Petnaest godina je prošlo otkako nam je prvi put zastao dah dok gledamo poetični ples „svemirskih špageta” na monitorima. Tragovi motora brodova svih klasa isprepleteni sa energetskim zracima i putanjama projektilnog i balističkog oružja bili su dovoljan razlog da čovek jednostavno prestane da obraća pažnju na strateški aspekt svemirske bitke u kojoj učestvuje i jednostavno se prepusti gledanju, pauziranju, boljem nameštanju kamere i nastavljanju tog, do tada, neviđenog prizora. Činjenica da je Homeworld i dan danas u stanju da izmami ovakvu reakciju jednostavno je svedočanstvo o tome da se radi o jednom od vrhunskih umetničkih dela u domenu elektronske zabave. U trenutku kada se pojavio, originalni Homeworld je bio sve: ambiciozan i inovativan, kako tehnološki tako i strateški. Dok smo pratili svemirsku odiseju jednog celog naroda koji traži svoj drevni dom ili kasnije njihov obračun sa eonima starim protivnicima pred nama su se smenjivali prizori dostojni najimpresivnijih bitaka iz „Star Warsa”, „Treka”, „Galactice” ili „Macrossa”. Kao da to sve nije dovoljno, kombinacija klasične i ambijentalne muzike Pola Raskeja bili su finalni potpis majstora na ovom instant remek-delu.

U međuvremenu se izdešavalo mnogo toga. Godinu dana za originalom izašao je Homeworld: Cataclysm sa drugačijom, manje epskom pričom, ali nimalo manje zabavan. Godine 2003. izašao je punokrvni nastavak Homeworld 2 i doneo modernizaciju i pojednostavljenje upravljačkog interfejsa, ali i neke izmene u mehanici koje su učinile da igra bude manje hard core i pristupačnija za veći broj igrača. Ono što je mogao da bude mač sa dve oštrice pretvorilo se u samo u sitnicu za akademske debate jer je užitak u igri ponovo bio neizbežan.

U igračkoj industriji, gde je normalno da nastavci iza sebe nose dvocifrene brojeve, zašto nije bilo daljih poglavlja Homeworlda? Kompanija THQ je 2004. godine kupila Relic Entertainment, dizajnere ovog slavnog serijala. Tri godine kasnije, dok je THQ pokušavao da proda prava na Homeworld drugom izdavaču, osnivači Relica i glavni dizajneri Homeworlda napustili su svoju kompaniju i osnovali Blackbird Interactive u želji da naprave duhovnog naslednika svog remek dela. Na žalost, od toga isto ništa nije bilo. Svetlo na kraju tunela pojavilo se pre dve godine sa bankrotom THQ-a, kada je prava na ovaj serijal otkupio Gearbox Software. Nedugo potom, Gearbox je za 2014. godinu najavio upravo ovaj HD remaster koji je tek sad pred nama, a sklopili su i dogovor sa pomenutim Blackbird Interactiveom da konačno naprave novu zvaničnu igru u serijalu – Homeworld: Shipbreakers.

Pa dobro, šta je to pred nama u ovom HD remasteru čiji izdavač se tek nedelju dana nakon zvaničnog izlaska definitivno odlučio na ime Homeworld Remastered Collection? U pitanju su zapravo četiri igre u jednoj! Tu su Homeworld Classic i Homeworld 2 Classic – prve dve igre u svom originalnom obliku, savršeno glatko igrive, možda malo manje lepe nego što se sećate, ali kada ih ponovo vidite faktor nostalgije dostiže ultimativne vrednosti. Te dve igre su tu i u Remastered obliku sa novim teksturama i efektima, kao i sa podrškom za visoke rezolucije. Ako do sada niste poželeli da imate 4K monitor, čekajte dok vidite novo ruho Homeworlda na ekranu velike dijagonale, odmah ćete krenuti da se hvatate za glavu (ukoliko ne možete za novčanik) jer su vam 4K monitor, i odgovarajuća grafika, odjednom postali „apsolutno neophodni”.

Jedno od brojnih vrhunskih dostignuća serijala Homeworld bilo je to što su uspeli da vežu igrače za ovaj fiktivni svet bez očiglednih „ljudskih karaktera” sa kojim neko može da se identifikuje. Vešta kombinacija crno-belog slide-showa i obilje impresivnih svemirskih sekvenci praćenih odličnom naracijom i muzikom bili su dovoljni da svakog igrača nežno, ali nepovratno, uvuku u ovaj univerzum. Ljudi koji su radili ovaj Remaster zaslužuju pohvale upravo zato što razumeju Homeworld. Sav zvuk u igri je remasterovan u višem kvalitetu i to se svakako oseti.

Osim toga, treba imati u vidu da mnoga aktuelna HD izdanja predstavljaju očigledan i bezočan nasrtaj na vaš novac, a u zamenu nude „unapređenja” koja je neko odradio loše, oskudno, preko volje i na brzinu. Tim odgovoran za ovu kolekciju jedan je od retkih izuzetaka, kako zbog rada na zvuku tako i zbog novih detaljnih modela svih brodova i efekata tokom borbi. Uostalom, da je Gearbox prvo gledao novac, sigurno ne bi mesecima odlagao izdavanje ovog kompleta nego bi ga pustio u prodaju još prošle godine, kao što je inicijalno planirano, a fanove ko šiša.

Na sreću svih nas, to se nije desilo, ali ipak nije sve apsolutno idealno u kosmosu novog Homeworlda. Iz tehničkih razloga, remasterovana verzija obe igre je zasnovana na engineu i interfejsu Homeworlda 2 koji jeste pristupačniji i moderniji od keca, ali malo „žulja” hard core fanove originala. No, takvi igrači imaju u ovom kompletu Homeworld Classic i mogu da uživaju u njemu kao nekada. S mehaničke strane, tu su problemi sa lovcima. Postavljanje formacija, načina ponašanja, podrška fregatama pa čak i načini napada očigledno nisu u skladu sa originalom. Razvojni tim neumorno izdaje patcheve na nedeljnom nivou u nadi da će približiti Remastered onome što fanovi žele. Slično je i sa multiplayerom, koji u trenutku izlaska igre još uvek nosi oznaku beta i rad na njemu se nastavlja. Zapravo, jedina prava i ozbiljna zamerka je to što u ovoj kolekciji nema kampanje iz Homeworld: Cataclysm. Siroti zveroubice iz Kiitha Soomtaw.

Homeworld je odličan kao nekada. U svom unapređenom izdanju, ova kolekcija predstavlja obaveznu lektiru za svakog fana RTS žanra. Starim fanovima ne treba reći ništa, oni već provode dane uz ovu legendu sa osmehom na licima, naježeni svaki put kada talas nostalgije dodatno pojača već izvrsno uživanje u vrhunskom igračkom dizajnu.

Dragan KOSOVAC