Tokom nekoliko prethodnih godina mnogi proizvođači kompjuterske zabave pokušali su da prenesu atmosferu borbi na moru. Bilo da je u pitanju moderna bitka superrazarača ili drveni brodovi iz 18. veka, gotovo nijedna softverska kuća nije uspela da napravi pravu simulaciju (sem časnih izuzetaka poput serijala Silent Hunter) plovidbe i rata na moru.

Prvi deo Age of Sail koristio je engine real-time strategije, što je igru svelo na slabo razumljive kontrole i monotonost bitaka, ali ipak je otvorilo neke nove mogućnosti na ovom polju. Nastavak je predat u vešte ruke dizajnera ruske softverske kuće „Akella Software” (radili su na nedavnom hitiću Sea Dogs), a distribucije se latio renomirani „Talonsoft”. Moram priznati da je ovo prva simulacija navalnih obračuna drvenih brodova koja mi je potpuno zaokupila pažnju.

AoS II pruža realističan uvid u istorijske borbe tokom perioda od 1775. do 1820. godine. Pored istorijskih bitaka, postoje i brojni hipotetički scenariji koji zajedno pokrivaju svaku bitku od američkog rata za nazavisnost do famozne bitke britanskog admirala Horacija Nelsona s francuskom flotom 1809. godine kod Trafalgara. Pogotovo je interesantan i začinjen obračun ruske i turske flote u kampanji koja se dešava u Crnom moru.

Igra obuhvata oko 120 scenarija u kojima ima svega: od pojedinačnih čarkanja dva drvena brodića do obračuna kompletnih flota i eskadrona brodova od po 30 i više komada. Misije ne traju dugo. Maksimum igranja u proseku je do sat vremena po misiji, prvenstveno zbog zgodne opcije za kompresiju vremena do (čak) 32 puta. Pored toga, čak i u najtežim scenarijima protvnikov AI nije ništa posebno. Vrlo je lako razviti strategiju i nadvladati protivnika. Problem nastaje isključivo u situacijama u kojima ste desotostruko nadjačani, pa je čak i tada moguće pobediti protivnika. Obračan je sve dok protivnikov brod ne istakne belu zastavu ili zaplovi put morskih dubina potpomognut đuladima vaših brodskih topova, ili obrnuto. Da bi atmosfera bila na još višem nivou neki scenariji sadrže luke sa dobro opremljenim tvrđavama koje će bombardovati vašu armadu. Negativna strana scenarija je što su linearno povezani kroz kampanju. Po mom mišljenju mnogo bi bolje bilo da postoji dinamičnije rešenje misija. Tačnije, da igračeve akcije tokom misije utiču na dalji razvoj radnje, kao što je bio slučaj u Sea Dogs. Otvoreniji pristup pri razvoju radnje bio bio mnogo primamljiviji. Scenariji tokom kampanja baziraju se na istorijskim činjenicama, što sprečava neke promene po pitanju radnje. Vaš kapetan može dobiti viši čin, upravljati širokim formacijama, opravljati brodove, kupovati ili prodavati brodove i posadu. I pored toga, ove karakteristike ne utiču na razvoj radnje i uglavnom daju mogućnost korišćenja kvalitenijih brodova. Doduše, postoje misije gde će vas pretpostavljeni degradirati, jer je neki od brodova iz vaše flote potreban za neke više ciljeve. Teorija zavere, šta li...

Atmosfera igre je izvrsna. Pozadinska muzika je bez premca i nije teško zaključiti da su je upravo dizajneri birali kako bi dodali dramatičnoj atmosferi borbe na moru. Efekti ne zaostaju, pošto uključuju sve što se može poželeti od jedne simulacije ovog tipa: cepanje platna i drveta, šum talasa, prodiranje vode u brod koji tone, bukvalno - sve moguće. Grafički dizajn je impresivan i moram priznati da nijedna (dobro, možda Sea Dogs) igra koja za tematiku ima brodove sadrži toliko detalja. Grafički su dočarani talasi koji se lelujaju, prelamanje svetlosti i zatamnjanje neba, detalji na brodovima i ono što me je posebno iznenadilo - animacija minijaturne posade koja trčkara po palubi.

Igrivost je posebna stavka na listi zanimljivih elemenata AoS II. Na početku je teško snaći se sa mnoštvom paleta (koje se mogu premeštiti po ekranu kako želite) koje čine kontrolni interfejs. Palete su nejasne i malčice zamućene pa je nejasno zašto su se dizajneri odlučili na rešenje sa pokretnim paletama umesto mnogo privlačnijih padajućih menija. Nejasnoća kontrola prirediće vam mekoliko neprijatnih iznenađenja, pogotovo ako u presudnom trenutku pogrešite kontrolu (npr. oborite jedra umesto da razapnete puna jedra). Kontrola je zanimljiva i na raspolaganju je virtuelno kormilo preko koga se određuje pravac kretanja broda. Tu je i vetrokaz, punjenje topova (koje se može menjati između karteča, pune kugle, dve kugle vezane lancem i slično). Upravljanje eskadrom ili flotom je lako, pošto je dovoljno da se napravi „prozor” oko brodova, kao u svakoj klasičnoj 3D RTS igri. Svi brodvi se potom kreću i bore isto, a mogu formirati i određenu formaciju iz ponuđene palete. Biranje formacija na ovaj način bespotrebno je zakomplikovano, jer morate da prođete kroz dva menija da biste došli do željene formacije, što u brzim bitkama nije baš idealno rešenje. Sistem kontrole je eleganatno urađen, bez previše mučenja oko kontrole brodova, ako naravno, izuzmemo biranje formacija. To je vrlo pozitivna osobina igre za razliku od predhodne, koja je maltene zahtevala od igrača da završi odsek brodarstva na mašinskom fakultetu. To opet ne znači da je nastavak uprošćen, već je napravljen pristupačnijim širem krugu igrača.

Osnovna verzija igre je prilično bagovita. Na svu sreću, izašla je nova zakrpa još pre nego što je igra stigla na naše prostore. Age of Sail II je zanimljivo urađen, ne samo zbog toga što je trenutno jedina pomorska simulacija, već zbog navedenih specifičnih elemenata i sjajne atmosfere virtuelne plovidbe.

Branislav BABOVIĆ