Šesta igra u ediciji koja svake godine iznova uspostavlja kriterijume je, u skladu s politikom Activisiona kada je Tony Hawk franšiza u pitanju, portovana bez greške, pa čak i poboljšana u odnosu na original s konzola, što PC igračima omogućuje potpuno uživanje. Što se atmosfere tiče, Tony Hawk’s Underground 2 (THUG 2) se od ranijih izdanja ne razlikuje značajnije – princip igranja je identičan, ambijent i pokreti su slični i postoji šarolika galerija autentičnih likova. S druge strane, scenario igre u story režimu je pretrpeo veće izmene: kliše o skejteru koji napreduje lestvicom uspeha zamenjen je destruktivnom pričom o dva sukobljena tima koji se, predvođeni Tonijem Hokom s jedne i kontroverznim Bemom Margerom s druge strane, nadmeću u demoliranju urbanog okruženja na pet lokacija širom sveta. Za razliku od prvog dela gde je prioritetno bilo spasavanje prijatelja iz kandži kriminala, ovde se u prvom planu nalaze vandalizam i bezumno nasilje koje će moraliste staviti na ozbiljnu probu – uvodna animacija u kojoj Hok i Margera maltretiraju žrtve otmice toliko da se pomokre od straha jasno nagoveštava o čemu se u igri radi.

Kada se moralne pridike ostave po strani, za THUG 2 se može reći da je ispunio sva očekivanja. Na spisku raspoloživih režima nalaze se sve varijante igre, uključujući i vrlo zabavnu opciju za kreiranje vozača koja u PC verziji ima i jedinstvenu funkciju za mapiranje lica tako da se na lice budućeg šampiona može „nalepiti” proizvoljna fotografija, recimo sopstveni portret. Nivoi se, kao i ranije, prelaze ispunjavanjem liste zadataka koji se sada mogu rešavati proizvoljnim redosledom. To igraču ostavlja mogućnost da komplikovanije zadatke reši na kraju nivoa, kada uvežba neophodne pokrete, ali donekle i komplikuje stvari jer u prostranom okruženju s gomilom pozadinskih detalja nije uvek lako naći lokaciju na kojoj treba rešiti izabrani zadatak. Tokom igre često se javlja potreba za čitanjem liste zadataka i sugestija, što podrazumeva pauziranje i narušavanje dinamike igre. Iskusniji igrači će lako usvojiti komande i naučiti nove akrobacije, dok će početnicima od velike pomoći biti PDF dokument u kojem je opisano kako se izvode osnovni i kombinovani potezi – pre početka igre potrebno je samo odštampati uputstvo i provesti sat ili dva u freestyle režimu, isprobavajući opisane kombinacije. Komande na tastaturi su dobro mapirane i mogu se preurediti po želji, ali ostaje preporuka da se kao upravljački uređaj koristi džojped.

Tehničkom aspektu igre može se uputiti nekoliko reči kritike. Kamera dosledno prati akciju i obezbeđuje dobru preglednost, osim kada vozač siđe s daske i krene pešice jer tada upravljivost drastično pada i kamera zauzima čudne uglove. Grafika je definitivno mogla biti preciznija i šarenija, ali kestenje iz vatre vade sjajne animacije praćene upečatljivim zvučnim efektima i brojnim numerama različitog žanra, od hip-hopa do hevi metala. Značajna prednost PC verzije igre je i sjajan online režim u kojem igra dobija novu dimenziju zabave.

Gradimir JOKSIMOVIĆ