Pentax Optio S5i, Canon Ixus 55, Fuji FinePix F10, Nikon Coolpix 5900

Klasa kompaktnih fotoaparata ima veliki broj pristalica zbog malih dimenzija. Ukoliko su oni smešteni u kvalitetna metalna kućišta, moguće ih je uvek nositi sa sobom, dok je kvalitet fotografija na nivou „ozbiljnije” braće. Isprobali smo četiri kompaktna fotoaparata renomiranih prozvođača u oblasti fotografije. Sva četiri su namenjena amaterima, krasi ih visok kvalitet izrade i rezolucija od pet i više megapiksela.

Pentax Optio S5i

Pentaxov Optio S5i upakovan je u izuzetno kompaktno metalno kućište. Ovaj aparat odaje utisak kvaliteta već na prvi pogled, a utisak se ne umanjuje ni kada se uređaj uzme u ruke. Na leđima aparata je LCD ekran dijagonale 1,8 inča, a postoji i optičko tražilo. Tu je i popriličan broj komandnih tastera, kao i petosmerni kursorski taster. Sličnosti u dizajnu s modelom Optio S4 (SK 11/2004) očigledne su pa je tako zadržan neuobičajen i nepraktičan položaj tastera za uključivanje dugmeta zatvarača. Poklopac koji pokriva ležište za bateriju i za memorijsku karticu izrađen je od plastike i kvalitetan je, a punjiva Li-ion baterija od 710 mAh koja se nalazi ispod njega pruža autonomiju od stotinak snimaka. Ona ne može da ispadne iz aparata kada je poklopac otvoren pošto je na mestu drži plastična bravica, što je za svaku pohvalu. Baterija se puni kada se aparat nalazi na podnožju koje se isporučuje uz njega. Na podnožju postoji i ležište za odvojeno punjenje baterije tako da je istovremeno moguće puniti dve baterije, jednu na punjaču, a drugu u aparatu.

Aparat je opremljen sa 10 MB interne memorije, a proširivanje memorije se vrši pomoću SD/MMC kartica. Na kućištu aparata postoje dva konektora za povezivanje sakrivena ispod gumenih poklopaca. Jedan je objedinjeni USB/TV konektor, a drugi je priključak za ispravljač koji se ne isporučuje uz aparat. Povezivanje na kompjuter se vrši preko USB 1.1 standarda i isporučenog kabla (podnožje služi samo za punjenje baterije, ne i za povezivanje na kompjuter). Fotoaparat se prijavljuje kao prenosni disk za koji nisu potrebni drajveri.

Pentax Optio S5i

Optio S5i ima Pentaxov SMC objektiv promenljive žižne daljine 5,8 mm – 17,4 mm što je ekvivalentno 35,6 mm – 107 mm, to jest daje uvećanje od 3X. U pitanju je tehnologija Sliding Lens koju smo opisali kod modela Optio S4. Maksimalni otvori blende su F2,6 i F4,8. CCD senzor je veličine 1/2,5 inča i efektivne rezolucije 5,0 megapiksela. On omogućava fotografije rezolucije 2560 x 1920, 2048 x 1536, 1600 x 1200, 1024 x 768 i 640 x 480 piksela u tri nivoa JPEG kompresije. Video-snimak se beleži u rezoluciji 320 x 240 piksela u 15 frejmova u sekundi, sa zvukom, bez ograničenja u dužini. U toku snimanja, otvor blende se automatski podešava, a moguće je koristiti digitalni zum. Optio S5i može da radi i kao diktafon.

Ovaj fotoaparat korisnika oslobađa podešavanja parametara fotografije i upotrebu svodi na automatske i predefinisane režime. Postoji 11 predefinisanih režima, veliki broj digitalnih filtera, podešavanje oštrine, zasićenosti i kontrasta fotografije, mogućnost panoramskog fotografisanja, kao i pravljenje 3D fotografija. Od ručnih podešavanja, korisnik može da preuzme kontrolu nad fokusom, balansom bele boje (šest predefinisanih i merenje), ISO osetljivošću (80, 100, 200 ili 400) i kompenzacijom ekspozicije (±2 EV u koracima od 1/3). Kao i dosadašnji Pentaxovi modeli koje smo isprobali, i Optio S5i ima mogućnost aktivnog prikazivanja histograma na ekranu, što je opcija koja ne znači mnogo na aparatu koji je podređen automatici.

