Crtanje slovima

Na početku se obično malo dotaknemo „učiteljice života”, kako bismo uz njenu pomoć bolje sagledali sadašnjost i budućnost. Ovoga puta ta prošlost je dublja i od istorije kompjutera uopšte. Naime, umetnost kreiranja crteža uz pomoć slova i simbola datira još sa kraja XIX veka kada su za to korišćene štampaće mašine. Međutim, ova umetnost doživljava svoj procvat sredinom šezdesetih godina prošlog veka posle uspostavljanja 7-bitnog ASCII standarda. On je u sebi imao 95 (od 127) karaktera koje ste mogli da prikažete na ekranu ili na papiru. Bila su to vremena kada je vrlo mali broj ljudi imao pristup računarima koji su mogli prikazivati rastersku grafiku, ali je postojanje mogućnosti umetničkog izražavanja ASCII karakterima preko monitora fascinirala mnoge i tako je stvorena jedna cela supkultura.

Poseban podstrek razvoja ove vrste umetnosti dolazi sa ekspanzijom modemskih komunikacija tokom osamdesetih i početkom devedesetih. Pošto su sa današnje tačke gledišta brzine prenosa podataka bile užasno spore, (skoro) jedini način da se prikaže neki crtež je bio da se kao osnov te „grafike” koriste ASCII karakteri. U međuvremenu dolazi do prodora na polju hardvera i pojavljuju se računari sa mogućnošću prikazivanja grafičkih sadržaja u fotografskom kvalitetu. Tekstualna grafika naglo gubi svoju praktičnu vrednost i uglavnom postaje zabava za hakere koji su danas najčešći nosioci tog oblika izražavanja. Najčešće ćete je pronaći u okviru poruka koje ostavljaju warez grupe, u IRC-ovima, potpisima elektronske pošte, potpisima forumskih profila i simboličkim porukama u okviru socijalnih mreža. Osim tih relativno praktičnih primena, postoji i upotreba tekst grafike u isključivo umetničke svrhe.

ASCII je bio i ostao kamen temeljac ove vrste umetnosti, ali daleko od toga da je bio jedini skup karaktera korišćen za umetničko izražavanje. Nekada ponosni vlasnici „Debeljka” se naravno sećaju grafičkih karaktera koji su se nalazili sa prednje strane alfanumeričkih tastera. To je tzv. PET grafika koja se često koristila i za kreiranje demoa i jednostavnijih igara. Ispisivanje tih specijalnih karaktera na tastaturi je bio dosta čest slučaj u danima kućnih računara. Što se tiče PC mašina, vrlo je eksploatisana kodna strana CP437 koja u gornjih 128 pozicija smešta simbole koji se često koriste za crtanje prozora u DOS režimu rada. Jedan od najvećih iskoraka u kvalitetu prikaza tekstualne grafike dolazi sa uvođenjem ANSI skupa znakova. Zahvaljujući postojanju Escape sekvenci (ESC, pozicija 27 ASCII seta), kombinovanjem je moguće uvesti mnoštvo novih predefinisanih oblika i dodeliti im raznorazne atribute (boja, osvetljenost, treptanje i tako dalje). Pojavom Unicode rasporeda je stvoren preduslov za podizanje tekstualne grafike na najviši mogući nivo, pošto kodni raspored sa karakterima iz svih jezika i sa mnoštvom dodatnih simbola nudi mnogo više od svog ASCII pretka. Međutim, ovaj potonji je i dalje mnogo popularniji izbor.

Nacrtati nešto uz pomoć slova i simbola, a da to izgleda lepo i smisleno, nije uopšte jednostavan posao. U ranim danima ASCII umetnosti, bilo je potrebno mnogo vremena i mnogo talenta da bi se dobio jedan takav crtež. Međutim, kao što se moglo i očekivati, sada te i takve teške poslove obavljaju računari.

