KCleaner 3.1

Osim što se bave relativno sličnim poslom – čišćenjem sistema, koje još dodirne tačke imaju programi CCleaner i KCleaner? Mnogi će pomisliti da su autori potonjeg na bezobrazan način iskopirali ime čuvene Piriformove alatke, ali to u praksi nije baš tako. Naime, KCleaner dolazi iz kuhinje programerske grupe KC Softwares, pa otuda ono KC u imenu. Sve ostalo je čista koincidencija. Dalje, iako se oba proizvoda načelno koriste za čišćenje sistema, KCleaner se u znatnoj meri razlikuje od svog, da kažemo, uzora.

Program po instalaciji zauzima svega 3,4 megabajta slobodnog prostora na hard-disku i ne možemo da kažemo da ga krasi ubav upravljački interfejs. Odmah na početku, korisniku će se predočiti sekcija sa podešavanjima kako bi se izvršilo (de)aktiviranje ugrađenih modula. Za razliku od CCleanera koji je nešto svestraniji, KCleaner ne voli da se petlja sa registar bazom i ostalim visoko rangiranim resursima sistema. Umesto toga, njegova osnovna namena je potraga za „izgubljenim” megabajtima koji bespotrebno okupiraju hard-disk. Podržano je gotovo 40 unikatnih situacija koje su krive za njihov nastanak, a korisnik jednostavnim štikliranjem kućica ispred naziva može da označi koji će moduli biti aktivni, a koji ne. Pored toga što može da briše „kolačiće”, privremene datoteke, i keš skladišta internet pregledača, KCleaner locira i uspešno odstranjuje zaostale instalacione datoteke, đubre ostalo nakon inicijalizacije drajvera, sistemske log fajlove, „proizvode” rada specifičnih korisničkih programa (na primer, Skype, Songbird, XnView, Google Earth...) i tako dalje. Nije da se u sadržaju ne možete snaći, ali ne bi bilo loše da su autori načinili neku podelu ili da su barem sortirali resurse osim što su ih poređali na ekranu abecednim redom.

Sekcija Settings otkriva nam još jednu zgodnu mogućnost programa. On je namenjen da „čuči” u pozadini i automatski reaguje na osnovu parametara koji ste sami podesili. Po defaultu, KCleaner će ometlati sistem svakih sat vremena, a ova vrednost se (u koracima od po 60 minuta) može podići na maksimalnih 24 časa. Sumnjamo da prosečan korisnik za tako kratko vreme uspe da „isprlja” sistem i da mu je potrebno tako frekventno čišćenje, ali dobro. Niko vas ne primorava da program podižete zajedno sa operativnim sistemom i pristanete na automatiku, iako je to želja autora. Sledeća važna stvar je sigurnost, i tu su autori opet izvukli nekoliko jakih karti. Recimo, sve što program obriše može da se procesira klasičnom metodom ili uz pomoć sigurnosnih algoritama. Na raspolaganju su dva koji podrazumevaju brisanje podataka iz jednog ili tri prolaza. U potonjem slučaju koristi se famozni DoD 5220.22-M algoritam. Međutim, to nije sve, jer se u toku brisanja može obaviti i skremblovanje naziva tretiranih datoteka, pa čak i njihovo seckanje na rezance pa tek onda klasično brisanje. Sve pomenuto deluje pomalo preterano, pogotovo ako se na umu ima podatak da će se KCleaner koristiti za terminisanje „kolačića”, setup datoteka i ostalog priličnog bezazlenog materijala kada je korisnikova privatnost u pitanju.

Podrazumevano, KCleaner ne vrši prethodno skeniranje sistema, već odmah pristupa brisanju materijala za koji smatra da je višak. Procedura ne može da se prekine čak ni da hoćete, a osim statusne linije koja pokazuje dokle je program stigao sa obavljanjem posla na uvid vam se ne daju ni podaci o tome koji se fajlovi trenutno tretiraju. Kada se na to doda podatak da se sekcija sa podešavanjima otvara u novom prozoru i nije prisutna na ekranu za vreme skeniranja/brisanja (kao kod CCleanera), dolazimo do zaključka da je KCleaner namenjen manje zahtevnim korisnicima i onima sa minimalnim nivoom znanja iz tematike. Još bolje, program je idealan u slučajevima kada ga na računar postavi neko iskusan i podesi njegove resurse. Vlasnik računara tada ne mora ni da bude svestan njegovog postojanja, pošto će se čišćenje obavljati u unapred definisanim vremenskim intervalima i bez intervencija sa strane (ruku na srce, slično može i CCleaner). Inače, ručno pokretanje akcije podrazumeva još i to da je nakon njenog obavljanja moguće automatski restartovati ili isključiti računar, odnosno program „iščitati” iz memorije.

Stvari, ipak, nisu tako crne za one malo naprednije. Autori su predvideli i Expert mod korišćenja gde sa na uvid dobija lista svih pronađenih datoteka za odstrel, uz kratak opis, veličinu i putanju do fizičke lokacije na hard-disku. Na raspolaganju je i mogućnost ručnog označavanja datoteka koje želite da sačuvate, pa je jasno da je sa stanovišta kontrole Expert režim daleko povoljniji od podrazumevanog rešenja.

Kada su mogućnosti KCleanera u pitanju, došli smo do kraja. Program ne sadrži nikakve dodatne alatke, mada će pokušati da vas uputi na preuzimanje rešenja za proveru zdravlja hard-diskova, odnosno komplementa za sigurnosno seckanje datoteka. Ako iz novčanika odlučite da izvadite 15 evra, dobićete Pro verziju programa za koju nigde nismo mogli da nađemo koje to perkove donosi u odnosu na „narodnu” verziju (to što uklanja famozni Thank you ekran ne računamo). Bilo kako bilo, KCleaner preporučujemo manje iskusnim korisnicima koji imaju potrebu da se oslobode nagomilanog balasta, ali se boje to da urade ručno ili uz pomoć nekog teškaša iz klase. KCleaner će im doći kao melem na ljutu ranu, jer ih neće pitati ništa, a posao će obavljati daleko od radoznalih očiju i to za „dž”.

Vladimir PISODOROV