Tipovi ličnih računara

Da uzmem dekstop? U današnje vreme? Gluposti, uzmi laptop! Ma, netbook je za tebe! Pih, to je tako demode – tableti su sada „in”... Zasipaju li i vas ovakvim zbunjujućim savetima? „Svet kompjutera” je tu da vas poštedi glavobolje i objasni vam šta je šta

Treba mi nov komp... Pre nekoliko godina, nakon ove misli prosečan korisnik računara bi se (ukoliko ima „kinte”) zaputio u obližnji kompjuterski dućan da odabere neku od gotovih konfiguracija ili pak da odabere komponente za neku njemu odgovarajuću desktop varijantu. U najboljem slučaju, kupio bi neki od skupocenih laptopova. U poslednjih nekoliko godina ponuda se prilično razgranala. Umesto izbora između dva, korisnici su suočeni sa nekoliko tipova računara, a najčešće nisu sigurni za šta bi se odlučili. Izbor između prenosnog i fiksnog računara može biti prilično zbunjujuć. Neki fiksni računari često mogu biti manji i manje upadljivi od prenosnih, dok neki prenosni pak nude mogućnosti koje su konkurentne fiksnim računarima. Pokušaćemo ukratko da opišemo postojeće „formate” računara i objasnimo kome je koji tip računara trenutno namenjen i zbog čega.

Pre svega potrebno je navesti šta je trenutno aktuelno u ponudi. Od fiksnih računara tu su standardni desktop (Full-Size/Workstation-Gaming), kompaktni desktop (Small-Size/Home-Office) i sve u jednom (All-in-One/ Multimedia), dok su od prenosnih tu laptop (notebook), netbuk (netbook) i tablet (tablični računar).

Stoni, fiksni, stabilni...

Većina fiksnih računara sastoji se od nekoliko odvojenih celina: kućišta, gde su smeštene komponente, monitora, tastature, miša i zvučnika. Standardni desktop računari zahtevaju dosta prostora, ali ujedno omogućavaju ergonomski najispravnije radno okruženje i veće mogućnosti prilagođavanja potrebama korisnika. Oni su najmoćnije, najisplativije i najlakše rešenje za nadogradnju, servis i održavanje. Omogućavaju primenu većih dimenzije displeja (24 inča pa naviše), a zahvaljujući tome što su modularni, čak i samo malo napredniji korisnici pri nadogradnji i servisu mogu većinu delova da zamene sami. Ovi računari sada se uglavnom primenjuju kod profesionalaca koji se bave grafičkim dizajnom, audio montažom, animacijom i video montažom zbog relativno visoke cene, mada ih zbog velike snage centralnog i grafičkog procesora i odvojenog grafičkog adaptera dosta kupuju i pasionirani igrači.

Kompaktni desktop računari ili, kako ih još nazivaju, slim (tanki) desktop računari, upola su manji od standardnih i idealni su za one sa manjkom prostora na stolu, koji pride imaju i potrebu za malo većom dijagonalom monitora (obično između 18,5 i 22 inča). Ergonomski su prigodni, ali imaju manje mogućnosti prilagođenja od standardnih desktop računara. Uz manju cenu i dimenzije obavezno ide i smanjenje performansi, ali i isplativosti za nadogradnju, servis i održavanje. Najširu primenu pronalaze kao multimedijalni računari (HTPC – Home Theater PC) u domovima (surf Internetom, reprodukcija muzike i filmova, manje zahtevne igre), kao i u kancelarijama (obrada teksta, tabelarnih podataka, prezentacija i slično).

Sve strpano u monitor

All-in-One računar, kako mu i samo ime kaže, predstavlja desktop računar kod kojeg se sve osim tastature i miša nalazi u kućištu monitora. Tastatura i miš koji stižu uz njega u poslednje vreme obično su bežični, a modeli koji imaju ugrađen TV tjuner imaju i daljinski upravljač. Nekoliko proizvođača praktikuje i ugradnju displeja osetljivih na dodir u svoje modele ovog tipa. Ergonomija All-in-One računara je na nivou standardnih desktop računara, sa izuzetkom mogućnosti prilagođavanja. S obzirom na to da su sve komponente pažljivo upakovane iza i ispod monitora, može se izvesti zaključak da su ovakvi računari prilično skupi za nadogradnju, servis i održavanje. Prvobitno su dizajnirani radi uštede prostora, ali su kasnije dizajnirani tako da razbiju monotoniju (tadašnjih) standardnih kancelarijskih rešenja. Gledano prema odnosu performansi i cene, ovi računari su prilično skupi, ali kada se uzmu u obzir prijatan izgled i male dimenzije, pogodni su za primenu u domovima kao zamena za multimedijalni računar, ali i amatersku primenu pri obradi zvuka i grafičkom dizajnu, kao i kancelarijske mašine na ključnim tačkama gde je izgled bitan.

Prenosni, u krilu, rasklapajući...

