Simulacije zabavnih parkova, pokazalo se u više navrata, spadaju u red najpopularnijih menadžerskih igara koje po prodaji neretko prevazilaze i fudbalske menadžere. Kada su ovi programi u pitanju, na tržištu glavnu reč vode sada već posustali „Maxis” i „Electronic Arts”, gigant u čijem se sastavu nalazi „Bullfrog”, potpisnik dvodelnog serijala luna-park simulacija, igara Theme Park i Theme Park World (alias Sim Theme Park).

Iako se koncepcijski nipočemu ne razlikuje od prethodnog dela, SimCoaster donosi bogatiji interfejs i nešto drugačiji stil igranja. Podsećanja radi, u Sim Theme Parku igrač se nalazi u ulozi menadžera zabavnog parka koji pred sobom ima izuzetno složen zadatak: treba da sastavi park, upravlja kompletnim finansijama, kreira i postavlja vožnje i ringišpile i sve to pomoću miša i relativno jednostavnog sistema menija. Važnu ulogu u čitavom procesu igra i virtuelni savetnik, koji će vas mudrim primedbama često vaditi iz nebranog grožđa. Na kraju, postoji mogućnost da se prošetate svojim parkom, čak i provozate u nekoj vrtešci, sve u 3D okruženju u kome možete rotirati kameru i zumirati prikaz. Sve u svemu, u Sim Theme Parku igrači su dobili sve ono što im je falilo u nezaboravnom Roller Coaster Tycoonu.

SimCoaster nastavlja u istom stilu, ispravljajući neke propuste ranijih verzija i uvodeći nekoliko novih „fazona”. U igri postoje tri različita okruženja: Arabian Nights, Polar Zone i World of Invention. Prelazak iz jednog sveta u drugi odvija se sekvencijalno u oba smera, za razliku od predhodnog dela u kome su se parkovi nalazili na odvojenim ostrvima. Igrač se nalazi pred nizom konkretnih zadataka, svojevrsnim misijama koje predstavljaju uslov za prelazak na više nivoe. Recimo, da bi se našli na Arabian Nights nivou, najpre morate ispuniti nekoliko izazova u prvoj i drugoj zoni, gde ćete se sresti i sa nakim sporednim zadacima. Programeri „Bullfroga” su od SimCoastera očigledno želeli da naprave neku vrstu taktičke simulacije s jasno definisanim ciljevima (ono što su u ranijim verzijama bili izazovi – isušivanje jezera, otključavanje skrivenih vožnji i slično). Sloboda igranja time, međutim, ni na koji način nije ograničena, već je ono samo za nijansu usmerenije i konkretnije.

Otključavanje novih deonica i dalje se obavlja sakupljanjem zlatnih kartica, s tim da je igrač sada u poziciji da sam odredi momenat kada će početi da ispunjava zadatak, što ostavlja mnogo više vremena za pripremu. S druge strane, i sami zadaci su složeniji, pa će takve pripreme biti više nego potrebne. Nije dovoljno samo namamiti određen broj posetilaca u park, već se mora voditi računa i o tome da radnici ne otpočnu štrajk ili da nivo zadovoljstva posetilaca ne padne ispod određenog nivoa. Kad smo već kod posetilaca, oni se sada pojavljuju u tri oblika, svaki sa svojim interesovanjima. Decu ćete najbolje zabaviti ludim vožnjama, odrasle dobrom hranom i propratnim zabavnim programom, a penzionere udobnim odmaralištima, jeftinim viršlama i povremenim vožnjama brodićem.

Mogućnost obučavanja radnika je još jedna novina, od koje često zavisi ispunjenje cilja. Igru počinjete na parčetu zemlje koje najpre treba proširiti i pripremiti za izgradnju, a to se opet može postići samo adekvatnom pripremom osoblja (recimo, baštovane morate obučiti da zatrpavaju jezero, kako bi došli do neophodne zemlje). Čak i kasnije, kada budete unapređivali svoje zezalice u parku, prvo ćete morati da se pozabavite radnicima što ih kontrolišu. Bitnu ulogu u procesu izgradnje igraju i istraživanja, kojima dolazite kako do novih predmeta, tako i do veština koje docnije prenosite svojim radnicima. Na taj način možete graditi i unapređivati deo po deo parka, umesto da izgradite sve strukture koje potom gledate kako propadaju.

Način igranja ne razlikuje se od prethodnog nastavka, dok su interfejs i opcija za savetovanje u mnogome poboljšani. Moguće je označiti i preuziti kontrolu nad bilo kojim objektom na ekranu, bila to vrteška, radnik ili neki predmet koga treba skloniti s puta. To će s oduševljenjem pozdraviti svi oni kojima je smetala rigidnost kontrolnog sistema u Sim Theme Parku (doduše, i ovde je prenaglašena potreba za prekomernim kliktanjem, jer su neke opcije „zabačenije”). Mrežna opcija kakvu znamo iz prethodne igre ovde ne postoji – umesto nje ubačen je program za kreiranje sopstvenih vožnji koje se potom mogu razmenjivati putem Interneta. Fizički model nije vidno poboljšan i podjednako je nerealističan kao u Sim Theme Parku, što i nije preterano važno, jer bi striktno pridržavanje fizičkih zakona bi u znatnoj meri iskomplikovalo igranje.

Za tehničke atribute, grafiku i zvuk SimCoastera dovoljno je reći da su zadržali nivo, dok su osetnija poboljšanja prisutna na polju brzine učitavanja, kontrole kamere i duhovitih animacija. U globalu, SimCoaster ostavlja upravo onakav utisak kakav je svojevremeno ostavio Sim Theme Park: šareno, jednostavno i zabavno.

Gradimir JOKSIMOVIĆ