Nakon dužeg razvoja, koji je trajao nešto više od tri godine, izašao je Wheelman, uz nekoliko odlaganja. Nakon više nego uspešnog Riddicka, Vin Dizel se još jednom oprobao u video igri. Nažalost, ovog puta ne toliko uspešno.

Početak igre je prilično konfuzan. Već nakon uvodne sekvence obrećete se u kolima, sa glavnim zadatkom da pobegnete od policije, za koju, uzgred, ni ne znate kako se tu pojavila. Jedini nagoveštaj prosvetljenja leži u devojci koja uskače u kola i viče: „Vozi!” Dobro, sada su neke stvari jasnije, igramo se Vin Dizela koji vozi brza kola i beži od policije. Ali, zaboga, šta radi u Barseloni? To je već malo komplikovanije pitanje, za koje možemo potražiti odgovor samo u praznini cele priče. Naime, Majlo Bjurik je tajni agent koji dolazi iz Majamija u Barselonu i infiltrira se u podzemlje katalonske prestonice da bi spasao neke podatke koji su od značaja. Za šta? Za koga? Ne zna se... A koga je i briga za to – Vin Dizel, kola, eksplozije, devojke zavodljivih kukova, sve se nekako uklapa u celu šupljinu osnovne radnje. Autori su lepo najavili da će igra imati jak prizvuk holivudskog hita.

U inicijalno bežanje od policije utkan je vrlo pitak tutorijal, koji vas za nekoliko minuta provlači kroz većinu poteza koje ćete koristiti kroz igru. Koncept Wheelmana zasniva se na izvršavanju zadataka za tri bande, među čijom se vatrom uvek nekako zadesi naš glavni lik. Priča je relativno kratka i sastoji se od 31 misije. U svakom trenutku možete da se odmorite od nje i odigrate neki od 105 sporednih zadataka. Misije se uglavnom motaju oko vožnje i automobila. Nažalost, postoji i on foot deo igre, koji je urađen veoma loše. Prvo što se primeti kada razbacani Vin izađe iz kola jeste kretanje, koje deluje smešno. Drugo, ne postoji skok, tako da prepreke moraju da se zaobilaze. Treće i najiritantnije, nišanjenje u uličnim obračunima predstavlja mazohizam veka.

Postoji nekoliko poteza koje nismo imali prilike da sretnemo ranije, a najzanimljiviji je Airjack. To je preskakanje iz svojih u tuđa kola pri punoj brzini u cilju krađe. Cela situacija praćena je veoma zanimljivom animacijom i toliko je nerealna da je svaki put sve zabavnija. Kada su u pitanju ostvarenja u kojima učestvuje Vin Dizel, ne treba ni očekivati poštovanje fizičkih zakona: oštećenja na kolima postoje, ali su samo estetske prirode i vrlo retko utiču na performanse vozila.

Grafika je lepa, a okosnicu predstavljaju dobro modelirani automobili. Okruženje, iako na prvi pogled živopisno i raznovrsno, posle nekog vremena postaje očigledno monotono.

Opšti je utisak da se krenulo sa solidnom idejom jedne zanimljive akcione igre, a da su se onda papiri originalnog koncepta pogubili na vetru, pa je od ostataka skrpljen Wheelman. Previše plastično i nategnuto.

Uroš ZORIĆ