Laptop, koji je takođe poznat kao notebook, „majka” je svih prenosnih računara. Kompletan računar je urađen kao jedna celina koja podseća na svesku, od koje je jedna strana iskorišćena za smeštaj monitora (eventualno i kamere), a druga za smeštaj komponenata računara, tastature, tačpeda (pločice osetljive na pritisak koja zamenjuje miša) i baterije. Po snazi i performansama ima modela koji se mogu porediti sa kompaktnim desktop računarima, ali i modela koji se mogu porediti sa standardnim desktop računarima. Da ne zaostaju za desktop računarima pokazuje i činjenica da se u njih ugrađuju sve najnovije tehnologije poput 3D monitora, HDMI interfejsa, BluRay optičkih uređaja i slično. Ograničenja koja donosi portabilnost su relativno male dimenzije monitora (11 do 18 inča), zbijeni tasteri na tastaturi, znatno viša cena u odnosu na opremljenost i, ponekad, slabije performanse. Razvoj tehnike umanjio je posledice po performanse, ali još postoje neki problemi koji su vezani za potrošnju struje.

Laptopovi omogućavaju korišćenje računara daleko od radnog stola, a mogu se koristiti i kao zamena za desktop. Kako zauzimaju manje mesta, mogu se prema potrebi skloniti sa radnog stola i spakovati u fioku. Pored više cene, mane su skuplje održavanje, popravka i nadogradnja. Mogu se podeliti u tri kategorije prema jednoj od najbitnijih karakteristika – monitoru. To su kategorije veličine 11 do 13 inča, 14 do 16 inča i 17 do 18 inča. Prva kategorija namenjena je onima koji imaju potrebu da često nose računar sa sobom. To može da uzrokuje lošije performanse, ali je i očekivano za računar lakši za pola do jedan i po kilogram od modela većih dimenzija. Ovi modeli imaju većinu komponenti koje imaju i veći modeli poput web kamera i čitača kartica, ali u dosta slučajeva nedostaje optički uređaj radi smanjenja težine. Druga kategorija ima najbolji balans između performansi, portabilnosti (lakoće nošenja) i cene. Sa težinom od oko dva do tri kilograma, dobar su izbor ako je potrebno da računar s vremena na vreme nosimo sa sobom, ali ne prečesto. Računar te veličine lako može biti zamena za desktop, pa čak i za igračku mašinu. Treća kategorija sa odličnim performansama, dovoljno velikim ekranom i dosta boljim zvučnicima namenjena je zabavno orijentisanoj zameni za desktop. Koštaće mnogo više nego isti takav desktop, ali je zgodan ako ne postoji stalni prostor za računar u stanu ili ga često pomerate s jednog mesta na drugo.

Netbuk (netbook) relativno je nov tip prenosnog računara proizašao iz laptopa. U osnovi, radi se o smanjenoj prvoj kategoriji laptopa sa 10-inčnim ekranom. Malih su dimenzija, izuzetno lagani, sa minimalističkom tastaturom, malim tačpedom, bez optičkog uređaja, ali sa čitačem kartica, web kamerom, dugom autonomijom baterije i pristupačnom cenom. Manje su snage i lošijih performansi od laptop računara, ali su zgodni za izvršavanje osnovnih zadataka poput obrade teksta, surfa i bežičnog povezivanje na mrežu. Na jačim modelima sa dvojezgarnim procesorom može se čak pogledati i poneki HD film. Male dimenzije i težina od jednog do jednog i po kilograma čini ih pogodnim za nošenje svuda sa sobom.

Tablice (bez krede)

Koncept tablet računara proizašao je iz spoja PDA (Personal Digital Assistent) i laptop računara, s tim što je od PDA preuzet ekran osetljiv na dodir, a od laptopa funkcionalnost i veličina ekrana. Moderni tablet računari imaju ekran osetljiv na dodir veličine 7 do 10 inča, teški su od 400 grama do oko kilogram, imaju podršku za 3G/GSM, jednu ili dve kamere, dugo trajanje baterije (u proseku od četiri do dvanaest sati) i mogu se nositi svuda. Laki su za upotrebu zbog interfejsa dobro prilagođenog upravljanju pomoću dodira prsta i kvalitetnih kapacitivnih ekrana. Primenu pronalaze u svakodnevnim zadacima poput surfa, e-pošte, čitanja e-knjiga, pregledanja slika, puštanja filmova i muzike, ali jači modeli mogu poslužiti i za igranje. Nisu dobri za kancelarijsku (produkcionu) upotrebu, posebno ne za zadatke koji podrazumevaju veliku količinu otkucanog teksta.

• • •

S obzirom na to da na tržištu ima mnogo tipova računara, bezbroj različitih modela i dosta brendova s različitim cenama, očigledno je da pri kupovini treba dobro obratiti pažnju na to za šta ćete računar koristiti kako bi rezultat kupovine bio prikladan potrebama i dubini novčanika.

Petar LONČAREVIĆ