Fokusiranje se obavlja u sedam tačaka, a aparat nije opremljen sijalicom za fokusiranje. Kada se snima u uslovima slabijeg svetla, prikaz na LCD-u se ne posvetljuje. Prilikom upotrebe, S5i se pokazao kao prilično brz. Međutim, performanse umanjuje činjenica da je vreme između dve slike predugo jer aparat ima premali bafer za snimanje.

Fotografije koje smo napravili ovim aparatom su solidne. Nismo zadovoljni njihovom oštrinom jer je slika zamućena uz ivice. Poučeni iskustvom sa Optiom S4, ovo smo i očekivali zbog konstrukcije objektiva. Zasićenost bojama je nešto niža, a opšti utisak je da fotografije imaju malo jače crvene tonove (što je uočljivije kod fotografije sa blicem u zatvorenom prostoru). Šum je u prihvatljivim granicama (znatno skače s povećanjem ISO osetljivosti), a noćne fotografije su sasvim solidne. Deformacija slike u širokougaonom položaju objektiva je primetna, a hromatska aberacija je u granicama normale.

Canon Ixus 55

Canon Ixus 55 je na američkom tržištu poznat kao PowerShot SD450. U maniru nove Canonove serije Ixus, izuzetno je malih dimenzija i skoro je identične veličine kao Pentax Optio S5i. Njegovo aluminijumsko kućište je izuzetno kvalitetno, a elementi od srebrne plastike daju elegantan izgled ovom uređaju. Sa zadnje strane aparata je TFT ekran dijagonale impozantnih 2,5 inča, a našlo se mesta i za optičko tražilo. Par osnovnih kontrolnih tastera i petosmerni kursorski taster smešteni su desno od ekrana. Li-ion baterija kapaciteta 760 mAh smeštena je ispod ne tako kvalitetnih plastičnih vratanaca. Postoji plastični jezičak koji je sprečava da ispadne kada su vratanca otvorena. Baterija omogućava autonomiju od preko 150 snimaka, a puni se u isporučenom punjaču. Ispod istog poklopca nalazi se i slot za SD/MMC kartice, a uz aparat je došla SD kartica kapaciteta 16 MB. USB i TV konektori se nalaze ispod plastičnog poklopca sa gumenom šarkom. Prebacivanje materijala na kompjuter se vrši pomoću USB 2.0 standarda i potrebna je instalacija drajvera (osim u Windowsu XP, gde se slike mogu prebacivati i po PTP standardu).

Canon je na Ixus 55 ugradio objektiv žižne daljine 5,8 – 17,4 mm, što je ekvivalentno 35 – 105 mm i pruža zum od 3X. Maksimalni otvori blende su F2,8 i F4,9. CCD senzor rezolucije 5,0 megapiksela je dimenzija 1/2,5 inča i omogućava slike rezolucija 2592 x 1944, 2048 x 1536, 1600 x 1200 i 640 x 480 piksela, sa izborom tri nivoa JPEG kompresije. U video-režimu su moguće rezolucije 640 x 480 i 320 x 240 piksela u 15 ili 30 frejmova u sekundi, sa zvukom, kao i 160 x 120 piksela u 15 frejmova u sekundi. U rezoluciji 320 x 240 moguće je snimati i u 60 frejmova u sekundi u dužini od tri minuta, dok u ostalim rezolucijama ne postoji vremensko ograničenje, već ograničenje od 1 GB u veličini fajla. Aparat u toku snimanja podešava otvor blende, a moguće je koristiti i digitalni zum do 4X.

Canon Ixus 55

Kao aparat namenjen amaterima, Ixus 55 nudi 11 predefinisanih režima, kao i manuelni režim u kojem je moguće podešavati kompenzaciju ekspozicije (±2EV u koracima od 1/3), balans bele boje (pet predefinisanih i merenje) i ISO osetljivost (50, 100, 200 i 400). U manuelnom režimu je moguće uključiti i duge ekspozicije i podesiti trajanje ekspozicije između jedne i 15 sekundi.

Kamera poseduje senzor orijentacije i ne samo što će pravilno rotirati sliku prilikom snimanja već i prilikom prikazivanja, u zavisnosti od orijentacije aparata. Fokusiranje se obavlja u devet tačaka, a aparat veoma brzo nalazi fokus. Prilikom snimanja u tamnijem ambijentu, fokusiranje će olakšati ugrađena lampa, a prikaz na monitoru će se znatno posvetliti. Aparat je u radu veoma brz, mada izbor funkcija iz menija ima ponekad neprijatne pauze.

