Još početkom 2004. godine Lionhead Studios, tačnije Mark Healey, najavio je igru po imenu Rag Doll Kung Fu, nezavisni projekat koji je talentovani dizajner pripremao u svoje slobodno vreme. Na osnovu imena nije teško zaključiti da se radi o borilačkoj igri u kojoj učestvuju marionete. Međutim, ne radi se o klasičnoj „naučinapametdvestakombinacija” tučnjavi s neobičnim likovima, već o igri s inovativnim, možda čak i revolucionarnim upravljačkim interfejsom.

Rag Doll Kung Fu je, pre svega, prvi potpuno nezavisan projekat koji se distribuira kroz Steam sistem za online igranje, pri čemu – potrebno je to naglasiti – fizički model i grafički engine igre nemaju dodirnih tačaka ni sa jednim Valveovim projektom (Healey se samo „ogrebao” za efikasnu distribuciju). Radi se o „pseudo3D” simulaciji kung-fua (2D likovi na 3D pozadini), u kojoj su celokupna animacija i kolizija zasnovane na realnim fizičkim zakonitostima (inercija, akcija i reakcija). Drugim rečima, ne postoje unapred pripremljene kombinacije udaraca i „programirane” kolizije, kao što je slučaj kod klasičnih borilačkih igara, već se sve proračunava „u hodu”. Likovima se upravlja isključivo putem miša: pointerom se označavaju delovi lutke koji se „hvataju” strunama, levim tasterom se delovi pomeraju, a desnim „natežu” udarci odnosno blokovi (smer izvođenja udarca prikazan je animiranim strelicama). Lutke se pokreću naizmeničnim pomeranjem nogu, povlačenjem i bacanjem: lutka se uhvati levim tasterom, a od dužine i brzine pomeranja miša zavisi jačina kojom će biti lansirana ili vučena po podlozi. Jačina udarca pojačava se kružnim pokretima miša koji pune skalu Ki energije, a osim pesnica može da se koristi i različito oružje (ninđa-to mačevi, nunčake, pas na uzici...). Potrebno je malo vremena da se „uđe u štos” i uvežba koordinacija kretanja i preciznih udaraca.

Iako ima story režim, Rag Doll Kung Fu je prvenstveno namenjen za igranje u mreži – lokalno ili preko Interneta. Na Webu postoji pozamašan broj „dođoa” – virtuelnih Steam igraonica u kojima se okupljaju igrači sa svih strana sveta kako bi se makljali do iznemoglosti, po principu svako protiv svakog (pobednik je onaj koji ostane na nogama). Serveru se pristupa direktno iz igre, jednim klikom na neku od igraonica s liste, pri čemu su zelenom bojom označene one koje imaju prihvatljiv ping (realni minimum za udobno igranje je Internet veza brzine 256 kb/s, ali treba računati sa usporenjima). Druga mogućnost je igranje u lokalnoj mreži, gde ova ograničenja ne postoje.

Dodatne poene igra ubira na customization opcijama, pre svega skinovima koji se lepe na marionete (uputstvo kako napraviti lutku nalazi se na disku kao tekstualni dokument), dok monotoniju razbijaju video-odlomci i mini-igre. Grafika je vrlo dobra: pozadina je oslikana lepim teksturama, 3D efekat je postignut paralaksnim skrolovanjem, a marionete su odlično modelirane (podržani su anti-aliasing, kao i widescreen proporcije ekrana). Muzika i efekti zvuče kao da su preuzeti iz kung-fu filmova i savršeno se uklapaju u atmosferu.

Rag Doll Kung Fu je neobična i veoma zabavna igra s velikim brojem komičnih detalja, komentara i trikova (spojite lutki noge, stavite joj ruke u visinu karlice i pumpajte Ki – lutka će početi da urinira). Uprkos prvom utisku, RDKF je daleko od amaterskog pokušaja – naprotiv, to je ozbiljna i pažljivo konstruisana igra koja će verovatno označiti prekretnicu u razvoju borilačkih arkada.

Gradimir JOKSIMOVIĆ