ASCII Art Maker 1.7.2

Program (www.altarsoft.com/ascii_art_maker.shtml, 1,38 MB) jednostavne konstrukcije koji sadrži samo ono najosnovnije da bi se obavio posao. Ukoliko bi na drugom mestu postojala opcija za štampanje rezultata, linija menija bi bila potpuno nepotrebna. Slika koju obrađujemo se nalazi u gornjem levom delu ekrana i da bismo je centrirali, potrebno je da se koristimo točkićem miša (prethodno je potrebno kliknuti na sliku). Vrlo je verovatno da nas početni rezultat neće zadovoljiti, pa je potrebno posegnuti za opcijom Size. Istovremeno ćemo morati da vršimo centriranje na samom dobijenom crtežu slično kako smo to radili sa izvornim, dakle, uz pomoć točkića na mišu. Program podržava rad sa bojama, pa su nam na raspolaganju i instrumenti za podešavanje osvetljenosti, kontrasta i zasićenosti kolorita. Omogućeno nam je da definišemo vlastitu sekvencu simbola koji će biti korišćeni prilikom kreiranja finalnog crteža. Pozadinu, koja je izvorno bela, možemo da promenimo u bilo koju željenu boju. Zadavanjem vrednosti u polju Symbol utičemo na formiranje pozadinske boje samog crteža. I na kraju, kada smo zadovoljni sa izgledom našeg remek dela, možemo ga snimiti u sledećim formatima: HTML, TXT, BMP, JPG, GIF i PNG. Posebno je interesantan HTML format, pošto omogućava prikaz tekstualne kolor fotografije iz pregledača interneta. Osim automatizovanog režima rada, postoji i ručni režim. Na stupcu pod nazivom ASCII editor ćemo naći upravo to – editor za kreiranje crteža uz pomoć ASCII simbola. To je u stvari mreža kvadratnih polja u koja unosimo neki od ponuđenih simbola.

Magic ASCII Studio 2.2

Iako je autor programa (xoyosoft.com/mas, 1,74 MB) bio svestan da se neće preterano obogatiti, ipak je odlučio da za njega traži nepunih 30 dolara. Da vidimo šta se za taj novac dobija – pod opcijom My Art Library se nalazi više desetina ručno rađenih crteža koje je nakon selekcije moguće kopirati preko ikonice u gornjem desnom uglu. I ovde postoji primitivan editor za kreiranje sopstvene grafike, ali je od njega malo koristi. Sledeća opcija Word Art bi po ideji trebalo da stilizovano ispisuje uneseni tekst. Međutim, i pored mnoštva pokušaja nismo uspeli da dobijem iole zanimljiv rezultat. Opcija Free Draw nam nudi znatno napredniji editor ASCII grafike od prethodnog. Ovde uz pomoć miša možemo iscrtavati zadate simbole u okviru kvadratne mreže koja nalikuje na onu u računskim sveskama. Veličina crteža može da se kreće do 120 x 120 karaktera. Sa lakoćom se možete prebacivati iz režima kvadratne mreže u tekstualni režim i obratno. To olakšava unošenje sitnijih intervencija na crtežu. Nažalost, veliko ograničenje editora se sastoji u tome da on može prikazati samo deo crteža veličine 60 x 20 karaktera. Klikom na dugme Image Conversion prelazimo na dijalog upravo za tu namenu. Program na osnovu zadane fotografije može generisati tekst. Dobro je urađen deo pretvaranja fotografije u HTML fajl, gde uz pomoć podešavanja CSS elemenata (veličina fonta i razmak između redova) dobijamo vrlo kvalitetne izlazne fajlove. Još jedna moćna opcija je vezana za kreiranje animacije sačinjene od ASCII karaktera. Program je moguće proširiti dodatnim modulima koji povećavaju njegovu funkcionalnost.

ASCII Art Generator 3.2.2

Interfejs programa (ascii-art-generator.com, 686 KB) je jednostavan i razumljiv. S leve strane možemo da biramo neki od tri režima rada: Convert Image, Convert Word i Free Draw. U slučaju da smo izabrali prvu opciju, predstoji nam da izaberemo izvornu fotografiju, tip izlazne datoteka, kao i da postavimo parametre fonta. Rezultat konverzije možemo da snimimo kao HTML, TXT, JPG/GIF/BMP ili RTF fajl. Rezultati su i ovde najbolji kada se radi o HTML formatu, pošto su nam na raspolaganju podešavanja koja nedostaju kod drugih formata. Ukoliko izaberemo fotografiju velikih dimenzija, program će nas upozoriti da će obrada trajati dosta dugo, pa zato budite oprezni. Nažalost, primetili smo da program dosta često „puca” prilikom konverzije, pa se tako pojavljuju znaci kojima tu nije mesto. Što se tiče rezultata rada, oni zaslužuju visoku ocenu. Sledeća opcija koju nudi program pretvara željni tekst u tekst ispisan manirom ASCII arta. Nažalost, ne možemo reći da smo oduševljeni dobijenim rezultatima, pošto je materijal prilično trivijalan. Gledali smo i bolje načine pretvaranja teksta od ovoga. Treća ponuđena opcija, Free Draw, je vrlo slična onoj opisanoj za program Magic ASCII Studio. Jedino je razlika što ovde imamo prikazan panel sa karakterima, što olakšava izbor dezena prilikom crtanja. I ovde imamo mogućnost da prelazimo iz režima vizuelnog editora u režim tekst editora. Iako nemamo nikakve konkretne dokaze za to, upravo po potonjoj opciji možemo tvrditi da je Magic ASCII Studio i ovaj program napisao isti autor.