Fotografije koje Ixus 55 pravi veoma su kvalitetne. Slike su dobro eksponirane, svi detalji su podjednako oštri, a boje su žive. U zatvorenom prostoru, uz upotrebu blica primećuje se povećanje nivoa šuma, što je posledica automatskog podizanja ISO osetljivosti. Ukoliko se ISO fiksira na 50, dobijaju se znatno kvalitetnije slike. Noćni snimak je kvalitetan jer aparat radi eliminaciju šuma pri ekspozicijama dužim od 1,3 sekunde, a pozdravljamo mogućnost ručnog podešavanja trajanja ekspozicije. Deformacija slike u širokougaonom položaju objektiva je umerena, a hromatska aberacija je primetna.

Fuji FinePix F10

Iako spada u kompaktne fotoaparate, za Fuji FinePix F10 se ne može reći da je preterano malih dimenzija, barem ne kada se uporedi s prethodna dva uređaja u ovom testu. Na poleđini metalnog kućišta izuzetno jednostavnih linija dominira ogromni ekran dijagonale 2,5 inča. Uzevši u obzir veličinu ekrana, jasno je da kućište nije moglo biti manjih dimenzija. Desno od ekrana nalazi se nekoliko osnovnih kontrolnih tastera i petosmerni kursorski taster. Optičko tražilo je izostalo na ovom aparatu. Oko dugmeta zatvarača nalazi se prekidač za izbor jednog od četiri osnovna režima rada.

Ovaj aparat se napaja pomoću punjive Li-Ion baterije kapaciteta čak 1950 mAh, koja obezbeđuje impresivnu autonomiju do čitavih 500 snimaka. Dimenzije baterije su još jedan od razloga zašto je kućište aparata veliko. Baterija se nalazi ispod solidnog plastičnog poklopca, ali je na mestu ne drži nikakav mehanizam pa tako može da ispadne kada su vratanca otvorena. Ispod istog poklopca nalazi se i slot za xD-Picture Card memorijsku karticu, a uz aparat se isporučuje kartica kapaciteta 16 MB. Ispod gumenog poklopca na boku aparata nalazi se objedinjeni USB/TV/ispravljač konektor. U ovaj konektor ne ide direktno nijedan od isporučenih kablova, već tzv. terminalni adapter. To je crna kutijica na kojoj se nalaze standardni konektori za USB, A/V kabl i ispravljač. Ovo rešenje je omogućilo da se deo elektronike izvuče iz aparata, ali zanimljivo je što to nije rezultovalo smanjenjem dimenzija uređaja, već samo pravljenjem još jedne džidža-bidže koju treba nositi sa sobom. Baterija se puni u fotoaparatu, kada je na terminalni adapter spojen isporučeni ispravljač. F10 se na kompjuter povezuje pomoću USB 2.0 standarda, a u sistemu se prijavljuje kao prenosni disk za koji nisu potrebni drajveri.

Fuji FinePix F10

Ugrađeni Fujinon zum objektiv ima promenljivu žižnu daljinu od 8 mm do 24 mm (ekvivalentno 36–108 mm), to jest pruža uvećanje od 3X. Maksimalni otvori blende iznose F2,8 i F5,0, što znači da ovaj objektiv pušta manje svetla u telefoto položaju nego što smo navikli kod aparata ove klase. Iza objektiva smeštena je zvezda ovog fotoaparata – Super CCD HR senzor veličine 1/1,7 inča i rezolucije 6,3 megapiksela. Takav senzor se inače koristi za dobijanje slike rezolucije 12 megapiksela. Kod F10 višak „snage” se koristi za povećanje ISO osetljivosti, a ona u ovom slučaju ide do čitavih ISO 1600! Fotografije se beleže u rezolucijama 2848 x 2136, 3024 x 2016, 2048 x 1536, 1600 x 1200 i 640 x 480 piksela, sa izborom dva nivoa JPEG kompresije samo u najvećoj rezoluciji. Video-režim ovog fotoaparata je odličan – 320 x 240 ili 640 x 480 piksela u 30 frejmova u sekundi, sa zvukom. Video-zapis se snima bez ograničenja u dužini, a aparat tokom snimanja podešava otvor blende.

I ovo je aparat koji je namenjen korisnicima koji ne žele da petljaju po brojnim opcijama jer automatski režim i pet predefinisanih režima potpuno oslobađaju te obaveze. Manuelni režim, pak, nudi samo mogućnost podešavanja kompenzacije ekspozicije (±2EV u koracima od 1/3), balansa bele boje (šest predefinisanih i merenje) i izbor dugih ekspozicija u noćnom režimu (od tri do 15 sekundi). Izbor ISO osetljivosti je dostupan u svakom režimu (ipak je to poenta ovog fotoaparata) i nudi osetljivost 80, 100, 200, 400, 800 i 1600. Ugrađeni softver nudi i brojne druge opcije kao što je prikaz tri poslednje slikane fotografije na istom ekranu na kojem se prikazuje živa slika ili prikaz mreže koja olakšava kompoziciju scene ili sortiranje slika po datumima prilikom pregledanja na fotoaparatu (slično direktorijumima), iako takva struktura ne postoji na memorijskoj kartici.

