Eksperimentalna kombinacija survival horrora i pucačine u trećem licu, nafilovana sa dva šlepera strave i užasa, urađena u potpuno politički nekorektnoj formi... Teško je zamisliti bolju zabavu od zaranjanja u takav naslov, zar ne? The Suffering je prošle godine značajem, ali nažalost ne i tiražom pobedio u utakmici za najjeziviju igru godine, otvarajući nove horizonte u kreaciji virtuelnog straha koji je opipljiv poput realnog.

Ties that Bind donosi novo poglavlje u priči o Torku, beguncu iz zatvorske ludnice, osuđenom na smrt zbog navodnog masakra sopstvene porodice. Uvodni nivo predstavlja svojevrstan prolog za ceo univerzum u kojem Tork prvi put dolazi u dodir s demonskim silama koje će ga kasnije proganjati, a igra se očas forwarduje pet godina u budućnost, tačno ka sceni kojom se original završio. Pošto je konačno utekao sa zatvorskog ostrva, Tork u motornom čamcu jezdi ka Baltimoru i sigurnosti od koje, naravno, neće biti ništa... Svoj rodni grad nalazi u kandžama istovetnog zla koje ga u stopu prati godinama.

Igrajući The Suffering: Ties that Binda nikako nismo mogli da se otmemo jakom utisku već viđenog. Očekivali smo formu igre istovetnu originalu i ne zameramo na tome, ali nismo se nadali gotovo kompletnoj reciklaži stila, dizajna, tekstura i 3D modela. Protivnici su identični onima iz originala. Grafika nije unapređena ni u jednom segmentu (od PS/2 i Xbox verzije naša se izdvaja samo većom rezolucijom). Priča vas i dalje baca u totalnu konfuziju, uz kakofoniju glasova u glavi i flešbekove koji dodatno mute zaplet.

S druge strane i za razliku od većine konzolnih portova (igru smatramo portom jer je inicijalno dizajnirana za konzole), kontrolni sistem u kojem koristite miš i tastaturu daleko je superiorniji i intuitivniji od upotrebe analognog gamepada. Ties that Bind dozvoljava da poziciju snimite kada poželite, bez čekanja na checkpoint kao u The Sufferingu. Igra nam se čini malo težom u odnosu na original iz najmanje dva razloga: xombium pilule za regeneraciju linije zdravlja sada ne možete poneti radi kasnije upotrebe, a oružje ima slabiji efekat na protivnike.

Veze koje povezuju nisu revolucionarne kao osnovna verzija Patnje, ali publika koja želi dodatnu dozu onoga u čemu je uživala neće biti prikraćena ni za milimetar.

Miodrag KUZMANOVIĆ