Igre u kojima igrač zauzima ulogu antiheroja sa druge strane zakona oduvek su privlačile omladinu. Da li zbog čovekove stalne zainteresovanosti za zabranjene stvari, ili možda zbog nekog skrivenog glasa u glavi koji navodi na zlobnu misao da je stvarno lako doći do bogatstva na ilegalan način, tek Heist nije prva igra koja igraču omogućava da oseti slast „lakog novca”.

„Virgin Interactive” je pokušao da napravi brzu, aktivnu igru u formi real time strategije sa namerom da uzbuđenje i napetost filmova poput popularnog Heata prenese na monitore PC računara. Igrač uz pomoć manje-više standardnog point&click interfejsa iz RTS-a kontroliše svoj tim od nekoliko opakih kriminalaca, vodeći ih iz grada u grad i iz jednog posla u drugi na stalnom putu do bogatstva. Pored novca, koji je jedini permanentan quest za likove u igri, postoji slaba i providna priča o glavnom junaku koji misteriozno biva oslobođen iz zatvora da radi za još misterioznijeg poslodavca. Pored njega, moguće je, nalik nekoj FRP igri, pokupiti i side-questove iliti usputne zadatke koji mogu doneti nove članove tima, nove alate ili dodatni novac. Kako same priče nisu mnogo interesantne, igrač je prisiljen da ih sluša na taj način što su neki podaci iz dosadnih dijaloga sa likovima koji prolaze kroz priču neophodni za rešavanje nekog kasnijeg zadatka.

Osnova igre su oružane pljačke i krađe koje igrač sprovodi na različitim lokacijama, poput banke sa svim poznatim i nepoznatim high tech zaštitnim sistemima, čuvarima i alarmima, kazina sa mnogobrojnim pripadnicima obezbeđenja pa sve do fast food restorana, apoteke ili prikolice u siromašnim pustinjskim gradovima. Za određen posao važno je spremiti odgovarajući alat i odabrati prave ljude. Naravno, prvo treba otkriti šta je tačno potrebno. To se radi uz pomoć menija koji se dobija držanjem dugmeta na mišu u kojem je prvo potrebno izabrati opciju kojom jedan od pripadnika tima razgleda unutrašnjost objekta. Dok traje izviđanje, jedino što igraču preostaje je da posmatra dva progres bara koja se popunjavaju. Ako onaj sa znakom alarma prvi dođe do kraja, uključuje se alarm. Ako drugi pobedi, igrač ima sve potrebne podatke o objektu. Na sastav mera koje je potrebno savladati kao i na brzinu popunjavanja utiče više faktora, poput doba dana, lokacije, blizine „momaka u plavom” itd. Posle odabira ljudi na osnovu osobina koje određuju njihove sposobnosti i svrstavaju ih među hakere, veterane, siledžije, ubice itd. potrebno je sakupiti sav potreban alat, od eksploziva, IR „cvikera”, notebook komjutera pa sve do dobrog starog pajsera i „pumparice”. Sledeći korak je planiranje, a potom i posao. E tu dolazi pravo razočarenje. Ništa od razbijanja šifri, planiranja upada i bekstva, provaljivanja u sefove i ostalih pikanterija. Jedino što igraču preostaje je da gleda u iste dve linije. A zbog razbijanja monotonije, linije se u ovom slučaju smanjuju.

U slučaju neuspele akcije, velika je verovatnoća da će se blok ubrzo napuniti snagama zakona. Tada igraču preostaje da beži, ili eventualno da započne pucnjavu, koja se svodi na besomučno kliktanje po policajcima i gledanje u health barove. Pucnjava nije potrebna jedino u slučaju sukoba sa „pandurima”. Moguće je sresti i pripadnike drugih bandi, narko dilera, bajkera i ostalih probisveta koji žele da igraču zagorčaju život.

Sem poslova u kojima se zarađuje novac, igrač s vremena na vreme dobija zadatak koji od likova zahteva da oslobode neku važnu ličnost ili uzmu neke skupocene predmete.

Pogled na akciju je standardni 2D izometrijski. Prisutno je dovoljno detalja, a objekti su kvalitetno nacrtani. Situaciju kvare izuzetno sitni likovi. Mnogobrojni prolaznici i prevozna sredstva samo delimićno doprinose osećaju da se sve odvija u pravom gradu.

Mada u igri postoji veliki broj zvučnih semplova, posle izvesnog vremena zvuk dosadi. Naročito nervira preforsirani bezobrazni glas glavnog lika koji ima komentare poput likova iz jeftinih američkih filmova kojima je zadatak da nerviraju gledaoca.

Najveća greška u igri je razilaženje izvedbe igre i željene atmosfere. „Virgin” je želeo da postigne napetu i vruću atmosferu pomenutih filmova, sa neočekivan preokretima, dobrim zapletom i jakom pričom, ali izvedba igre igrača stavlja u drugi plan, gde mnogo veći uticaj na igru ima sreća i sam kompjuter nego pravovremene akcije i reakcije igrača. Uz sve to, prisutni su i mnogi sitni bagovi i previdi koji otežavu igranje. Tako je moguće da jedan od likova ispadne izvan mape i da ne može da se vrati, mada mu je energija do vrha puna. Još više možda nervira kada neki od dijalog boksova izgubi fokus i padne iza ekrana sa akcijom. Tada je kliktanjem okolo i traženjem potrebnog dijalog prozora potrebno vratiti ga nazad. Naravno, uz pomoć kliktanja na slepo uvek je moguće pritisnuti pogrešno mesto. U slučaju pojave nekog od bagova, potrebno je igrati celu mapu iz početka jer opcija snimanja pozicije postoji samo između nivoa.

Dejan TOMKA