Postavlja se samo jedno pitanje – da li će Project CARS biti upamćen kao igra koja nije ni Forza Motorsport ni Gran Turismo, ili će je ljubitelji simulacija vožnje prihvatiti kao novog, ravnopravnog takmaca u večitoj trci? Po hypeu koji vlada proteklih nekoliko meseci (čak i čitave godine), momci i devojke iz Slightly Mad Studiosa nabasali su na zlatnu žilu. Danonoćno su nas zasipali klipićima na YouTubeu od kojih je išla voda na usta, a kada smo probali jedan od jesenjih buildova igre ostali smo bez reči. Entuzijazam nije opadao ni posle brojnih odlaganja, čak ni kada se igra konačno pojavila na tržištu praćena day one zakrpom...

Iako je postalo evidentno da su pokretački engine i implementirana fizika gotovo savršeni, stvari su daleko od jednostavnih. S jedne strane, imamo Forzu u kojoj je „na finjaka” blendovan arkadni i sim sadržaj, dok GT, s druge strane, akcenat stavlja na detalje i neverovatan roster automobila koji koketira sa brojkom 1000. Potpuno neočekivano, autori igre Project CARS odlučili su se da iz naftalina izvuku Codemastersovo TOCA odelo, sve karte bace na čisto trkanje i igrača u potpunosti ostave bez propratnog sadržaja. Ako slutite – dobro slutite! Project CARS ne donosi mogućnost „razvoja” drajvatara, ne nudi kupovinu automobila, igraču ne daje mogućnost budženja automobila i zamene delova, pa čak nema implementiran ni iskustveni sistem kakav se po defaultu uključuje u igre iz ove klase. Na stazu izlazite momentalno i, u zavisnosti od toga kako se pokažete, dobijate pozivnice za učestvovanje u naročitim šampionatima – karting, formule, „gradski” automobili, GT komplementi, super-automobili, prototipovi... U tekućoj godini aktivan može biti samo jedan šampionat, dok vreme između dva trkačka vikenda popunjavate učestvovanjem u pozivnim takmičenjima koji nisu obavezno instant karaktera – neki su čak duži od šampionata u kojem trenutno učestvujete. Njih možete ili da u potpunosti ignorišete ili pak da učestvujete u svima, pošto tako zavređujete pehare, ali imate i priliku da (ranije) upravljate automobilima koji inače nisu dostupni u glavnoj kampanji.

Goreopisano jedna je od osnovnih mana igre i iako shvatamo zašto su se autori odlučili na ovakav pristup, stvari stoje na klimavim nogama. Nakon izvesnog vremena primenjena mehanika prelazi u rutinu, a vama nedostaje mogućnost kupovine običnog Golfa, trošenje basnoslovne sume novca na njegovo „napucavanje” i onda hvatanje u koštac sa aždajama iz GT3 klase. Takođe, umara jednoličan sistem koji morate da ispoštujete ako želite da se okitite titulom najboljeg. Na meniju je prvo trening (to možete i da preskočite), zatim idu kvalifikacije (nekad i duple) pa tek iza toga trka. Ukoliko se odlučite da preskočite kvalifikacije, startujete sa poslednjeg mesta i tada je gotovo nemoguće stići do podijuma, ma kako da ste dobri za volanom (čitaj: upravljačem). Dužina kvalifikacija i trka može da se podešava (bukvalno pred svaki event), baš kao i inteligencija AI vođenih vozača, pa možete napraviti miks koji će vam savršeno odgovarati i tako na neki način razbiti monotoniju.

Kao kula od karata, kritike na ustrojstvo kampanje padaju onog momenta kada se na semaforu upale zelena svetla. Project CARS je simulacija vožnje koja se nalazi rame uz rame sa neprikosnovenim dvojcem. Možda nema preciznost Forze i doslednost GT-a, ali (brzu) vožnju dočarava na vraški dobar način. Pokretački engine zahteva koncentraciju, brze reflekse i potpunu posvećenost zadatku. Nezagrejane gume, prejak gas na izlasku iz krivine, nagla promena pravca za vreme kočenja i pečeni ste! Ne samo da se možete pozdraviti sa dobrim vremenom, već je vrlo verovatno da ćete se naći pokraj staze i obavljati „poljske radove”. Standardan set pomagala (pomoć pri kočenju, korigovanje putanje kretanja, ABS...) na raspolaganju je onima koji vole arkadni pristup tematici, ali budite upozoreni da se time poništava osnovna esencija igre i vožnja pretvara u dosadno „odmotavanje” krugova. Svaki od dostupnih automobila ponaša se na stazi drugačije i svaki ima jasno naglašene prednosti i mane na koje možete uticati podešavanjem u garaži – snaga kočenja, pritisak u gumama i tako dalje. Na snazi je i detaljan sistem detekcije oštećenja koji će vas sprečiti da se razularite i u Carmageddon stilu sklanjate sa staze vozila koja se nalaze ispred vas. Istina je da se neka oštećenja mogu otkloniti u boksu, za vreme trke, ali ako ne pripazite može doći i do otpadanja točkova, eksplozije motora i drugih fatalnih neprijatnosti. Kako u igri ne postoji flashback sistem, vreme pre udesa ne može se „premotati”, a iz sekcije sa podešavanjima čak može da se deaktivira mogućnost restartovanja trka. Hardcore!

