Shvativši da besprizornom komercijalizacijom neće stići daleko, holivudski ekranizatori popularnih stripskih priča konačno su počeli da vode računa o samim stripovima, idejnom izvorištu za svoje celuloidne igrarije. Filmovi kao što su „Constantine” i „Batman Begins” pružaju nagoveštaj u kom pravcu će se kretati buduća ostvarenja superherojskog žanra, a, po svemu sudeći, sličan trend zahvata i proizvođače elektronskih igara. Dobar primer pružio je Activision igrom Ultimate Spider-Man, pitkom arkadom s koherentnom pričom, autentičnom stripskom atmosferom i odličnom audio-vizuelnom podlogom.

Istom energijom kojom je s Neversoftom 1999. godine stvarao originalni Spider-Man, Activision je ispleo novu mrežu sočne 3D akcije koju, srećom, nije morao da vezuje za filmski scenario (Spajdermena na velikom ekranu nećemo ponovo videti do 2007. godine). Predložak za ovu igru dao je Brajan Majkl Bendis, tvorac stripa „The Ultimate Spider-Man”, nove varijante priče o Piteru Parkeru, koja je prilagođena današnjoj publici (u ovom univerzumu Piter je petnaestogodišnjak koji u „Daily Buglea” honorariše kao Webmaster sajta). U Spajdermenovom kostimu ovoga puta nalazi se mlad i neiskusan borac kome nedostaju finese matorog Spajdija, što je poslužilo kao izgovor za pojednostavljivanje borbenog sistema. Naime, tokom igre glavni junak neće naučiti nijedan novi potez niti atraktivne kombinacije po kojima je poznat – protivnike će moći samo da udara, šutira, treska o zemlju i gađa iz daljine mrežom. Srećom, zadržao je akrobatske sposobnosti, „lepljive” šake i stopala, kao i dobar odraz. U odnosu na drugi deo igre, promenjen je i način na koji Spajdermen kontroliše mrežu, što je omogućilo jednostavnije manevrisanje na deonicama koje zahtevaju brzo i precizno kretanje (naročito prija mogućnost penjanja uz mrežu). Iako se igra na prvi pogled čini previše uprošćenom, na površinu brzo izbijaju njen pravi karakter, privlačnost i mehanika koja igrača nagoni da sa nesmanjenim entuzijazmom prelazi jedan nivo za drugim. Sve u Ultimate Spider-Manu je dozirano kako treba, pa i akcija koja je prošarana tzv. Combat turama i drugim bonus deonicama koje prerastaju u frenetično mlaćenje, svojstveno najboljim tabačinama.

Priča prati dešavanja opisana u prvih nekoliko brojeva stripa i izložena je postepeno, putem umetnutih scena koje opisuju događaje koji slede. Protivnike pokreće odličan AI sistem koji najviše dolazi do izražaja tokom borbe sa „šefovima” koji „misle” i nameću neobična taktička rešenja. U nekoliko epizoda kao glavni junak pojavljuje se i Venom, čije su borbene osobine različite od Spajdermenovih pa služi kao dobro osveženje. Grafička podloga je zasnovana na obilatom korišćenju cell-shading efekata koji stvaraju neponovljivu atmosferu interaktivnog stripa (likovi imaju crne obrise, a tu su i neizbežni balončići s tekstom). Dizajn je odličan, a ni zvučna podloga nimalo ne zaostaje i na pravi način upotpunjuje stripsku atmosferu.

Gradimir JOKSIMOVIĆ