Flash kartice

Dok smo se u prošlom broju pozabavili CF karticama kao najatraktivnijim na našem tržištu, red je upoznati se i s ostalim opcijama. Ovaj tekst pokriva većinu aktuelnih standarda, što ne znači da uskoro nećemo dobiti još koji.

Smart media je standard koji je na izdisaju, prvenstveno zbog ograničenja kapaciteta, kao i ne tako malih dimenzija. Iako su vrlo tanke, druge dve dimenzije čine ove kartice sve težim za uklapanje u kompaktnije uređaje, tako da su retki novi modeli bilo kakvih uređaja koji ih koriste. Ove kartice rade na 3,3 ili 5 volti, a napon pokazuje zasečeni ugao kartice – gledano u kontakte, gornji desni znači da kartica radi na 5 V a gornji levi na 3,3 V. Tehnologija koja se krije u kartici je vrlo prosta – u pitanju je samo memorijski čip bez ikakve dodatne pameti ili kontrolera. Najveće kartice na tržištu su kapaciteta 128 Mb, a najčešće ih koriste proizvodi firmi Olympus, Fuji i Agfa. Međutim, ne sreću se u njihovim najnovijim modelima. Većina kombinovanih čitača kartica ih podržava i koristi bez problema. Maksimalna brzina čitanja ide do 6,6 Mb/s, dok je pisanje dobih deset puta sporije.

MMC i SD kartice su na prvi pogled iste i daljim gledanjem utisak se neće mnogo promeniti. Ipak, razlike postoje i verovatno je najveća činjenica da je u SD kartice inkorporirana tehnologija koja podržava standard Secure Digital Music Initiative za zaštitu autorskih prava. Na sreću, ovo je još uvek, a verovatno i ubuduće, najmanje bitna razlika. Nešto bitnija je činjenica da se uglavnom razvijaju SD kartice, dok MMC još uvek rade osnovnom (prvobitnom) brzinom. Rezultate pogledajte u tabeli, ali moramo da primetimo da se rezultati čitanja među modelima ne razlikuju tako drastično kao u slučaju CF kartica koje smo testirali u prošlom broju. S druge strane, brzina pisanja je verovatno ono što će vam pomoći pri izboru. Međutim, primetili smo da formatirani kapacitet kartica od 128 MB zna da se razlikuje i do 2,5 MB između modela – najmanji je kod Kingstonove standardne serije kartica, a najveći kod testiranog Apacerovog modela. Ove kartice koriste mnogi proizvođači, premda prednjače HP, Kodak, Nikon... Uskoro možemo očekivati i neke manje prenosne uređaje koji će koristiti mini-varijante oba standarda, mini-SD s jedne strane i, s druge strane, RS (reduced size) MMC nešto drugačijeg oblika.

Najmanji standard nosi ime xD Picture Card i forsiraju ga Fuji i Olympus. Iako se kartice već mogu bez problema naći i na našem tržištu, čitač kojim bismo proverili njihove prave performanse je još uvek retka zverka. Ono što nam se nikako nije svidelo jeste cena ovih kartica koja je trenutno skoro dva puta veća u odnosu na (najjeftiniji) CF standard.

Sony ne bi bio Sony kada ne bi koristio neki sopstveni standard – Memory stick je već dugo na tržištu i već je doživeo i upgrade u formi Memory stick Pro kartica (ili možda bolje štapića, s obzirom na duguljasti izgled i ime) i minimizovanih Memory stick Duo kartica. Ova verzija je već našla primenu i u nekim mobilnim telefonima, prvenstveno iz SonyEricsson kuhinje. Suprotno očekivanjima, kartice po ovim standardima prave i drugi proizvođači, ali, nažalost, izgleda da je kompatibilnost ponekad pod znakom pitanja – jedna „kompatibilna” memory stick kartica je odbijala da sarađuje sa čitačem memorijskih kartica koji smo imali tako da su se u tabeli našli samo rezultati sa originalnom Sony Memory stick Pro karticom. S obzirom na konkurenciju, moramo da priznamo da, i pored toga što je vizuelno najlepša, ova kartica sporije piše od većine testiranih. Ako imamo na umu i cenu, sve u svemu, nije baš najbolji izbor. Toga je verovatno i Sony svestan, pa je jedan od svojih najboljih modela fotoaparata, DSC-F828, opremio i CF slotom.

Sve u svemu, možda i nećete birati aparat samo prema tome kakvu memoriju koristi, ali svakako bi to trebalo da bude jedan od faktora. SD trenutno ima laganu prednost u odnosu na ostale standarde ako imamo na umu gabarite, brzinu i cenu. Međutim, šta će uspeti na tržištu zavisi isključivo od proizvođača uređaja koji kartice koriste.

Rodoljub ILIĆ