Donedavno ekskluziva za Xbox 360, platformsko-logička zavrzlama zvana Braid, ingeniozan indie projekat Džonatana Bloua, konačno je osvanuo i na platformi kojoj je, čini se, u startu i bio namenjen. Kako je jedan mali, downloadabilni projekat uspeo da se ušunja među društvo top AAA konzolaških naslova i pobroji hvalospeve i kritike hipnotisanih igrača i kakva je to igračka magija uspela da se smesti u manje od 200 megabajta prostora na hard disku?

Verovali ili ne, najspektakularniji aspekt ove male, simpatične platformske igre jeste priča oko čijeg se tumačenja vode zanimljive debate na mnogim forumima širom Interneta (uz jednoglasno oduševljenje genijalno odrađenom finalnom sekvencom igre). U ulozi ste Tima, čovečuljka u odelu i sa kravatom oko vrata, koji će se kroz portale sopstvene kuće dati u poteru za princezom koju je oteo misteriozni, zli vitez. Zadatak na svakom od šest svetova (osim prvog) jeste sakupljanje delića slagalice, koje zatim formirate u sobama Timovog doma. One ilustruju bitne aspekte Timovog života (uz pomoć puno često kriptičnih tekstualnih deskripcija, koje ćete otkrivati i po završetku igre), efektno gradeći uvrnutu priču, ali i dodatno vas bacajući u rebus oko razumevanja Timovih motiva i akcija.

Ono oko čega se cela stvar vrti na samim nivoima jeste manipulacija (odnosno premotavanje) vremenom nalik onoj iz sage Prince of Persia. Spasavanje Tima iz fatalnih situacija ili vraćanje vremena radi ispravljanja određenih grešaka samo su maleni delić onoga što platformsko-logički izazovi imaju da ponude, što se odnosi i na upotrebu određenih predmeta, protivnika ili elemenata na ekranu koji različito reaguju u odnosu na protok vremena. Uzimanje ključa iz jame, premotavanje vremena pre upadanja u jamu i činjenica da se ključ fizički vezuje za vašeg lika i da vam se sada nalazi u rukama, najbanalniji je primer superiorno smišljenih zagonetki, koje od vas zahtevaju pravilno uočavanje bitnih elemenata na ekranu, logično zaključivanje, umešnost u vezivanju višestrukih skakačkih zahvata, ali vrlo često i primenu iskrivljene logike koju nećete tako lako prokljuviti iz prve. Dodatno, na nivoima postoje elementi oko kojih se nalazi svetlucava zelena aura i koji su fiksni u vremenu (jednom pomerena greda ili polomljeni ključ ne mogu se povratiti premotavanjem, npr.), a stvari se dodatno komplikuju u poslednja tri sveta, gde ćete se sretati sa novim aspektima hrono-petljanja (normalan protok vremena kada se krećete udesno, zamrzavanje vremena kada stojite i vraćanje prošlih radnji kada se krećete ulevo na četvrtom; stvaranje Timove senke koja replicira radnje iz budućnosti, odnosno Timove sadašnjosti pre nego što se i sam Tim vrati u prošlost (uh!) na petom, odnosno kreiranje sfere koja usporava sve što je blizu nje na šestom nivou).

Braid odlikuje propoznatljiv i fantastičan grafički stil, kojim dominiraju oštre i jake boje i njihova besprekorna kompozicija, bajkovite i maštovite lokacije i paralaksalno skrolovanje višestrukih pozadinskih lejera, koji zajedno stvaraju utisak da se krećete kroz oživljene akvarele i umentička dela, koja i sama svojim izgledom predstavljaju bitan aspekt priče i Timove napaćene psihe. Apsolutno neodvojiv element je i superiorna muzička pratnja u vidu hipnotišućih kompozicija, koje su genijalno usaglašene sa dešavanjima na ekranu (premotavanje vremena odražava se i na muziku, a favorit je način na koji se muzička pratnja usporava u zavisnosti od Timove udaljenosti od vremenskog „mehura” na šestom nivou).

Braid je trijumf jedne ideje, ali nikako uz zanemarivanje forme. Naprotiv, jasno pokazuje da i jedno i drugo i te kako mogu besprekorno da funcionišu zajedno. Preporuke za igranje su iz tog razloga potpuno suvišne, dovoljno je samo da ste u stanju da koristite (verovali ili ne) svega šest tastera – to je sve što vam treba za igranje ovog dragulja.

Aleksandar DINIĆ