Povratak u tržišnu trku

Kao što komercijalni programi poput Microsoft Officea, Adobe Photoshopa i CorelDrawa imaju svoje besplatne alternative u vidu OpenOffice/LibreOfficea, GIMP-a, Inkscapea, tako i Autodeskov AutoCAD ima nekoliko besplatnih i/ili „Još-Malo-Pa-Džabe” alternativa. Neke od njih su QCAD, FreeCAD, PhytonCAD, kao i kvalitetniji klonovi bazirani na IntelliCAD-u, ARES-u ili nekoj drugoj platformi.

U ovom tekstu se ćemo predstaviti IntelliCAD, kao platformu na kojoj se bazira većina AutoCAD-ovih klonova, dok ćemo programe koji za osnovu imaju ARES ili neku drugu osnovu ostaviti za drugu priliku.

Korak u prošlost

Kada se pomene projektovanje na računaru, prva asocijacije većine korisnika računara je AutoCAD. To je i logično jer je AutoCAD dugo bio jedan od najzatupljenijih CAD alata na našem i svetskom tržištu. Prva verzija AutoCAD-a je objavljena davne 1982. godine i do sada je objavljeno 29 verzija. Paralelno sa razvojem AutoCAD-a, Autodesk je aktivno sarađivao sa nezavisnim softverskim kućama koje su radile na razvoju dodataka za AutoCAD, među kojima je bila i firma IntelliCADD.

IntelliCADD je razvijao AutoCAD Data Extension (ADE) dodatak koji bi omogućavao da više korisnika istovremeno pristupa jednom crtežu. IntelliCADD je, 1993. godine, prodao prvu verziju ADE-a Autodesku, koji je ovaj dodatak iskoristio u razvoju svojih GIS rešenja.

Godinu dana kasnije, IntelliCADD je postao deo kompanije Softdesk – tadašnjeg najvećeg nezavisnog proizvođača dodataka za AutoCAD. Nakon kupovine, Softdesk je tajno pokrenuo projekat nazvan Project Phoenix, koji je imao za cilj izradu AutoCAD kompatibilnog alata, a u čijem razvoju su učestvovali programeri IntelliCADD-a.

Nekoliko godina kasnije, Autodesk je pokušao da kupi Softdesk, ali je Savezna trgovinska komisija komisiji (Federal Trade Commission – FTC) to onemogućila zbog monopolskog položaja koji bi tom kupovinom Autodesk stekao. Da bi se to izbeglo, Softdesk prodaje Project Phoenix/IntelliCAD kompaniji Boomerang Technology, koja je ubrzo IntelliCAD „prosledila” novom vlasniku – kompaniji Visio Corporation. Visio polovinom 1997. godine objavljuje IntelliCAD ’98 po ceni od 349 dolara, što je bila jedna desetina cene tada aktuelnog AutoCAD-a 14.

Dve godine nakon izlaska prve verzije, Visio poklanja kód IntelliCAD-a novoformiranom IntelliCAD Technology Consortiumu (ITC) i sam postaje deo Microsofta. ITC je, kao novi vlasnik IntelliCAD-a, imao (i dalje ima) drugačiju strukturu od svih prethodnih vlasnika – to je neprofitna organizacija koja radi na razvoju vanilla IntelliCAD koda i API-ja, a za pristup kódu se plaća članarina. Do 2006. godine je ITC aktivno radio na razvoju IntelliCAD-a. Te godine je objavljena verzija 6, a nakon toga je započelo uslovno zatišje u razvoju, tokom kojeg su izdavane samo ispravke verzije 6, a datum izlaska IntelliCAD-a 7 je stalno odlagan.

Godinu dana nakon što je ODA (Open Design Alliance) objavila Teigha DWG biblioteke, ITC je u junu 2011. godine predstavio IntelliCAD 7. Kód novog IntelliCAD-a je bio iznova napisan, prvenstveno u cilju izmene načina komunikacije programa sa crtežima. Dok je IntelliCAD 6 koristio ODA biblioteke samo za učitavanja i čuvanje crteže u DWG formatu, za potrebe samog rada sa crtežom je korišćena posebno razvijena interna baza. U verziji 7, Teigha je kompletno iskorišćena i kao interna baza. Ovim je otvoren put za uvođenje IRX-a, – novog API-ja sličnog Autodeskovom ObjectARX-u. Pored IRX-a, uvedena je podrška za Visual Studio Tools for Applications – VSTA, odnosno za .NET platformu, kao i podrška za Autodeskove vertikale, poput Architectural Desktopa i Civil3D-a.

