Modni trendovi predstavljaju kulturološki fenomen kome nisu podložni samo „sporedni” oblici ljudskog stvaralaštva, već i bazične grane umetnosti, kao što su slikarstvo ili književnost. U tom smislu može se reći da je brazilski pisac Paolo Koeljo (Paulo Koelho) u poslednjih nekoliko godina zaista ušao u modu. Čovek koji se veoma kasno, u svojim zrelim godinama, okrenuo pisanju ozbiljnih književnih dela (do tada je bio sve i svašta: novinar, pisac scenarija za čuvene „TV sapunice”, tekstopisac za popularne brazilske pop pevače itd.), očarao je čitalačku publiku širom sveta svojim neposrednim i jednostavnim, a zapravo dubokoumnim i filozofskim pripovedanjem koje po stilu, ali i konciznosti, odudara od pravca kojim se razvija savremena literatura. Svetsku slavu Koeljo je stekao svojim drugim romanom „Alhemičar” (1997), koji je bio bestseler u mnogim zemljama sveta, uključujući i našu. Iako površnom čitaocu može delovati kao knjiga za decu, što u neku ruku i jeste, ovaj roman–metafora nosi u sebi istančanu analizu ljudskog karaktera, u njegovim večitim stremljenjima ka ostvarenju zacrtanog cilja. Zanimljivo je da dela ovog Brazilca podjednako hvali i zvanična književna kritika (koja je često u sukobu mišljenja sa širokom publikom), pa verovatno nećemo još dugo čekati trenutak kada će se njegovo ime naći na spisku laureata Nobelove nagrade.

Slovenački „Arxel Tribe” osnovan je pre nekih pet godina kao prva firma sa prostora bivše SFRJ koja je ozbiljno zaplovila uzburkanim vodama tržišta kompjuterske zabave. Želeći da na samom startu naprave nešto originalno, naši bivši sunarodnici došli su na ideju da kontaktiraju Paola Koelja i da ga zamole da svoj prvi roman, „Hodočašće” („The Pilgrimage”), adaptira za potrebe jedne kompjuterske avanture. Autor je predlog prihvatio sa velikim zadovoljstvom, posebno nakon saznanja da će se za opšti izgled igre pobrinuti čuveni strip crtač Mebijus (Moebius), te je tako napisao originalni scenario, koji je godinu dana kasnije zaživeo pod imenom Pilgrim. Uspeh ove igre bio je polovičan, što zbog nekih tehničkih manjkavosti, što zbog odsustva reklame, no bilo je očigledno da se Koeljo odlično snašao u ulozi koja mu je poverena. Štaviše, čoveku se toliko svideo rad u sferi interaktivne zabave da je u svom najnovijem romanu „Veronika je odlučila da umre” iskoristio upravo kompjutersku igru kao jedan od njegovih lajtmotiva. Nakon Pilgrima pao je dogovor da se saradnja između „Arxel Tribea” i Paola Koelja nastavi, i da njen rezultat bude avanturistička trilogija. The Legend of the Prophet and the Assassin (u daljem tekstu The Legend) njen je središnji deo.

Iako se tematski naslanja na Pilgrima, ova avantura ne predstavlja njegov direktni nastavak. Pedeset godina nakon događaja opisanih u Pilgrimu, dakle negde sredinom trinaestog veka, Jerusalim je konačno pao pod naletima turskih plaćenika čiji je pohod finansirao tadašnji egipatski sultan. Preostali krstaški vitezovi, među kojima je bilo mnogo pripadnika reda Templara, bili su prinuđeni na povlačenje. Vitez po imenu Tancrede de Nérac, tražeći sopstveno iskupljenje za sve ono što je učinio tokom krstaških ratova, odlučuje da nastavi život kao pustinjski nomad. Protivno svom zapadnjačkom poreklu i tradiciji, on postaje lutajući beduin i menja svoje ime u As–Sayf, što na persijskom jeziku znači „simitar” (scimitar), po sablji koju je počeo da koristi umesto mača. Jednoga dana on saznaje za proroka koji je došao iz Evrope (u pitanju je Simon de Lancrois, glavni junak Pilgrima), sa namerom da izgradi veličanstveni grad Jébus, oazu mira i blagostanja u srcu pustinje. Verujući da će tamo konačno moći da se skrasi, As–Sayf pronalazi grad, ali ispred njegovih kapija doživljava teško razočarenje koje će inicirati epsku avanturu.

Svi oni koji su barem donekle upoznati sa Koeljovim opusom, prepoznaće lako u ovom zapletu omiljene piščeve teme: istoriju, istočnjačku filozofiju života, plemenite ratnike, proročanstva, religijsko–humanističku pozadinu itd. Legenda se upravo zato u tematskom pogledu dosta razlikuje od igara kakve se danas uobičajno prave. To, međutim, nije njena mana, već upravo komparativna prednost, bez obzira što sa takvim sadržajem nema nikakvih izgleda da postane hit. As–Sayf će traganje za sopstvenim identitetom (u prenosnom smislu, naravno) početi unutar ruševina Jébusa, da bi ubrzo pošao put Jerusalima u potrazi za Simonom. Na tom putu čekaju ga brojne avanture, koje će kulminaciju doživeti onoga trenutka kada on preuzme obavezu da ubije jerusalimskog kalifa. Sa atmosferom i prepoznatljivim ambijentom iz priča o „1001 noći”, koji su stavljeni u kontekst stvarnih istorijskih događaja, ova avantura pleni svojom tematskom originalnošću. U celini gledano ona nije teška, ali sadrži nekoliko nezgodnih logičkih problema, nad kojima će se i oni najiskusniji dobro zamisliti.

Ako vam se igrački interfejs, i uopšte način igranja, učine poznatim, to nije nimalo slučajno. The Legend je napravljen korišćenjem „enginea” avanture Pompeii (takođe delo „Arxel Tribea”), s tim što je grafika ovde otišla znatno napred, čak do te mere da nam se čini da je dalji napredak nemoguć, pod pretpostavkom da se na „engineu” ništa radikalno ne uradi, pre svega u smislu povećanja rezolucije. Ruševine Jébusa, zatim ulice Jerusalima, njegove pijace i trgovačke radnje, te kalifova palata, zaista su mala remek–dela grafičkog dizajna. Igru karakteriše i veliki broj prelepih animacija, sa posebnim akcentom na onu koja prikazuje dvoboj između As–Sayfa i kalifa.

The Legend of the Prophet and the Assassin je avantura rafiniranog stila, koja nije za svakoga, ali koja zaslužuje pažnju onih kojima je proza Paola Koelja prirasla za srce. Njen direktni nastavak, tj. finale trilogije pod nazivom The Secrets of Alamut, pojaviće se tokom ovog proleća.

Slobodan MACEDONIĆ