Project CARS je, s tehničke strane, ubedljivo najupečatljivija simulacija vožnje koja trenutno postoji na tržištu! Ona se ne izdvaja naročitim detaljima (u nekim segmentima je čak prosečna), ali kada sve počne da se kreće i kada venama projuri adrenalin ostajete zatečeni sadržajem koji vrca iz ekrana. Posebno dojmljivo dočarane su različite vremenske (ne)prilike – trku počinjete po sunčanom vremenu, posle prvog pit-stopa primećujete komešanje oblaka, da bi na kraju usledio pljusak monsunskih razmera praćen smanjenom vidljivošću, munjama, gromovima, akva-planingom i nevericom na vašem licu. Taman kada nabacite gume za vlažno vreme, iza oblaka se pojavljuje sunce, staza počinje polako da se suši i sada vam smeta nisko sunce jer vas zaslepljuje u kritičnim krivinama... Tokom jedne trke moguće su četiri promene vremenskih prilika, a na sve to treba dodati i podatak da tokom trka vreme teče i da se dnevna trka lako može pretvoriti u noćnu. Naravno, igraču je na raspolaganju ostavljena mogućnost ručne kontrole brisača i oborenih farova. S obzirom na to da se igra bazira na klasičnim trkačkim stazama, magla je najviše što ćete prići zimskom vremenu. Koketiranja sa snegom, ledom i blatnjavim putevima u ovoj iteraciji Project CARS-a nema. Još upečatljivija stvar od grafike i pratećih specijalnih efekata je apsolutno neverovatan zvuk. Timu ljudi koji je bio zadužen za audio-komponentu odmah treba podeliti milionske bonuse. Automobili zvuče nestvarno dobro, bukvalno cepaju vazduh svojom rikom i ako malo jače „odvrnete” zvučnike soba će vam se pretvoriti u pravi, pravcati autodrom. Ne zaostaju ni škripa guma, „krkljanje” menjača, struganje šasije o asfalt, udaranje kamenčića o karoseriju... Zvuk je čista desetka, ali ona sa plusićem za dodatni trud; od ovoga trenutno ne može bolje! Tokom trka, ekipa sa vama komunicira putem radio-veze, dajući vam informacije o vremenima takmaca, savetujući vas o taktici koju valja primeniti i slično, a sve to do vas stiže preko zvučnika na samom kontroleru, što daje posebnu autentičnost jer je zvuk baš onako „prljav” i opterećen pozadinskim šumom kao u stvarnosti. Kapa dole!

Kao što rekosmo, trke se odvijaju (mahom) na autentičnim trkačkim stazama, mada je na raspolaganju i nekoliko scenic ruta, odnosno gradskih alternativa. Na raspolaganju je čak 28 različitih lokacija čiji naročiti setupi donose više od 110 trkališta. Reč je o izuzetno pažljivo načinjenom miksu poznatih Grand Prix „sastajališta” i nešto manje poznatih staza. Maštu ćemo vam zagolicati onim najzvučnijim imenima: Spa, Monza, Imola, Laguna Seca, Brands Hatch, Zolder, Catalunya, Donington, Nurburgring... Fale ovali, nema relija, a i ljubitelji driftinga će se osetiti iznevereno. Nažalost, izbor automobila ne možemo oceniti kao bogat. Štaviše, on je za moderne standarde prilično mršav i neuobičajeno prazan. Stvar ne postaje bolja ni kada znate da je svaki od 65 dostupnih četvorotočkaša moguće voziti odmah, na bilo kojoj stazi. Autori su štrpnuli sa svake strane po malo kako bi u igru uključili po neki automobil iz svake klase, ali posebno razočarava izostanak modela bez kojih je gotovo nemoguće zamisliti jednu AAA simulaciju vožnje. Ako možemo da opravdamo zašto igrom ne defiluju Citroeni, Peugeoti ili FIAT-i, nemamo smisleno objašnjenje zašto u Project CARS nema nijednog jedinog Ferrarija, nijednog Porschea, Chevroleta, Honde, Toyote, Nissana, Bugattija... Autori su obećali izbacivanje po jednog besplatnog automobila svakog meseca, uz nezaobilazne komercijalne car pakete, ali sumnjamo da će se situacija na ovom polju drastično popraviti.

Iako ima svojih mana, Project CARS će privući pažnju svih ljubitelja simulacija vožnje. I to baš zbog ovog poslednjeg – izuzetnog načina na koji je vožnja dočarana! Fantastična grafika i zvučni efekti su dodatni plus i stvarno se vidi da je u izradu igre uloženo puno truda, rada i znoja. Ipak, ne možemo da ne primetimo da je izlazak Project CARS-a na tržište isforsiran i da igra još uvek nije zaokružena te pati od brojnih dečijih bolesti. Nakon nekoliko odlaganja radi ispravljanja bagova i doterivanja enginea, igra se morala naći na rafovima prodavnica početkom maja. Tokom perioda testiranja naišli smo na gomilu neverovatnih propusta i bagova, što je prilično pokvarilo konačan utisak o htenjima zaposlenih u Slightly Mad Studiosu. Ne želimo ni da počnemo sa nabrajanjem, već se nadamo, želimo, navijamo da će sve biti rešeno zakrpama koje se u etar puštaju kao na traci.

Vladimir PISODOROV