Nastavak najprodavanije igre zasnovane na stripu o X-Men mutantima Activision gura utabanom stazom. Kao i lane, sladićemo se dobro uklopljenom RPG arkadom i još jednom vaditi kestenje iz vatre – ovoga puta u nevolji je sama Zemlja.

Priča na kojoj se zasniva Rise of Apocalypse biće interesantna čak i onima koji ne prate dogodovštine odabrane čete profesora Xaviera. Pred naletom velikog zla po imenu Apokalipsa, nekadašnji neprijatelji primorani su da formiraju krhki savez – X-Men tim (Wolverine, Cyclops i Storm) na jednoj i Brotherhood bratija (Magneto, Mystique i Sabertooth) na drugoj strani istog tima boriće se protiv izuzetno jakog protivnika koji namerava da apsorbuje moći mutanata koje je ranije kidnapovao. Scenario je u celini zanimljiv, dosledan i dobro interpretiran, a obiluje obrtima koji drže pažnju do samog kraja. Postoji i veliki broj likova koji su raspoloživi već od samog početka igre (više od 15) i svaki od njih ima karakterističan appeal i specijalne moći.

Igra je podeljena na pet celina koje su odvojene okršajima s Čuvarima – četvoricom jahača Apokalipse i njihovim vođom. U Diablo stilu, igrač upravlja jednim od četiri ratnika (ostalu trojicu kontroliše pristojan AI), uz mogućnost da u svakom trenutku odabere junaka čije su specijalne sposobnosti neophodne za rešavanje zadatka. Vremenom ratnici postaju snažniji, iskusniji i mogu da nauče nove veštine koje će im koristiti na sledećim deonicama. Sakupljene iskustvene poene igrač samostalno raspoređuje na različite sposobnosti ili prepušta računaru da to učini po sopstvenom nahođenju (klasičan RPG koncept nadogradnje likova). U zavisnosti od toga da li se na čelu tima nalaze dobri X-Men ili loši mutanti iz Bratstva, sporedni likovi će se različito ponašati, ali to neće imati uticaja na hack & slash dinamiku.

Borbe su interesantne zahvaljujući velikom broju napadačkih tehnika, natprirodnih moći i njihovih kombinacija tako da ne postoji bojazan da će igra brzo postati monotona, naročito ako se eksperimentiše s različitim kombinacijama likova. Igra nije preteška, ali zahteva dobru koncentraciju i pažljivo kontrolisanje inventara svakog člana ekipe. Legends II podržava i multiplayer kooperativni režim, ali samo online.

Grafička podloga je prilagođena tematici igre i oslikava stripsku atmosferu. Likovi su lepo nacrtani i ukrašeni brojnim detaljima i živim bojama, okruženje je raznovrsno i bogato interaktivnim elementima, dok jedino animacije zaostaju (likovi se kreću kao roboti). Zvučna podloga je pristojna, efekti su raznovrsni i ubedljivi, dok se muzička podloga praktično ne primećuje – osim u scenama intenzivne borbe, kada se mogu zabeležiti upečatljivi taktovi koji podižu atmosferu.

X-Men Legends II nije drastično unapređenje u odnosu na original, ali upravlja franšizu u dobrom smeru, nagoveštavajući nova izdanja koja će doneti još poboljšanja, pre svega na polju upravljačkog interfejsa koji je još uvek pomalo konfuzan.

Gradimir JOKSIMOVIĆ