Uživo sa desktopa

Facebook, Twitter, SMS, MMS, mail... Zar vam nije već dosta različitih načina za eksponiranje? Ako je odgovor negativan, a na umu vam je deljenje dešavanja sa desktopa sa zainteresovanim stranama, Open Broadcaster Software (u daljem tekstu OBS) uskače u priču ne bi li vam u tom nastojanju pomogao. U pitanju je program koji beleži sve što se dešava na desktopu, a onda uhvaćeni materijal prosleđuje online. Naravno, reč je o „živom” materijalu, što situaciju čini dodatno zanimljivom...

OBS obavlja takozvani RTMP streaming i sliku sa vašeg desktopa može automatski da prosledi do desetak popularnih servisa za ovu namenu. Među njima su Twitch, YouTube, DailyMotion, Hitbox, CyberGame... Međutim, materijal može i da se snimi, odnosno uskladišti na lokalnom računaru i to u obliku FLV ili MP4 datoteka.

Iza naizgled jednostavnog komandnog interfejsa nalazi se „mali milion” korisnih funkcija. Korisnik može da odabere jedan od tri načina video-enkodiranja – x264, Quick Sync i Nvidia NVENC, dozvoljeno je tweakovati bitrate, definisati kodek audio-komponente (AAC ili MP3), pa čak i odabrati monitor (ako ih je više) sa kojeg će se „skidati” sadržaj. Program automatski može da vrši downscale uhvaćenog materijala, da isključi Aero interfejs, ali i da ograniči fluidnost izlaznog videa framerateom po izboru. Kako načinjene izmene funkcionišu u praksi možete da vidite pokretanjem previewa (u prozorčetu ili preko celog ekrana), koji će pored slike dati i informaciju o postignutom broju sličica u sekundi.

OBS je potpuno besplatan za krajnjeg korisnika i to je još jedna dobra vest. Funkcionalnost može da mu se proširuje putem plug-inova, a stvar koja posebno raduje je što nije ograničen samo na snimanje dešavanja na desktopu. On može da cilja i određeni program, prozor, pa čak i da beleži dešavanja u video-igrama. Naravno, tada treba povesti računa o podešavanjima pošto je ovaj način streaminga/recordinga izuzetno hardverski zahtevan i naporan za mašinu. Ovde dolazimo do jedine zamerke koju upućujemo kreatorima programa. Naime, u OBS-u funkcije su rasute na sve strane. Na jednom mestu podešavate rezoluciju, na drugom bitrate, na trećem tweakujete korišćeni kodek i slično. S druge strane, opcija ima podosta i iako podržavamo što je to tako, na početku će biti prilično teško da se u celoj priči snađete i postavite parametre onako kako bi to valjalo. Stvar donekle popravlja mogućnost izrade različitih radnih profila namenjenih specifičnim vidovima primene.

Sudeći po sufiksu u nazivu, OBS je i dalje u teškoj fazi razvoja, mada i u ovakvom obliku nudi više nego upotrebljivo radno okruženje. Ako autori reše problem sa podešavanjima, ovaj bi program mogao da postane omiljeni alat za streamovanje materijala, pa čak i „obično” snimanje korisnikovih akcija sa desktopa. OBS trenutno postoji za Windows i Mac OS X, dok je verzija za Linux „na putu”. Iako nije preporučljivo, možete ga pokrenuti i pod Vistom (potreban je Service Pack 2), dok je podrška za XP izostala zbog podatka da se OBS oslanja na DirectX 10 sa kojim se ova verzija Prozora ne druži.

Vladimir PISODOROV