Kao posledica korišćenja novih Teigha DWG biblioteka i redizajniranog kóda je povećanje brzine rada programa uz značajno poboljšanu kompatibilnost kako sa AutoCAD-om, tako i sa drugim Autodeskovim rešenjima poput Revita, AutoCAD Architecturala, Mapa i tako dalje. Pored toga je olakšan rad na razvoju dodataka za programe bazirane na IntelliCAD-u, a pojednostavljen je rad na ispravkama i unapređenjima samog IntelliCAD-a.

Od polovine 2011. godine pa do kraja 2013. godine je objavljeno nekoliko većih ispravki IntelliCAD-a 7, a krajem 2013. godine ITC je objavio IntelliCAD Mobile Technology – platformu namenjenu razvoju programa za Android, a najavljena je i podrška za iOS i Windows Phone.

Back to the Future...

U vreme kada su izdavači uveliko svoje programe portovali na 64-bitnu platformu, ITC je IntelliCAD razvijao isključivo kao 32-bitni program, što je u neku ruku i razumljivo, jer je na taj način očuvana kompatibilnost sa starijim računarima i operativnim sistemima. Početkom leta je predstavljen IntelliCAD 8 – prva verzija koja postoji u 32-bitnoj i u 64-bitnoj varijanti, uz sačuvanu podršku za Windowsa XP. Do sada je IntelliCAD mogao da alocira do 2 GB RAM, a sada je ta granica probijena, čime je u 64-bitnim verzijama omogućeno alociranje više memorije, kao i učitavanje velikih crteža bez gubitka u performansama.

Za razliku od prethodne verzije u kojoj je bilo moguće samo učitavati crteže u DWG 2013 formatu (koji koriste poslednje tri verzije AutoCAD-a, zaključno sa verzijom 2015), Teigha 3.9.1 DWG biblioteke koje koristi IntelliCAD 8 su omogućile dvosmernu podršku za DWG/DXF 2013 format. Pored unapređene podrške za DWG, uvedena je mogućnost uvoza Collada DEA datoteka, kao i za MG4 – četvrtu generaciju MrSID-a.

Što se tiče samog rada u novoj verziji, može se reći da je primetno nekoliko novina – napokon je moguće detaljno prilagođavanje radnog prostora bilo da se radi o prostoru modela, gde je moguća izmena boje pozadine i gripova, boje i načina prikaza mreže ili da se radi o prostoru papira ili o komandnoj liniji. Po uzoru na Microsoft Office, uvedene su i kolorne šeme samog programa, tako da korisnik sada može da bira između devet ponuđenih šema.

Jedna od funkcionalnih novina, koje će biti značajne svakom korisniku, je i Quick Select komanda, koja omogućava jednostavniju selekciju objekata, baziranu na svojstvima poput boje, naziva sloja, tipa linije, debljine linije i slično. Proširena je i opcija komandi prilikom selekcije gripova. Do sada je, nakon selekcije gripa objekta, taj objekat mogao samo da se proširi, ukoliko je selektovan neki od ivičnih gripova ili se prilikom odabira centralnog gripa pomerao. Sada je preuzet AutoCAD-ov način rada sa gripovima i pritiskom na ’Space’ bira se između razvlačenja, pomeranja, rotacije, skaliranja, uz mogućnost odabira podopcija. Svaki dugogodišnji korisnik AutoCAD-a će ceniti ovu novinu, jer ona znatno ubrzava svakodnevni rad. Kada smo spomenuli gripove, unapređena je podrška za dinamičke blokove, tako da je sada moguće upravljati dinamičkim blokovima preko predefinisanih gripova, dok će za potpunu podršku i mogućnost kreiranja dinamičkih blokova morati još da se sačeka.

