Svaki pravi fanatik i ljubitelj horor igara bar se na trenutak okušao u ulozi Patrika Galoveja u jednom od najpoznatijih ostvarenja tog žanra – Undying, igri koja je izašla davne 2001. godine. Ne treba trošiti reči na kvalitet dotične kada znamo da je scenario za nju potpisao niko drugi do Klajv Barker, majstor horor žanra, strave, užasa i ostalih čudesa zbog kojih noću ne možete mirno da spavate. Posle ovakve definicije toga kako treba da izgleda horor igra i posle nekoliko bezuspešnih pokušaja drugih gaming kompanija da naprave nešto slično, sa nestrpljenjem se očekivao drugi Barkerov pulen pod nazivom Demonik. Nažalost, taj naslov nikada nije ugledao svetlost mesečine i otkazan je iz finansijskih razloga.

Ove godine Mercury Steam i Codemasters s ponosom nam predstavljaju Jericho, koji, iako nema puno dodirnih tačaka sa prethodnikom, odiše prepoznatljivom atmosferom umetnika horora. Ovo nije nikakav nastavak i može se reći da sa prethodnim ostvarenjem ima zajednički samo način izvođenja. Za divno čudo, ovo je klasičan first-person shooter čija je glavna poenta potamaniti što više ljige i naslagati što više mesa sa kostima ili bez njih na vagu, dok vam na kraju ruke ne budu krvave do ramena. Nivoi su detaljno ispunjeni kojekakvim živuljkama na jednoj ili više nogu, dok one razvijenije lete u vazduhu bez ijedne noge. Jedno je sigurno, kreature koje vas spopadaju su raznolike. Pucanja ima toliko da i nemate previše vremena da razmišljate o tome kako ste dospeli na određenu lokaciju ili o samom scenariju koji prati igru. Ipak, za sve one znatiželjne igrače koji su našli nešto vremena između „dva rafala”, sledi kratko objašnjenje.

Pre nego što je stvorio Adama i Evu, Bog je kreirao jedno čudesno bespolno biće nalik sebi i nazvao ga Prvorođenče. Posle njega stvorio je ljude, kojima je podario osećanja i mogućnost da se međusobno vole. To se nikako nije dopalo prvom biću, koje je iz ljubomore izraslo u biće puno mržnje, besa i zla i ostalo da egzistira u nekakvom deformisanom, alternativnom svetu. Prvorođenče je postalo dovoljno jako i stalno će pokušavati da prebegne u normalan svet, u želji da tamo opstane. Zato je formirana jedinica Jericho koja se sastoji od sedam članova i koja ima zadatak da Prvorođenče vrati u njegov alternativni svet svakoga puta kada pokuša da iz njega pobegne. Okej, scenario nije baš spektakularan, ali šta je – tu je. Ali dok igra bude odmicala, bićete uvučeni malo više u priču u kojoj se samo postavljaju pitanja, a nigde odgovora. Možda je ovo ipak samo taktički potez da se posle nekog vremena napravi nastavak i zaradi još neka kinta pride.

Sam gameplay može da bude veoma interesantan s obzirom na to da su vam dostupni svi članovi jedinice: Vilhelmina, Simon, Frenk, Pol, Abigejl, Zavijer i Devin. Svaki od ovih likova ima svoje oružje, a neki imaju i dodatne skilove. Tako je, na primer, Vilhelmina mađioničar koji baca vatrene kugle od kojih se krčkaju neprijatelji. Simon je pazio u školi na časovima matematike i fizike pa je naučio da uspori i kontroliše vreme. Frenkova desna ruka, opet, obuzeta je vatrenim duhom od koga sada žicka usluge, dok u levoj ruci nosi ručni top kalibra 7,62 mm. Polova specijalnost je da leči članove, dok, sa druge strane, neprijateljima može da „drejnuje” život; Abigejl nosi snajper sa produženim bacačem granata, a časovi telekineze kod komšije omogućili su joj da navodi svoje metke na više različitih meta u isto vreme. Zavijer niti ima neke posebne mogućnosti niti, jadan, zna kako je uopšte dospeo u ekipu, dok je Devin sušta suprotnost i pravi je vođa celog tima. Dok igrate sa jednim likom, ostalima upravlja kompjuter i moguće im je zadati osnovna uputstva kuda da se kreću i kako da se ponašaju u borbi. Nažalost, veštačka inteligencija ima brojne propuste, zbog kojih ćete u nekim situacijama više lečiti svoje ljude neko pucati na neprijatelja. Igra vas linearno provlači kroz više različitih lokacija, tako da ćete imati prilike da se družite sa Nemcima u Drugom svetskom ratu, sa Rimljanima, krstašima ili bićima iz daleke budućnosti. Sve to je grafički izvrsno prezentovano, zapakovano u tečne teksture visoke rezolucije, specijalne efekte i mnoštvo šarenih šejdera. Ali ova bombonica za oči ima i svoju cenu, a to je grafička kartica koja podržava minimum šejdere 3.0, pa ko voli – nek izvoli.

Muzička pratnja deluje umirujuće i jezivo istovremeno, naravno, ako pored nje uspete iz igre da čujete nešto osim krikova i urlika, ispaljenih metaka i eksplozija. To je i osnovna razlika u odnosu na Barkerov prethodni naslov. Igra nema avanturističke elemente; ovde se jednostavno non-stop puca i nema puno vremena za razmišljanje i razgledanje pejzaža. Nažalost, tolika akcija ubija horor atmosferu i faktor prepadanja dok lutate po mračnim ćoškovima sa baterijskom lampom, ali s druge strane vrlo brzo podiže adrenalin.

Svim ljubiteljim dobre akcije i dobre zabave ovu igru svakako preporučujemo. Ne treba biti oštar sa kritikama, jer najavljen je bio Jericho, naslov sa puno akcije sa izvrsnom grafikom i odličnom atmosferom, a sve to ova igra ima. Nije bila najavljena avantura ili nastavak Undyinga pa da svi očekujemo spektakl i bogzna kakav uspeh. Ovakva igra konzumira se isključivo kada hoćete da pustite mozak na ispašu.

Vladimir IGNJATIJEVIĆ