Asus Maximus VII Ranger

Asusova ROG (Republic Of Gamers) serija različitih hardverskih komponenata dobro je poznata i cenjena (zlobnici bi rekli i precenjena) među gejmerskom populacijom. Ovoga puta pozabavili smo se jednim od skromnijih primeraka ROG familije sa Z97 čipsetom.

„Skromnost” Rendžera opravdano je spominjati samo u kontekstu ostalih ROG ploča, pošto je njegove karakteristike moguće staviti u različite kontekste, ali nikako i u onaj koji podrazumeva ikakvu skromnost. Naponsku sekciju čini osam faza sastavljenih od izuzetno kvalitetnih komponenata, što obezbeđuje mogućnost visokih overklok dometa. Svi kondenzatori na ploči su aluminijumski, sa propisanim radnim vekom od deset hiljada časova pri maksimalnom opterećenju. Četiri DIMM podnožja podržavaju RAM module maksimalnog takta 3200 MHz i ukupnog kapaciteta 32 GB. Prisutna su tri PCIe slota pune dužine, od kojih samo prvi ima fizičkih 16 linija, dok drugi i treći imaju osam, odnosno četiri. Pri tom je poslednji povezan sa čipsetom i izveden po PCIe 2.0 standardu, što će obesmisliti upotrebu treće Radeon kartice. Zato je tu puna podrška za dvostruke SLI i Crossfire režime rada grafičkih kartica. Tu su i tri PCIe x1 slota i jedan M.2 slot, koji predstavlja najslabiju tačku ovog modela. Naime, maksimalan protok koji on podržava odgovara dvostrukoj brzini PCIe 2.0 magistrale i pri tom podržava samo M.2 PCIe uređaje, ali ne i one koji koriste M.2 SATA standard. U čemu je zapravo razlika? Upravo u brzini podržanih uređaja. M.2 PCIe SSD uređaji koriste sve prednosti novog interfejsa i znatno su brži od klasičnih SSD-a. Zbog toga im je neophodna veća propusna moć magistrale, a što im Rangerov slot ne omogućava. Sticajem okolnosti, testirali smo Kingston HyperX Predator M.2 SSD (opširnije u posebnom tekstu) koji nije mogao da pruži ni približno dobre performanse kada je bio povezan putem M.2 slota u odnosu na one koje je pokazao kada smo ga testirali putem PCIe magistrale. Zbog toga M.2 slot deluje prilično paradoksalno jer podržava samo brže uređaje, ali im ne obezbeđuje mogućnost da pokažu maksimum.

Kada je povezivanje ostalih skladišnih uređaja u pitanju, Ranger se oslanja isključivo na mogućnosti čipseta i raspolaže sa šest SATA III portova. SATA-Express je izostao, ali sumnjamo da će ikome nedostajati. Svi konektori su dobro raspoređeni i na njihov raspored i dostupnost nemamo primedbi.

Zvučnu podršku čini dobro poznati Realtek ALC1150 čip, vešto skriven iza daleko zvučnijeg SupremeFX naziva i oklopa koji ga štiti od elektromagnetnih interferencija. Za maksimalno iskorišćenje njegovih mogućnosti staraju se dodatne komponente poput namenskih audio kondenzatora, Sonic SoundStage tastera uz pomoć koga je moguće odabrati predefinisane zvučne profile, kao i autosensing opcije koja automatski prilagođava audio izlaze impedansi zvučnika ili priključenih slušalica. Sve ovo pokreće softver koji obiluje opcijama za fina podešavanja.

Pomalo čudno za jednu gejmersku ploču, ali mrežni kontroler je Intelov. Ovo nikako ne smatramo manom, jer u kombinaciji sa softverskim rešenjem koje favorizuje prioritet mrežnog saobraćaja u korist igara odlično funkcioniše.

Zadnji panel deluje pomalo siromašno za ploču ove klase i svodi se na samo četiri USB 3.0 i dva USB 2.0 porta, kombinovani PS/2 konektor, taster za reset BIOS-a i audio i video konektore kojima nedostaje DisplayPort. Korisnu opciju predstavlja Keybot taster čijom upotrebom je omogućeno kreiranje makroa za bilo koju USB tastaturu na hardverskom nivou. Time se i najprostiji modeli tastatura lako mogu pretvoriti u prave pandane skupim gejmerskim modelima sa pregršt dodatnih tastera.

Overklok mogućnosti izuzetno su bogate i više nego dovoljne da izvuku maksimum za svakodnevnu upotrebu iz procesora. To se odnosi samo na BIOS i njegove opcije, dok je hardverski deo overklok sekcije skroman i svodi se na svega par osnovnih tastera, kao i na MemOK! taster, čija je funkcija apsolutno suvišna. Njegova namena je da nakon neuspešnog starta ploče uzrokovanog pogrešnim ili preterano ambicioznim podešavanjima RAM modula izvrši interni test stabilnosti i dozvoli postavljanje novih, stabilnih parametara sa čijim vrednostima će sistem moći da se podigne. Zgodna stvarčica, ali ploča u takvim situacijama ionako automatski obavi isti proces bez ikakve potrebe za pritiskanjem pomenutog tastera.

Stabilnošću i performansama ploče vrlo smo zadovoljni. Uglavnom je sve funkcionisalo kako je i zamišljeno. Bogata softverska podrška stara se za apsolutno svaki detalj i izvlači maksimum iz Rendžera. Ipak, ne možemo da se otmemo utisku da je ovo zapravo još jedan prosečan model iz više klase koji je prilično skuplji od konkurentskih modela, a koji u suštini nije bolji od njih. Hendikepiranost M.2 slota nikako mu ne ide u prilog, a bez šarenog softvera svakako se može.

Vladimir TRAJKOVIĆ