ASCII Art Studio 4.6.3

ASCII Art Studio (www.torchsoft.com/en/aas_information.html, 369 KB) nam donosi zanimljivu kombinaciju programa za pretvaranje grafičkih fajlova u ASCII tekst i jedne vrste Paint programa specijalizovanog za rad sa ASCII karakterima. Što se tiče uvoza fotografija, on se obavlja preko menija File/Convert Picture to ASCII Art. Jedini izlazni format koji program nudi je TXT, tako da nije podržan rad u koloru. Moguće je uvesti u igru četiri karaktera iz opsega 128-255 koji emuliraju četiri nijanse sive. Na sreću, program vodi računa o kontrastu, tako da će tamnije tačke biti prevedene u neki simbol koji ima više tamnih piksela. Kao posledicu toga dobijamo mnogo kvalitetniji izlaz od programa koji ne obraćaju pažnju na ove stvari. Što se tiče alata za crtanje, oni su priča za sebe. Uz njihovu pomoć je moguće nacrtati skoro sve što čoveku padne na pamet. Osim kvadrata, elipsa, krugova i pravih linija, tu su još tabele i krive linije. Svaka čast autoru za način na koji je rešio pitanje krivih linija. Sa pomeranjem miša menja se set karaktera koji bi trebalo da što vernije dočaraju iluziju kontinuiteta. Sjajno je rešen i alat za prikaz teksta, koji će biti ispisan u skladu sa izabranom vrstom fonta i njegovom veličinom.

PabloDraw 3.2

U pitanju je ostvarenje (picoe.ca/products/pablodraw, 467 KB) koje razvija grupa programera radi sopstvenog zadovoljstva. To su uglavnom ljudi koji su se zaljubili u izradu ANSI grafike tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Rezultat njihovog rada je sjajan program uz čiju pomoć ljudi svoj talenat mogu dovesti do punog izražaja. Osim ANSI/ASCII skupa znakova, program podržava i neke naprednije formate, kao što su Tundra, XBIN, Animated ANSI ili vektorski RIPScript. Prilikom kreiranja novog fajla, možemo da biramo da li će to biti dokument baziran na tekstualnom formatu ili ćemo izabrati RIPScript format koji je bio dosta popularan na BBS sceni sredinom devedesetih godina. Nakon toga se pred nama pojavljuje radno okruženje karakteristično za Paint programe. Za razliku od prethodno opisanog naslova, ovde nam je omogućen rad sa bojama. S leve strane se nalaze alati za crtanje, dok je s desne strane smešteno usko vertikalno pravougaono polje. Ono sadrži umanjeni prikaz crteža koji je po širini ograničen na veličinu tekstualnog ekrana, dok se tekst po vertikali može skrolovati (pomerati). Potencijalno se vrlo korisnom može pokazati mogućnost da više ljudi istovremeno radi na jednom crtežu. Program u sebi ima integrisan modul za preuzimanje i pregledanje crteža iz baze sa radovima anonimnih umetnika. U pitanju je zaista velika količina crteža za čiji pregled treba mnogo vremena. Tu se može naći svašta. Od jednostavnih amaterskih radova male umetničke vrednosti, pa do pravih pravcatih remek-dela.

ASCII Generator 2.0

Za kraj ovog prikaza smo ostavili jedan gabaritima neveliki, ali ipak sjajan program (ascgendotnet.jmsoftware.co.uk, 143 KB). Sliku možemo učitati iz fajla ili je preuzeti preko clipboarda. Širinu i visinu izlaznog fajla određujemo upisivanjem vrednosti u dva polja ispod linije menija. Proces konverzije se obavlja brzo, bez obzira na veličinu ulaznog fajla. U donjem levom uglu se nalazi prozor koji je najveći adut ovog programa. U njemu su smešteni alati za podešavanje osvetljenosti i kontrasta, šuma (dithering) i nivoa zasićenosti boje. Promene se dešavaju u realnom vremenu, tako da je rad sa instrumentom vrlo udoban. Iako program podržava rad sa bojama, ceo proces podešavanja se obavlja na crno-belom ekranu. Kako izgleda verzija u koloru možete proveriti klikom na ikonicu sa tom opcijom. Jedino smo ovde videli opciju za podešavanje veličine matrice za prikaz simbola, što dodatno povećava kvalitet prikaza. Gotove rezultate je moguće snimiti kao crno-bele ili u boji i pri tome možemo da biramo neki od ponuđenih formata, koji se pojavljuju u zavisnosti od izabranih opcija. Sve u svemu, možda i najbolji program kada je u pitanju konverzija slike u ASCII simbole.

Igor S. RUŽIĆ