Rad sa lejerima je takođe unapređen. Sada je moguće kreirati filtere slojeva, tako da korisnik može iz liste lejera sakriti sve one lejere koji mu nisu potrebni. Takođe se mogu kreirati i stanja lejera, pa korisnik može lako sakrivati i prikazivati više lejera odjednom. Ove novine su uslovile i redizajn IntelliCAD Explorera, tako da mu je funkcionalnost Layer stavke proširena Property i Group filterima, komandama za inverziju filtera, kao i sa komandama za uvoz i izvoz filtera. Dodata je i nova sekcija – Layer States, preko koje se upravlja stanjima lejera.

Geodete i geometri (ali i inženjeri ostalih struka) će biti prijatno iznenađeni činjenicom da IntelliCAD ima podršku za oblak tačaka (Point Cloud). Sada korisnik uvozom podataka sa mernih instrumenata za mapiranje i premer može da kreira digitalni model terena.

Opšta tendencija prebacivanja svega u „oblak” nije mimoišla ni IntelliCAD. ITC je, u saradnji sa firmom Mainframe2 (koju je u San Francisku osnovao Nišlija Nikola Božinović) prebacio IntelliCAD 8 u „oblak”, tako da je IntelliCAD-u moguće pristupiti sa bilo kojeg računara ili uređaja koji ima pristup internetu, bez potrebe da se bilo šta instalira. Kako izgleda IntelliCAD u „oblaku” možete videti na adresi www.mainframe2.com/intellicad.

Novi IntelliCAD donosi još niz izmena i novina koje su sakrivene ispod haube i većina korisnika ih neće ni primetiti sem kao činjenicu da je rad u programu lagodniji.

A nedostaci? Njih ima, mada sve zavisi od tačke posmatranja. Ako ste korisnik novijih verzija AutoCAD-a koji je navikao rad sa ribbonima, bićete razočarani jer u IntelliCAD-u postoji samo klasični interfejs, što po mišljenju autora uopšte nije mana, nego prednost pošto korisnik ima nešto više prostora, a najjednostavnije i najbrže za rad je korišćenje kombinacije prečica na tastaturi i miša, bez traženja komandi po tabovima ribonna, toolbarovima i menijima. Unapređenje rada sa lejerima jeste značajno, ali bi bilo još bolje kada bi filterima i stanjima lejera moglo da se pristupi direktno preko comboboxova, a ne žonglirajući IntelliCAD Explorerom. Takođe, nema ni dinamičkog unosa koji može da bude i te kako koristan, a nema ni mogućnosti unošenja Constraintsa, niti pravljenja dinamičkih blokova.

Ni rad sa šrafurama nije perfektan – šrafure mogu da se trimuju, ali temena šrafura i dalje nemaju svoje gripove. Leaderi i dalje imaju samo tri gripa – za vrh i kraj strelice i za tekst, tako da korisnik mora da pazi šta pomera – preporučljivo je pomerati samo vrh strelice ili tekst. Treba izbegavati pomeranje kraja strelice jer će tekst, umesto da prati položaj kraja strelice, ostati na svom mestu. Što se tiče LISP-ova, novi IntelliCAD je značajno unapredio kompatibilnost sa AutoLISP-om, ali i dalje nema podrške za Visual LISP.

I gde smo sada?

Odgovor glasi – negde između. Prvo što treba sačekati je usvajanje IntelliCAD-a 8 od strane kompanija koje razvijaju programe na osnovu IntelliCAD-a, poput progeCAD-a, ZwCAD-a, GstarCAD-a i tako dalje. Tek nakon objavljivanja nove generacije CAD-ova, koji su najčešće još dodatno poboljšani u odnosu na osnovnu verziju, moći će da se donese zaključak o tome koliko je nova verzija IntelliCAD-a uspešna. Trenutno se može reći da je „Osmica” veoma blizu toga da i u osnovnoj, vanilla verziji može da bude CAD za svaki dan i da je ponovo povratila IntelliCAD-u mesto u tržišnoj trci koje je krajem prethodne decenije izgubio. Na članovima ITC-a je sada da iskoriste sve potencijale IntelliCAD-a i uvere korisnike da IntelliCAD nije samo neki klon AutoCAD-a, nego punokrvan inženjerski 2D/3D CAD alat, koji u većini situacija može da parira kako AutoCAD-u tako i ostalim igračima u CAD areni.

Igor LUKIĆ