Verovatno se na prste mogu izbrojati oni koji su istinski verovali da će Telltale Games uspeti da ispuni svoje obećanje i da svakog meseca, precizno u dan, pusti u promet po jednu epizodu tzv. Prve sezone serijala koji je označio povratak na scenu Sema i Maksa, toliko voljenog krznenog dueta koji je uz jednog plavokosog wannabe pirata obeležio zlatne godine LucasArtsa, a samim tim i cartoon avanturizma uopšte. Epizodni koncept po svojoj prirodi ima određene mane koje se teško prevazilaze u praksi (skromna dužina pojedinačnih epizoda, ponavljanje pojedinih lokacija, likova i slično), ali je uprkos tome sada već sasvim jasno da je Telltale na pragu da napravi izuzetan izdavački podvig, do sada nezabeležen u istoriji kompjuterskih igara, u vremenu kada se visokobudžetni naslovi osmišljavaju, oblikuju i glancaju godinama. I dok, recimo, Valve već devet meseci davi mačiće sa drugom epizodom Half-Lifea 2, Telltale je za samo tri meseca lansirao tri slučaja kroz koje cinični detektivski tandem pokazuje i dokazuje da je bio i ostao šampion apsurdnog humora, tako retkog u poplavi nasiljem prebogatih, ali duhom praznih i jalovih igara.

Episode 2 – Situation: Comedy

Voditeljki čuvenog talk show programa, Majri Stamp, puko je film. Da li zbog konkurencije oličene u mnogo mlađoj koleginici N. M. koja joj lagano preotima rejting u primetime terminu ili zbog supruga koji je zarad držanja dijete (i još koječega) počeo isključivo da konzumira piletinu, vremešna gospođa je odlučila da privuče pažnju na sebe, i to na način na koji najbolje ume – putem medija. To se radi tako što se zaposedne TV studio i prisutna publika natera da satima, bez hrane i pića, sluša gluposti koje samo tzv. estradni novinari mogu da smisle. A ima li ikog boljeg od hiperaktivnog dvojca bez kormilara ko bi mogao da izvede kulturnu dekontaminaciju medijskog prostora Freelance Cityja i Majri definitivno začepi usta?

Situation: Comedy se može opisati kao sarkastična parodija na koncept savremenih komercijalnih televizija kojima dominiraju prostački sadržaji kakvi bi pre samo dve decenije izazvali opšte zgražavanje gledališta. Promašene komedije, „španske” serije, smor-kvizovi, otužni reality programi i slične budalaštine koje su kao jeftini konzumerski proizvodi zapljusnuli TV stanice širom sveta našli su se na udaru Telltaleovih scenarista koji su od prebogatog materijala za sprdnju napravili kratku ali veoma efektnu igru. Da bi otkrili šta se krije iza Majrine fiks ideje da zarobi publiku u studiju, Sem i Maks, kao iskusni panduri, odlučuju da se pojave uživo u njenoj emisiji, ali to ne mogu da učine pre nego što i sami ne postanu medijske zvezde. Recimo, „Idoli”, pa čak i po cenu neviđenog blamiranja.

U poređenju sa Culture Shockom, SitCom je (nažalost) nešto kraći, lakši i više liči na kompilaciju nekoliko mini-igara nego na ozbiljnu avanturu. Nedostatak priče kompenzovan je serijom sekvenci u kojima kuče i zec prave budale od sebe kako bi postigli željenu popularnost. Sve je to, naravno, veoma smešno, ali se iza toga krije jasna poruka za one koji imaju nameru da se žene i udaju pred očima nacije ili, još gore, menjaju sopstvenu ženu na određeno vreme. Televizija jeste veliko čudo, ali je ljudska priroda mnogo, mnogo veće.

Episode 3 – The Mole, the Mob, and the Meatball

Šampion kratkoće do sada je treća epizoda koja, na veliko zadovoljstvo poštovalaca lika i dela Marija Puza, istražuje spiritualnu vezu između ćuftica u saftu i mafije. A mafija ima raznih: od italijanske, ruske i kineske, preko drumske, carinske i pravosudne, pa sve do toy mafije koja, je l’ te, ordinira ulicama Freelance Cityja i deli besplatne poklon paketiće kome god stigne. To što oni sadrže igračke opasne po život, pa dobro, nijedna dobrotvorna organizacija nije savršena.

Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se! Ovo je slogan koji najkraće opisuje radnju 3xTM-a u kojem Sem i Maks dobijaju zadatak da se infiltriraju u mafijašku organizaciju i razreše sudbinu policijske „krtice” koja je prethodno poslata da učini isto, ali od koje više nema ni traga ni glasa. Kako se u tu priču uklapaju ćufte, nije od ključnog značaja za ovaj opis. Mnogo je bitnije to što će dvojica detektiva ovde prvi put u karijeri definitivno preći na stranu kriminala (naravno, sve u službi ujka-Sema), a to što će pri tome morati da se nose sa bajatim sendvičima, da maltretiraju i upucavaju nedužne likove, to je samo kolateralna šteta jednog tako opasnog posla kao što je policijski.

Pored već viđenih lokacija u prethodnim epizodama, ova donosi samo jednu novu – kazino u kojem se nalazi mafijaški HQ i u kojem se odvija 80% radnje. S obzirom na to da je lišena psihodeličnih i verbalnih zagonetki, kao i mini-igara koje su karakterisale prethodne delove (naravno, sa izuzetkom jurnjave automobilima po gradu), ova epizoda po svojoj apsurdnosti i uvrnutom humoru najviše liči na Sama & Maxa kakve ih pamtimo od pre petnaestak godina. Problem je samo u jednom: nije potrebno više od sat i po vremena da se igra završi.

• • •

Iako je preuranjeno davati opšte ocene o Prvoj sezoni Sama & Maxa, dva zaključka se mogu izvući na osnovu onoga što su donele druga i treća epizoda. Prvo, povezanost slučajeva, iako de facto postoji, nije tako snažna kao što se u početku najavljivalo, što ne znači da se do kraja sezone nešto neće promeniti. Kao jedine konstante u priči pojavljuju se hronično prezaposlena Sibil koja u svakoj epizodi vodi različit biznis i Bosko, lokalni trgovac koji prodaje debilne, ali uvek neophodne stvarčice kojima cena eksponencijalno raste. Drugo, kako vreme ide, epizode postaju sve duhovitije, što je bez sumnje dobro, ali i sve kraće i kraće, što se nikako ne može smatrati dobrom idejom. Ostaje da se vidi hoće li ovaj trend biti nastavljen i dalje ili će tri preostala nastavka doneti nešto zaista novo.

Slobodan MACEDONIĆ