FastStone MaxView 3.0

Ako nas pitate, ACDSee je odavno otišao u penziju i njegovo mesto zauzeo je Fast Stoneov Image Viewer (aktuelna verzija nosi oznaku 5.7). Zašto? Program je jednostavan za korišćenje, a dovoljno robustan, sadrži manevarskog prostora da zadovolji sve prohteve kućnih korisnika i pri tome je potpuno besplatan u okvirima nekomercijalne upotrebe. Neke stvari mu nedostaju, ali kada je pregledanje slika i jednostavna obradu u pitanju, premca mu nema. Nije zanemarljivo ni to što vas uopšte ne davi reklamnim i drugim nepoželjnim sadržajem.

Kako se u celu priču onda uklapa MaxView? Kao program koji je došao iz iste kompanije i obavlja sličan posao, prosto je neverovatno da autori za njega traže 20 „zelenih novčanica”, čak i kada je korišćenje u kućnim uslovima u pitanju. Da stvar bude još čudnija, MaxView podseća na ošišanu verziju Image Viewera kojoj nedostaju konji ispod haube, ali je inferioran i kada je dizajn karoserije u pitanju.

Zaista, MaxView nije napredovao puno od verzije 2.5 koju smo opisali još u SK 1/2013. Iako je prošlo više od tri i po godine, upravljački interfejs je gotovo identičan, sveden i na paleti alatki čuva samo najosnovnije ikonice. Očekivano, središnji deo ekrana rezervisan je za prikaz slika i sve nas pre podseća na program za obradu nego za pregledanje grafičkog materijala. Kada je podrška u pitanju, MaxView prolazi test sa najvećim ocenama, a među podržanim formatima čak se nalaze i arhive: RAR, ZIP i 7Z. U pristupu slikama pod njihovim skutima neće vas zaustaviti ni postojanje šifre (naravno, ako je imate), jer program sadržaj otvara bez prethodnog raspakivanja na hard-disk (zbog brzine koristi se raspakivanje u memoriju). Listanje slika identično je kao u Image Vieweru i na raspolaganju je prepoznatljiv dijapazon podešavanja uz čiju pomoć stvari prilagođavate sopstvenim ukusima i potrebama. Ovde moramo još da kažemo da MaxView nije u stanju da procesira sve živo što mu ponudite, već donosi usmeren dijapazon delovanja. Svi širokorasprostranjeni formati su tu, dok im leđa čuvaju brojni RAW komplementi, odnosno mogućnost rada sa PSD-ovima i digitalnim negativima koji dolaze umotani u Adobeovu oblandu.

Program je namenjen brzom pristupu slikama i što manjoj potrošnji hardverskih resursa. Zato ne treba da čudi što ne možete da koketirate sa thumbnails prikazom materijala, baš kao ni sa opcijama za rangiranje i sortiranje slika. Slideshow prezentacije mogu da se pozovu, uz mogućnost biranja tranzicionih efekata, ali bez „filovanja” muzičkim numerama. Slike mogu da se kropuju, flipuju i rotiraju, a na podjednako brz i lagan način se pristupa i opcijama za igranje sa osvetljenošću, kontrastom i zasićenosti bojama. Zanimljivo je da se umesto klasičnog Before/After prikaza uvid u načinjene promene stiče držanjem levog tastera miša iznad naročite funkcije, kada se na ekranu pojavljuje slika bez implementiranih promena. Putem naročitih klizača može se podešavati intenzitet RGB palete, dok se u posebnim odeljcima nalaze opcije za manipulaciju oštrinom i zamućivanju prikaza. Praktično jednim klikom miša, slika u fokusu može da se pretvori u ulje na platnu, skicu, negativ, crno-beli komplement ili pak prikaz „prefarban” efektom Sepia. Slikama može da se promeni veličina, pa čak i format, mada se za ovo drugo dolazi isključivo overavanjem opcije Save As. Iz ovog segmenta slike je moguće prebaciti u ograničen broj (osnovnih) formata, među kojima su i: JPG, BMP, GIF, JP2, PCX, PNG, PPM, TGA, TIF i (pohvalno) PDF. Pretakanje u pojedine formate podrazumeva rad u režimu 1:1, dok se za one druge može pristupiti opcijama za tweakovanje kvaliteta prikaza, a samim tim i igranje sa veličinom izlazne datoteke. Za one kojima je potrebno da nešto pribeleže ili samo označe na slici, tu je opcija Draw. Zapravo, u pitanju je odvojena sekcija programa koja služi za upisivanje teksta, ucrtavanje linija i osnovnih geometrijskih oblika, postavljanje tekst-balončića, rad sa markerima, pa čak i „nalepljivanje” vodenih žigova na slike. Iako se čini da je reč isključivo o osnovnim funkcijama, Draw u pojedinim situacijama iznenađuje količinom mogućnosti.

MaxView je narastao, ali je na prvi pogled ostao isti kao i u verziji 2.x. Promene se nalaze uglavnom ispod haube i veliko je pitanje koliko će to prosečan korisnik biti u stanju da primeti. Opet moramo da se vratimo na početak priče i zapitamo se, kome je MaxView namenjen? Gotovo sve što smo naveli Image Viewer radi podjednako dobro, ako ne i bolje. Plus, ima bateriju mogućnosti o kojima MaxView može samo da sanja. Program nije ni običan grafički viewer ni obradni alat, pa čak ni njihova sredina jer je suviše sveden za bilo kakvu ozbiljnu primenu. Brzina inicijalizacije i hitar rad sa slikama su mu najveće vrline, baš kao i probrana paleta alatki kojima se lako pristupa. Sve to bi bilo sasvim na mestu da se od korisnika ne traži 20 dolara registracionog harača, što nas navodi na pomisao da MaxView i nije namenjen kućnim već isključivo poslovnim korisnicima. I njima je Image Viewer alternativa, ali alternativa koja u takvom okruženju košta 35 „zelembaća”. Dakle, ako spadate u grupu prosečnih kućnih korisnika držite se Image Viewera, a MaxView preporučite onima koji će njegove usluge koristiti za zarađivanje novca.

Vladimir PISODOROV