Izvlačenje i uvlačenje objektiva prilikom uključivanja i isključivanja aparata izuzetno je brzo, kao i njegovo kretanje između širokougaonog i telefoto položaja. Prilikom fokusiranja, F10 je ponekad izuzetno brz, a ponekad spor, što zavisi od nivoa osvetljenosti ambijenta. U opcijama je moguće izabrati High Speed Shooting koji ubrzava fokusiranje (ne preterano, ali se u određenim trenucima može primetiti), ali povećava i potrošnju baterije. Za fokusiranje u tamnijim sredinama ugrađena je lampa koja svojom zelenom svetlošću olakšava fokusiranje. Takođe, pritiskom na taster moguće je posvetliti prikaz na ekranu, što olakšava kompoziciju scene u uslovima slabog svetla. U takvim uslovima će se ipak primetiti nedostatak optičkog tražila jer ta opcija nije preterano efikasna.

Fotografije načinjene ovim fotoaparatom su odlične. Slika je podjednako oštra na svim delovima, a boje su žive, ali je primetna povećana prisutnost crvenih tonova. Zadivljuje što se deformacija slike ne vidi čak ni u širokougaonom položaju objektiva, a hromatska aberacija je primetna, ali u normalnim granicama. Noćne fotografije su izuzetne s obzirom na to da ovaj aparat ne radi eliminaciju šuma snimanjem praznog frejma. Zato se na snimku sa maksimalnom ekspozicijom može videti nekoliko vrućih piksela, ali to je zanemarljivo. Povećanjem ISO osetljivosti na 1600 moguće je sa kratkim ekspozicijama dobiti izuzetne slike u veoma tamnom prostoru, što je osnovni adut ovog fotoaparata. Ipak, jasno je da se na visokim ISO podešavanjima javlja šum u vidu linija, ali je čak i pri ISO 1600 količina šuma manja nego kod većine fotoaparata.

Nikon Coolpix 5900

Coolpix 5900 je po svom izgledu tipičan predstavnik Nikonovih kompaktnih aparata. Aparat je malih dimenzija, lagan je i spakovan u aluminijumsko kućište. Tu je i uobičajeni rotacioni prekidač za izbor profila, a svi ostali tasteri su raspoređeni tako da su nadohvat palca desne ruke i kvalitetno su izrađeni. Kontrola aparata se obavlja pomoću petosmernog kursorskog tastera. TFT ekran dijagonale 2,0 inča kvalitetan je, a prikaz izuzetno tečan. Tu je i optičko tražilo, međutim, iako njegovo prisustvo uvek hvalimo, kod ovog aparata imamo bitnu zamerku. Promena prikaza količine informacija na TFT ekranu i njegovo isključivanje vrše se ulaskom u meni (koji se nalazi na rotacionom prekidaču), a ne pritiskom na jedan taster, kako je uobičajeno. Takođe, isključivanjem ekrana se forsiraju parametri fotografisanja kao što su način i polje fokusiranja. Zbog toga optičko tražilo ne predstavlja pravu alternativu TFT ekranu.

Napajanje aparata se obezbeđuje iz Li-ion baterije kapaciteta 1100 mAh koja se puni u isporučenom punjaču i koja pruža autonomiju od preko 200 snimaka. Iako poklopac ispod kojeg je baterija ne deluje prilično pouzdano, baterija ima sistem zabravljivanja pa ne postoji rizik da ispadne prilikom otvaranja vratanaca. Aparat je opremljen sa 13,5 MB interne memorije koja je proširiva pomoću SD/MMC kartica. Slot za memorijske kartice se nalazi ispod posebnih vratanaca. Objedinjeni USB/AV konektor je ispod gumenog poklopčića. Coolpix 5900 se prilikom povezivanja na kompjuter prijavljuje kao prenosni disk za koji nisu potrebni drajveri, a podaci se prenose USB 1.1 standardom.

