja” u grafički opterećenim scenama) i bolje balansirane fizike (vozila je lakše kontrolisati u krivinama i kočenje je nešto bolje). Loše teksture, jednolično okruženje, grubo modeliranje i odsustvo uverljivih svetlosnih efekata i ovde su glavne boljke, dok se zvuk zadržao u okvirima prosečnosti. U odnosu na konkurentske naslove – NFS: Underground i Street Racing Syndicate – Extreme Rush izgleda kao trinaesto prase kome sudbina nije namenila veći uspeh.

Gradimir JOKSIMOVIĆ