Canon Ixus 165/170 Novi modeli proizvoda u liniji Ixus su stigli. Brojčane oznake su uvećane na 165 i 170, kako bi pokazali da je reč o svežim proizvodima koji donose novine. Da li je zaista takva situacija u segmentu aparata koji se bore protiv mobilnih telefona koji pretenduju na njihovo mesto, kako u vašoj torbi tako i vašem novčaniku?Prva stvar koju možete uočiti kod ova dva modela je neverovatna fizička sličnost, što je donekle i razumljivo, s obzirom na to da pripadaju istoj seriji. Tanki, zaobljeni, seksi i plastični. Mogu stati u džep košulje ili u zadnji džep farmerki. Idealna veličina da vas ne opterećuju misli tipa „Gde ću sada još i ovo čudo da spakujem, a zakasniću na sabor!”. Kvalitet izrade je veoma dobar, što se i očekuje od Ixus linije. Komande na telima zauzimaju klasičnu formaciju sa shutter tasterom koji izbija na vrh, a oko kojeg se nalazi zum polugica. Na poleđini, pored ekrana od 2,7 inča, raspoređeno je četiri tastera (Play, Record, Help, Menu), između kojih se nalazi multifunkcionalni taster sa pet dodirnih mesta (ECO, Trash/Auto, Flash, Display i centralni Func/Set), koje, u zavisnosti od toga u kom ste modu fotografisanja, mogu imati alternativne funkcije u cilju brže dostupnosti komandi. Na desnom boku nalazi se AV out konektor, a donjem delu vratanca koja skrivaju prostor za bateriju i SD karticu.  |
Ekrani novih Ixusa vas neće ostaviti ravnodušnim samo ako živite zarobljeni u prošlosti u periodu između dva velika svetska rata... Sada smo u 2015. godini, čisto da napomenemo Canonu koji je postao majstor za prepakivanje stare tehnologije iznova i iznova u „nove” modele. Stvarno je razočaravajuća ne samo veličina, koja je usklađena sa veličinom aparata, već i rezolucija od 230.000 tačaka… U 2015. godini, u Ixus liniji aparata, koja je uvek predstavljala nešto ka čemu su težili vlasnici jeftinijih PowerShot modela? Prikazana slika izgleda pikselizovano, jer smo već naviknuti na ekrane sa višom rezolucijom, a ni uglovi gledanja nisu u skladu sa konkurentskim modelima.Softverski deo je klasičan. Glavni meni, u kom podešavate postavke aparata, je horizontalnog tipa, dok je pomoćni meni, tj. onaj zadužen za menjanje opcija pri fotografisanju vertikalan. Ako se niste odlučili za Smart Auto mod fotografisanja (koji prepoznaje ukupno 32 različite scene), možete birati između 13 modova koji će vam olakšati kreiranje fotografije. Istakli bismo Face Self-Timer koji olakšava pravljenje selfija, jer je potrebno samo da okrenete aparat ka sebi i sačekate da automatski okine čim detektuje lice u kadru. Kao i Low Light mod koji sliku smanjuje na veličinu od 5 Mpx kako bi se bolje borio sa šumom i prikazao veći broj detalja (sa očiglednom manom da dobijate fotografiju manje veličine). Svi ostali su standardni i već viđeni. Sa hardverske strane takođe nije bilo previše promena. Canon se kod oba modela oslanja na isti CCD senzor veličine 1 x 2,3 inča i rezolucije 20 Mpx, koji je uparen sa DIGIC 4+ procesorom, što je proverena i dobitna kombinacija koju već neko vreme plasira u svojim aparatima. Ovo je dobra stvar sa aspekta performansi i rezultuje očekivanim kvalitetom, kako fotografija tako i videa. Autofokusni sistem je isti, nepromenjen (čudno, zar ne?), ali s obzirom na njegovu hitrost u fokusiranju, zaista ne možemo uputiti negativnu kritiku na njegov račun. U Canonu su se dobro proračunali i izvagali da hardverski apgrejd nije bio potreban, jer su performanse oba aparata i dalje na visokom nivou i ispunjavaju potrebe korisnika.Performanse ovih aparata ograničene su brzinom okidanja od 1/2000 s, pa se može desiti da tokom sunčanih dana nedostaje detalja u najsvetlijim delovima fotografije, ali to je ponekad neizbežno i sa mnogo skupljim modelima. ISO performanse su takođe faktor koji utiče na ograničenost upotrebe, ali raspon od ISO100 do ISO1600 je veoma respektabilan za ovu klasu, kao i njihov uspeh očuvanju kvaliteta reprodukcije do ISO400, gde počinju da se vide prvi nedostaci malog senzora. Tako je ISO800 vrednost upotrebljiva, ali je gubitak detalja vidljiv, jer se softver bori sa uklanjanjem šuma, a ISO1600 je tu samo da se proizvođač hvali ukupnim opsegom. Da ponovimo još jednom, sve u skladu sa klasom aparata i veoma dobar pandan konkurentima, ali bez inovacije. Snimanje video materijala ograničeno je na HD (720p) rezoluciju, što je posle ekrana najveći kamen spoticanja, pošto telefoni već uveliko mogu da snimaju materijal u 1080p, a ovi modeli aparata se (in)direktno takmiče sa njima. Sa druge strane, kvalitet zapisa, kako foto tako i video, veoma je dobar, sa realnim i prirodnim bojama. Stabilizacija slike takođe odlično funkcioniše, što je veoma bitno za duži kraj opsega ovih aparata, a tu se ujedno krije i jedina razlika među njima. Ixus 165 ima ugređen objektiv raspona 5-40 mm (35 mm ekvivalent: 28-224 mm), uz otvor blende f/3.2-6.9, dok se u Ixus 170 ugrađuje objektiv sa nešto većim rasponom od 4,5-54 mm (35 mm ekvivalent: 25-300 mm), sa otvorom blende od f/3.6-7.0. I da, to je jedina razlika između njih, čak ni u kvalitetu zapisa nismo uspeli da uočimo veće razlike.U zaključku možemo da kažemo da su ovo dva tipična predstavnika klase konzumerskih aparata koje karakterišu kvalitet i performanse koji se od njih očekuju. U ovoj iteraciji, invetivnost je izostala radi proverenih vrednosti, pa tako kupci neće ništa izgubiti, ali neće ni dobiti previše u odnosu na modele na zalasku karijere. Nije nam jasno zašto se Canon odlučio na objavljivanje dva ovoliko slična aparata, tj. čija je jedina razlika u zoom opsegu, kada bi jedan (Ixus 170) bio sasvim dovoljan. Sumirano sve u jednoj rečenici – ništa novo. Vojislav VUJANIĆ | | |