U ovaj aparat je ugrađen Nikkor ED objektiv čije se žižne daljine kreću između 7,8 i 23,4 mm, što je ekvivalentno 38–114 mm, to jest pruža zum od 3X. Motor koji pokreće objektiv prilično je brz tako da se pri uključivanju objektiv brzo izvuče iz tela i potrebno je kraće od sekunde za kretanje između krajnjih žižnih daljina. Maksimalni otvori blende su F2,8 i F4,9. CCD senzor na ovom aparatu ima 5,1 megapiksela što daje slike od 2592 x 1944, 2048 x 1536, 1600 x 1200, 1024 x 768 i 640 x 480 piksela, sa izborom tri nivoa JPEG kompresije za svaku od njih. Video-zapis je izuzetno kvalitetan. U pitanju su rezolucije 640 x 480, 320 x 240 i 160 x 120 u 30 frejmova u sekundi, sa zvukom. Snimak je u MOV formatu i nema ograničenje dužine. Otvor blende se automatski podešava, a moguće je uključiti i opciju konstantnog fokusiranja. Prilikom snimanja je moguće koristiti samo digitalni zum do 2X.

Coolpix 5900 poseduje veoma dobar softver. U pitanju je aparat namenjen amaterima tako da je dostupno 16 predefinisanih modova za fotografisanje, od kojih četiri osnovna (oni koji se nalaze na točkiću za izbor režima) imaju i podmenije. Od zanimljivosti bismo istakli automatsko prepoznavanje lica i određivanje fokusa i ekspozicije na osnovu njih (aparat uokviri lica žutim kvadratićem na ekranu i prati ih), softversku eliminaciju efekta crvenih očiju (pored hardverske, to jest blica s tom funkcijom), posvetljavanje loše eksponiranih slika zbog pozadinskog osvetljenja (D-Lightning), upozoravanje kada je snimljenja slika zamućena, automatski izbor najbolje slike iz niza slika (Best Shot Selector)... Manuelno je moguće kontrolisati samo kompenzaciju ekspozicije (±2EV u koracima od 1/3), balans bele boje (sedam predefinisanih i merenje), ISO osetljivost (64, 100, 200 i 400), kao i efekte koji se primenjuju na fotografiju (efekti sa bojama, kontrast, oštrina i zasićenje). Prilikom podešavanja kompenzacije ekspozicije na ekranu se prikazuje histogram koji olakšava podešavanje pravog nivoa eksponiranosti fotografije. Prava je šteta što korisnik nema više parametara pod svojom kontrolom (kao što je podešavanje trajanja ekspozicije i otvora blende). Automatsko fokusiranje se obavlja u pet tačaka, a ručni fokus je moguće podesiti u 99 tačaka. Kada se snima u uslovima slabije osvetljenosti, ugrađena lampa će olakšati fokusiranje. Takođe, prikaz na ekranu se automatski posvetljava u tamnim uslovima. Aparat je prilično brz prilikom upotrebe.

Veoma smo zadovoljni fotografijama koje smo napravili ovim fotoaparatom. Slike su živih boja, detalji su uočljivi, a fotografija je oštra na svim delovima. Međutim, i pri najnižoj vrednosti ISO osetljivosti primećuje se neznatan šum na fotografiji. Ako se kontrola ISO osetljivosti prepusti automatici, aparat će je podići prilikom fotografisanja u zatvorenom prostoru kada se koristi blic. Na tim fotografijama će šum biti uočljiviji. Ista priča je i sa noćnim snimcima. Pošto nije moguće ručno podešavati ekspoziciju, aparat u noćnom režimu podiže ISO na 200 tako da noćni snimci nisu preterano kvalitetni. Deformacija slike u širokougaonom položaju objektiva je na uobičajenom nivou, a hromatska aberacija je veoma niska.

Ukoliko su vam cilj male dimenzije, Optio S5i i Ixus 55 su najmanji modeli od opisanih. Optio S5i nije nov model pa je tako Canon na mnogim poljima napredniji (veći ekran, USB 2.0, znatno kvalitetnije fotografije...). Ipak, Optio S5i košta oko 270 evra, dok za Ixus 55 treba odvojiti oko 340 evra. I Fuji F10 sa cenom od oko 350 evra spada u skuplje aparate, ali on nudi odličan senzor koji je ograničen na 6,3 megapiksela, ISO osetljivost od 1600 i veliki ekran. Ono čime se ne može pohvaliti su dimenzije, ali to ostaje u senci impresivnih performansi. Nikon Coolpix 5900 košta oko 300 evra i predstavlja dobar aparat za početnike, nudi ekran solidnih dimenzija i pravi kvalitetne slike, ali ipak ostaje utisak da se za tu cenu moglo dobiti i više toga.

Ivan ČABRILO