Ako ste pomislili da se iza ovog generičkog fantasy naslova igre krije još jedno RPG-strateško-taktičko prepucavanje klišeiziranih kraljevstava iza sedam gora i sedam mora, niste puno pogrešili. Etherium je generičko RPG-strateško-taktičko prepucavanje suprotstavljenih futurističkih rasa, sa interesantnim inicijalnim slojevima gameplaya koji prikrivaju sveopšte siromaštvo sadržaja, identiteta i šarma cele stvari, koje postaje sve očiglednije što dublje zalazite u igru.

Postavka Etheriuma, pak, ne pati od nedostatka kreativnosti. Svakih hiljadu godina misteriozna, vanvremenska i vanprostorna rasa vanzemaljaca u udaljenom solarnom sistemu kojeg čini šest diverzifikovanih planeta, polaže sferasta jaja sastavljena od nepatvorene energije. Moć ovih izdašnih energetskih izvora privlači tri suprotstavljene svemirske frakcije, koje će ukrstiti koplja, tenkove i flote u free-for-all bici za kontrolu nad pomenutim planetama. Konzorcijum je klasična zemaljska opcija koju čini supertruli korporacijsko-kapitalistički kor opremljen kako naprednim borbenim tehnologijama, tako i špijunsko-atentatorskim opcijama. Tehnološko-sektaški Intari, pored toga što zahvataju mistrijom, lopatom i bagerom od Protosa iz SC sage, vanzemaljska su rasa koja ima sposobnost ograničenog uvida u buduće događaje, oko čega formiraju svoje napredne taktike na terenu. Poslednja frakcija su Vektidi, misteriozna rasa za koju će se ispostaviti da zapravo i ne postoji u konvencionalnom smislu, već da sve njene vojne i borbene assete pokreće sam Etherium, što ih čini pogodnim za hiperprodukciju jedinica u odnosu na protivnike.

Na žalost, sva kreativnost, identitet ili harizma Etheriuma u smislu daljeg razvijanja priče, likova, događaja ili nečeg četvrtog što bi vas zalepilo danima za monitor, ovde izbacuju iz brzine i do kraja ostaju u blagom leru. Generički i gotovo uniformni izgled zgrada i jedinica bez obzira na odabranu stranu, nedostatak makar i naznaka nekakve smislene kampanje, uz šturost i beživotnost igre, Etherium ostavljaju samo na površinskom nivou grebanja iz kultnih uzora, od pomenutog Starcrafta, preko Dawn of Wara, Imperium Galactice i nekih starijih ptica iz vremena Amige i ranog PC-a.

Okosnicu „kampanje” čini conquest režim, u kojem je, pogađate, potrebno što pre okupirati planete i slistiti protivnike. Iako postoji set nasumičnih uslova i misija koje je potrebno odraditi kako biste generisali victory poene (i/ili efektno smanjili njihov broj protivničkim stranama), većinu standardnog seta postupaka ćete ponavljati do slatko-gorkog kraja. Inicijalnu akviziciju planetarnih teritorija (po tri na svakoj planeti), opipavanje protivničkog pulsa, otključavanje tehnologija i jedinica kroz nekoliko tech-tiera, aktiviranje političkih token karata, špijuniranje protivničkih victory uslova i ostalo, obavljate u poteznom delu igre, sa pogledom na sistem planeta i raspored protivničkih brodova i flota. Zujanje po sistemu obavljate u svom komandnom brodu (svaka strana dobija po jedan na početku), sa kojim zatim imate mogućnost izvođenja do dve akcije po potezu (hiperskok do planeta, okupacija slobodnih ili napad na već okupirane teritorije, popravka broda, napad na protivničku flotu). „Borbe” između flota svode se na puku vizuelnu razmenu vatre (uz generisanje ishoda), dok okršaji oko teritorija na samim površinama planeta predstavljaju i glavno meso igre.

Conquest je izveden u standardnom maniru osvajanja izdeljenih teritorija, okupiranju resursnih sfera koje donose Etherium, obezbeđivanju neprekidne povezanosti između osvojenih „parcela” i natezanju sa protivnikom koji ima identične ambicije. Vaš glavni štab čini početna tehno-kula iz koje dajete naredbe za pravljenje jedinica ili drugih ofanzivno-defanzivnih sredstava (turreti), odakle krećete dalje u osvajanje teritorija. Teritorije potpadaju pod vašu kontrolu jednom kada „isforsirate” pripadajući nod koji se tamo nalazi (posebnom vrstom inicijalnih „settler” jedinica), odnosno kada uspostavite manje tehno-monolite na određenim teritorijama. Svako „naručivanje” jedinica koje stižu iz orbite zahteva određeni apgrejd na pomenutim kulama, koje, sa ostalim unapređenjima, ubacujete u neki od slobodnih slotova.

Pomoć u ovom smislu pruža aktiviranje nekoliko sposobnosti kao što su orbitalni baraž, ubrzavanje jedinica ili njihovo povlačenje u flotu radi ponovnog deploymenta, odnosno veća preciznost, radar za uklanjanje „magle rata”, slobodni teleport jedinica po otkrivenim delovima mape, EMP detonacija za skomolavanje borbenih sistema... Krucijalan momenat je i osvajanje i angažovanje nekoliko sporednih frakcija koje obitavaju po mapi (tehno-odmetnici, napušteni AI konstrukti i paraziti koji se hrane Ehteriumom), koje je preporučljivo privoleti na svoju stranu čim pre, kao i svojstva samih planeta koje nisu vizuelno različite samo iz estetskih razloga. Ovo donosi razne hazardne situacije koje mogu da preokrenu tok i ishod borbi (vulkanske erupcije, električne, snežne i pustinjske oluje i mećave, zaleđivanje vodenih površina koje možete koristiti za prelazak trupa i dr.), uz sposobnost Intarija da predvide ili čak i lokalizovano utiču na ove događaje.

Nažalost, mehaniku igre krasi živcirajuća kilavost i nezgrapnost, rvanje sa nepraktičnim kontrolama (na primer, skrolovanje ekrana), mušičava i neprecizna kamera, kao i druge neudobnosti i nelogičnosti (neautomatizovano i zamorno kliktanje unutar radijusa kule gde hoćete da vam isporuče jedinicu). Osim odgovarajuće „svemirske” muzike, i tehnička strana igre je u sličnom, niskobudžetskom maniru. Grafički prizori su neimpresivni, sa pomenutom vizuelnom jednoličnošću, i padom performansi usled loše optimizacije nečega što ni u kom slučaju ne zaslužuje prevelike sistemske zahteve koje ište od mašine sposobne za mnogo kvalitetnije i lepše igre.

Aleksandar DINIĆ