If it ain’t broken, don’t fix it. Jedna od čuvenih izreka znači da ne dirate dobre ideje, čak i kada malo čudno rade. Valve ima ekipu odličnih programera koji vrlo dobro razumeju tu izreku – zato je i CS: Source takav uspeh. Kada smo pre nekoliko meseci prvi put igrali betu Sourcea, rekli smo da će nova igra biti zvanična multiplayer komponenta Half-Lifea 2. Uvidevši planetarnu popularnost Countera, Valve je rešio da samo portuje celu igru u Source engine – jednostavno, isplativo i praktično rešenje.

Verzija koju smo igrali vodi se kao finalna, iako nedostaje nekoliko popularnih mapa koje očekujemo u nekom od redovnih Steam updatea. Promena ima, kako velikih tako i suptilnijih. Prva i najveća je, naravno, unapređeni engine koji omogućava fantastičnu grafiku i rag-doll efekat do sada neviđen u CS zajednici. Iako je stari CS bio brza i dinamična igra, sve do pojave CS 1.6 smatralo se da je grafički zastareo. Ni fejslifting koji je urađen sa 1.6 nije rešio grafičke probleme, već je samo stvorio nekoliko novih i podigao hardversku zahtevnost.

Ono što je izdvojilo CS od ostalih igara i omogućilo mu dugovečnost jeste, naravno, atmosfera igranja i niska kriva učenja (bar na početku). Nekih značajnijih izmena (osim grafike) u odnosu na 1.6 skoro ni nema, ali ipak niz malih promena čini CS:S mnogo bržim u odnosu na stari 1.6.

„Bunny Hopping is back”, već je primećeno u igračkoj zajednici (to su skokovite kretnje, gde svakim sledećim skokom ubrzavate, umesto da usporavate). Tu je i Strafe Jump. Iako ćete i dalje usporavati posle skoka, cela igra deluje brže. Kada skočite s velike visine, ne samo da ćete izgubiti health, već ćete biti i vrlo usporeni, sekundu-dve. A nema više ni skakanja u vodu na Aztecu jer gubite health.

Bitan deo CS-a je bilo pucanje kroz teksture, tj. vrata, zidove ili kutije. Neke mape su totalno bušne, kao recimo de_nuke. CS: Source je ovu pojavu sveo na razumnu meru, pa je većina tekstura neprobojna.

Najveću promenu su doživele granate. HE je postala Frag granata. Osim što sada nanosi mnogo više štete igračima koji imaju oklop, možete se zakloniti od njenog dejstva iza kutija ili zidova (što nije bio slučaj u 1.6). Flash granata je takođe redizajnirana. Više nema okretanja od granate, već ste uvek flešovani, bez obzira na to gde gledate (naravno, u većoj meri ako gledate direktno u nju). Kada vid počne da se vraća, prvo se pojavljuje poslednja slika koju ste videli, pa se muti i pomera sve dok se ne stabilizujete. Smoke granata je ponovo prerađena. Počinje da se dimi, brzo zaklanjajući vidik (mada nam se više dopadao efekat u 1.6). Ali, kako se približavate granati i prolazite kroz dim, počinjete da nazirete stvari s druge strane. Tek će sada dimna granata biti sastavni deo CS:S taktike.

Recoil, tj. trzaj oružja, vrlo je sličan onom iz 1.6. Valve je čak objavio uporedne podatke o recoilu u CS:S i CS 1.6 (www.csnation.net/articles.php/article_201) da bi sprečio glasine o tome kako je oružje u CS:S nepreciznije. Ova zabluda je nastala zbog nišana koji se mnogo sporije skuplja nego u CS 1.6, što verovatno dovodi do individualnog osećaja da je oružje nepreciznije. Blago je povećana i brzina paljbe oružja.

Quick Zoom nije isti kao u 1.5. Sada je moguće mnogo brže zumirati sa AWP-om i posle hica se prebaciti na pištolj. Efekat zuma nije trenutan, već postepen i vidite kako model prinosi pušku oku. Zamenjen je nišan na AWP – sada ga predstavljaju dve crne ukrštene crte.

Uz ovo izdanje ne dolaze neke naročite mape (de_train, de_nuke...), ali svi klasici su tu. Svaka mapa je pretrpela drastičnu izmenu – od tekstura koje izgledaju fantastično, do blagih promena u rasporedu nekih objekata. Po njima su razbacane desetine burića ili drugih predmeta koji se lako mogu pomerati guranjem ili pucanjem u njih. Ako imate vremena, možete na taj način Terorima stvoriti prepreke na putu jer se igrač odbija od burića ili se vrlo teško penje na njih.

Najviše su nas impresionirale teksture koje su Valveovci primenili. Voda na Aztecu je fantastična, s baricama i vodoskocima koji nastaju kada pucate u nju. Igra grafički odskače od trenutne konkurencije za bar dva koplja. Nažalost, hardverski zahtevi spadaju u stvarno ekstremne. Za ugodno igranje preporučujemo barem 9600XT ili 5900XT sa svim detaljima na minimumu. CS:S je zahtevan kao i HL2, što ne nagoveštava dobar uspeh u našoj zemlji gde većina igrača ili igraonica ima mašine koje zadovoljavaju specifikacije običnog Kauntera.

Zvuk je drastično poboljšan: najveći deo oružja zvuči kao uzori iz stvarnog života. To se najbolje vidi kod prigušene M4, gde se čuje siktavi zvuk i nema više plamena koji suklja iz cevi. Kada hodate s nezumiranim AWP-om, nišan se ponaša kao retrovizor, tj. u njemu vidite odraz onoga što se nalazi iza vas.

CS: Source je stari dobri Kaunter upakovan u fantastičnu grafiku. U Valveu su suviše promućurni da bi dopustili da im zlatna koka izmakne, pa su na najbolji način spojili staro i novo. Jedino što će praviti probleme jeste preterana hardverska zahtevnost (sa 15 botova na XP 2500, 512 RAM-a i RADEON X800Pro, framerate je bio 13-45 frejmova na de_chatou), ali to neće biti takav problem za šest do osam meseci.

Aleksandar AŠKOVIĆ