Typecasted... Ovaj atribut, obično asociran sa glumcem koji uvek igra iste uloge ili rediteljem koji pravi iste filmove, ponekad je cool, a nekad sucks. Na primer, ako Mirjana Joković igra u nekom filmu, možete biti sigurni da će se njen lik razvijati u pravcu žrtve brutalnog silovanja; ukoliko Bioware najavi rad na novoj igri, gotovo stopostotno možete zaključiti da će se raditi o klonu KotOR-a... Da li dobra stvar u prevelikoj meri može da zasmeta? Odgovor ćemo limitirati samo na + pol typecast fenomena i on će u ovom slučaju glasiti „još ne, na sreću”.

Mass Effect, najnoviji Kotoresque akcioni RPG urađen ekskluzivno za Xbox 360, izuzetna je igra, toliko dobra da joj lako možemo oprostiti totalno oslanjanje na slavne prađedove iz iste developerske porodice. But... Igra je najavljena i obznanjena kao prvi deo trilogije, od kojih će sledeći (a možda i treći) pokriti trenutni životni vek Microsoftove konzole. Već vidim sebe kako posle nekoliko godina u uvodu Mass Effecta 2 prizivam crne oblake, govorim „kako je sve još uvek u redu, ali...” i komentarišem propast sledećeg, petog KotOR klona u razmaku od deset godina. Bioware je sada kućni ljubimac EA Gamesa, ozloglašenog po mlaćenju mrtvog konja i čeličnim pandžama koje kreativnost u igračkoj industriji drže u stabilnoj, hladnoj stagnaciji. Da li ima sumnje u to u kom će se pravcu razvijati stvari?

Rasplinjujemo se... Pored generalne strukture, Mass Effect je, osim napredne grafike i real-time borbe gotovo identičan KotOR-u I i II, čak i kada ga sagledamo sa strane literarnog podloška. Galaktički savez oslanja se na pomoć superagenata zarad održavanja mira, tu su i konglomerat rasa od kojih svaka duva u svoju tikvu, kantine pune vanzemaljaca, sveopšta opasnost koja se natkrila nad Svet kakav poznajemo, jednog heroja koji uz put skuplja družinu nespojivih, šarmantnih i dijaboličnih likova... Heroj ima svemirski brod koji koristi kao bazu operacija i sredstvo za špartanje galaksijom od jedne quest deonice do druge, birajući između Tame i Svet... pardon, između statusa Paragona (uzoran agent) ili Renegadea (svojeglavi odmetnik)... Polulinearni quest line sa gomilom opcionih stvari, Shocking Revelations, opciona romansa sa članom posade (uz lezbo-potencijal zbog kojeg je igra privremeno bila zabranjena u Singapuru), više načina za rešavanje sukoba, tone i tone dijaloga u okviru kojih (well, u okviru bitnih) imate opciju da budete dobar ili loš... Tu su čak i vanzemaljci koji u govoru, pre nego što bilo šta izgovore, izreknu trenutno aktivnu emociju: stari dobri HK-47 sam sebi ne bi smislio bolji omaž.

Na sreću, ovo nimalo ne smeta. Bar ne zasad.

Najbitniji razlog za to je činjenica da je Mass Effect jedan od najozbiljnije napisanih, najbolje režiranih i najubedljivije odglumljenih RPG-a danas, koji pored svega nabrojanog uspeva da izgleda izazovnije od milion dolara na stolu. Svi aspekti grafičke produkcije prosto sijaju od gargantuanskog truda koji je uložen u njih: enterijeri, eksterijeri, close-up face aliena sa kojima pričate, njihove grimase i emocije, efekti upotrebe oružja i sposobnosti, you name it... Kvalitet je takav da povremeno zadavi čak i super-mega hardver Xboxa 360, smanjujući vam frame rate u situacijama kada se na ekranu dešava previše stvari. Sama konstrukcija igre i potraga za Sarenom, rogue agentom organizacije SPECTRA (koja je dobila prvog ljudskog člana – vas) identična je mnogo puta nabrojanoj legendi: questing od planete do planete, ispunjavanje krucijalnih i manje bitnih zadataka, skupljanje iskustva, nivoa, oružja i keša do neumitnog finala za koji će vam biti potrebno između 15 i 30 sati igranja, u zavisnosti od toga da li šišate kroz glavni quest line ili zavirujete u svaku rupu uz put.

Ono što se razlikuje jesu dva bitna mehanička elementa: vožnja i borba. Svaku planetu na koju sletite zarad odrađivanja opcione i glavne misije istraživaćete u kokpitu MAKO-a, oklopnog terenskog vozila koje podseća na desantno vozilo iz filma „Aliens”, izlazeći samo kada je potrebno ispitati neku stvar iz blizine ili ući u neki građevinski kompleks. Onda obično nastupa borba koja je, umesto potezne, odrađena u real-time maniru i koja manje-više podseća na klasičan inteligentni shooter. Svojim pratiocima (maksimalno dvoje u svakom trenutku) možete izdavati nekoliko rudimentarnih naređenja (idi tamo, uhvati zaklon, gađaj cilj...), a igru u svakom trenutku možete pauzirati i izdati im naređenje za promenu oružja ili upotrebu specijalne sposobnosti, u zavisnosti od klase. Ova poslednja stvar je po defaultu uključena na defanzivni mod, pa preporučujemo da uključite „active”, pošto momci i devojke najčešće (bolje od vas) znaju kad treba da aktiviraju neku specijalku.

Mass Effect je ekstremno kvalitetni derivat jedne sjajne ideje, ali je ipak derivat. Ako niste voleli KotOR, ovde nemate šta da tražite; ako ste ga voleli, pozdravićete mogućnost da uživate u njegovom mladom i atraktivnom nasledniku koji ima potpuno novu priču za 1001 noć.

Miodrag KUZMANOVIĆ