Interesantno je to što isti put vodi ka traumi i ka kompleksima. Jednom vam neko ispomera vilicu i do kraja života u svojoj glavi iznova proživljavate taj događaj, da biste na kraju poverovali kako ste u stvari vi drugom prebrojali zube. Sličan je slučaj s momcima koji su napravili Heavy Marine Gunner, čiji su istraumirani preci po povratku iz vijetnamskog rata izgleda postali teksaški naftaši, s obzirom na to da su svojoj dečici obezbedili Unrealov engine. Naravno, kvalitetan engine vam ne znači ništa ako ste talentovani isključivo za ždranje hamburgera i igranje bejzbola. Na zaplet nećemo trošiti previše reči jer se ponovo radi o pošandrcalom liku koji sprovodi apokaliptični teror po vijetnamskim džunglama, a na vama i napalmu je da ga stignete.

U dostupan arsenal spadaju ručne bombe, bereta i M-16 (jedna od najgorih pušaka u modernoj istoriji ratovanja), ali ćete većim delom igre biti prisiljeni da koristite mitraljez M-60 (otud i naziv igre). Iako u pojedinim trenucima možete da se šetate po džungli, 95% igre provešćete ukopani u mestu (uglavnom iza neke stenčuge), napucavajući protivnike u stilu starih igara kompanije American Laser Games iz 1994. godine (filmovani Operation Wolf).

Grafika se može okarakterisati kao – smejurija. Čak i igre iz daleke (u kompjuterskom smislu) 1999. godine izgledaju deset puta bolje. Drveće izgleda kao da je premeravano lenjirom i sečeno nožem za burek, teksture su ostaci nečijeg doručka, animacija je lepša i u crtaću „La Linea”... A zvuk je tipično američki: na sve strane se čuje „fuck”. Što se tehničke strane tiče, Marine Heavy Gunner je tragikomičan naslov.

Izvanredna AI rutina je na nivou retardiranog paramecijuma. Vijetkongovci će srljati na vas u nepreglednim talasima, prosto kao da žele da ih sevnete u čelo, a vama za taj herojski poduhvat nikada neće nedostajati municije. Neće vam poći za rukom ni da poginete, makar i pokušali zabave radi, a saborcima možete do mile volje da pucate u glavu – samo će to prokomentarisati rečima tipa: „alo, bre, iskuliraj”... Tvrd je Amer voćka čudnovata...

Ako malo prošvrljate po američkim gaming sajtovima, videćete da je igra dobila relativno visoke ocene. Toliko o kolektivnoj gluposti. Što se nas normalnih tiče, radije bismo igrali školice nego arčili svoj hardver na ovo.

Jan ČMELIK