Serija „Battlestar Galactica”, kao onomad „Star Trek”, ima izuzetno zlu sudbinu u pogledu kvaliteta oficijelnih igara koje prate ovu franšizu. Iako ih nema mnogo (ovo je druga ili treća BSG igra), njihov kvalitet drastično odskače od relativno visokog profila serije, bez obzira da li se radi o originalu ili rimejku, čija je treća i pretposlednja sezona nedavno završena.Igra Battlestar Galactica je klasičan top-down arkadni šuter, danas zaboravljeni žanr koji je pre deceniju, dve predstavljao bread&butter akcionih igara na osmobitnim i šesnaestobitnom platformama. PC i Xbox 360 verzija dostupna u obliku downloada sa Xbox Live servisa su esencijalno iste, razlikuju se samo u ceni (20 $ VS 800 MS poena, što je duplo jeftinije) i achievementsima koje je moguće otključati u konzolnoj verziji. Obe verzije nude single player kampanju od deset misija i klasični multiplayer za maksimalno 16 igrača, uz standardne deathmatch i team-deathmatch modove. Single player kampanja predstavljena je kao „krpež” sadržaja prve tri sezone nove serije, u okviru koje ćete, između ostalog, pomagati „Galaktici” da izvede inicijalni FTL skok pri iznenadnom napadu Sajlonaca, uništiti Ressurection Ship, boriti se sa Scarom, pomagati floti u bekstvu sa Nove Kaprike itd. Svih deset misija, ukoliko odaberete lakši nivo, možete slistiti za manje od sat: ostali nivoi su progresivno teži, ali čak i posle x ponavljanja neke deonice na hardu neće vam biti potrebno više od tri sata, osim ako niste disleksični kripl. Misije su kratke, ekstremno nemaštovite, bez duha (radio chatter i slično). Jedina veza sa BSG „loreom” je tekst od dve rečenice pre njihovog početka, od glumaca, glasova i filmića nema ni govora. Akciona mehanika je igre je prilično jednostavna, ali su kontrole izuzetno neudobne i neprecizne s obzirom na veličinu ekrana u kojem će se odvijati akcija. Pilotirajući Viperom MKII (ili Raiderom, Viperom MKVII, Blackbirdom) možete da izvodite nekoliko bazičnih manevara u 2D ravni, „rolujete” se ustranu, usporavate, ubrzavate, izvodite brzu promenu pravca (tzv. flip turn), otvarate vatru iz mitraljeza ili ispaljujete vođene rakete, koristite energetski štit i slično. Pogibija ne donosi nikakve posebne penale osim gubitka nekoliko sekundi, što je u misijama sa limitom ili zadatkom zaštite nekoga ili nečega pogubno. 3D engine koji pogoni igru je prilično bazičan, a kvalitetom se izdvajaju jedino modeli vaših i protivničkih lovaca. Sve ostalo je bledo, nedovoljno detaljno ili naprosto neubedljivo, a posebno model same „Galaktike” i sajlonskih Base Starova. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
