Zašto više nema mikro-menadžerskih igara kao nekada? Postoje dva osnovna razloga zbog kojih je sudbina većine takvih projekata zapečaćena. Sve je to već viđeno i prežvakano milion puta i ako ne potrefite „žicu” bivate odbačeni poput starih cipela. S druge strane, izraditi kvalitetan naslov u žanru nije nimalo jednostavno. Potrebna je velika ekipa ljudi i mnoštvo utrošenih radnih sati da bi se privukla šačica preostalih zaljubljenika. Konačno, postavlja se pitanje, koliko se svest igrača promenila u prethodnom periodu i da li sa istim žarom prilaze trošenju slobodnog vremena uz igre? Ako pitamo odgovorne u Colossal Orderu – ništa se nije promenilo i sve je isto kao ranije.

Za svaku je pohvalu šta je ovaj mali tim ljudi (svega njih dvadesetak) uspeo da uradi! Umesto da nastave stopama Sim Cityja koji se uvek smatrao kao reper u žanru, oni su potpuno odustali od njegovog nasleđa. Izradili su igru u kojoj zapravo nema ciljeva, nema zadataka koji se moraju obavljati kako bi se napredovalo, nema sporednih misija, nema stvari koje će vam odvlačiti pažnju sa osnovnog questa – da izgradite i održite funkcionalnim vaš grad iz snova. Verovali ili ne, to je zaista jedini cilj igre i zato je tako dobro prihvaćena u igračkoj komuni. Izgleda da su mnogi (pa i autor ovih redova) potcenili koliko „tamo negde” još uvek ima ljudi koji su zainteresovani za opušteno igranje koje ne zahteva prelaženje nivoa, kompletiranje kampanja i multiplayer okršaje kako bi se zabavili. Sledeći podatak je frapantan – za prva 24 sata prodato je 250.000 kopija igre, dok je sedam dana kasnije brojka prešla pola miliona! Podatak za ostajanje bez teksta...

Cities: Skylines je, dakle, u potpunosti urađen u old school maniru, ali to ne znači da mehanika igranja nije oplemenjena svežim idejama. Na početku birate jednu od devet ponuđenih mapa koje se međusobno razlikuju po konfiguraciji terena, količini vode, kao i mineralnih resursa preko potrebnih za razvoj komune. Veza sa „ostatkom sveta” obavlja se priključivanjem na lokalnu magistralu, što je važno sa aspekta buduće trgovine, kao i priliva ljudi u vaš settlement. Od pristupnog puta prelazite na definisanje četvrti koje su jedan od glavnih featuresa igre. Dovoljno je da uz put postavite oznaku kako se radi o stambenoj ili industrijskoj oblasti pa da počnu da niču kuće, fabrike, prodavnice... Međutim, ovo je tek početak jer ćete kasnije, kada komuna pokaže napredak i razvoj, biti u prilici da jasno definišete gradske četvrti i pravila koja važe u njima. Stvar ide dotle da je praktično moguće praviti geta u kojima važe druga pravila u odnosu na ostatak grada. Tako različiti kvartovi mogu da imaju različit porez, građanima možete da obezbedite besplatan prevoz, korišćenje letovališta, medicinsku pomoć i mnoge druge stvari koje smatrate da su naročitoj mikro-komuni važne. Insistiranje na detaljima je zapravo ono što igru čini toliko drugačijom i privlačnom za „uranjanje” i istraživanje.

No, nije sve uvek tako bajno i jednostavno kao što se na prvi pogled može učiniti. Ljudima morate „dovući” vodu sa obližnjeg izvorišta, ali isto tako obezbediti kanalizaciju kako bi se otpadne vode i neprijatni mirisi odstranili iz grada. To se radi postavljanjem cevovoda što može da bude pravi pain in the... Naravno, ništa ne funkcioniše bez struje, pa kad grad počne da raste možete se naći u velikom problemu i šumi kablova i cevi. Sva je sreća što igra dozvoljava jednostavno implementiranje izmena na postojećoj infrastrukturi, pa čak i preinačavanje karakteristika određenih objekata (na primer, puteva). Ustrojavanje saobraćaja je najveći izazov, pogotovo definisanje linija gradskog prevoza i metroa. Izgleda da u ovom segmentu postoji neki bug koji izaziva veštačke gužve, nemogućnost pronalaženja slobodnih ruta i često zaglavljivanje vozila u naizgled praznim ulicama. Zanimljivo je da se problem ne manifestuje uvek i da ga možete rešiti banalnim zahvatima koji na prvi pogled nemaju nikakve veze sa korenom problema.

Još jedan segment u kojem igra dominira u odnosu na konkurenciju je mogućnost modovanja. U poslednje vreme primećujemo porast popularnosti ove grane kojoj su zdušno doprinele igre poput Little Big Planeta i sličnih. Zašto da ne? Na ovaj način igri se produžava vek trajanja jer ćete iz mora online sadržaja uvek naći nešto novo i zanimljivo što možete da upotrebite u svom virtuelnom gradu. Ovo je takva igra – cilj je konstantno unapređivati izgled i funkcionisanje grada, pa zašto ne i na ovaj način. Konkretno, u Cities: Skylines igrač može da pravi nove mape, ali i da se baci na dizajniranje objekata koji kasnije mogu koristiti svi iz online komune. Tako, možete da dizajnirate raskrsnice i petlje, razne građevine, parkove, pa čak i pojedinačna stabla. Sve novotarije ove vrste preuzimaju se sa Steam Workshopa, što znači da je razmena izuzetno jednostavna. Autori su ostavili i mogućnost naknadnog ubacivanja naročitih modova, koji će se distribuirati na sličan način. U verziji igre koju smo mi testirali, na raspolaganju je Hard nivo težine namenjen onima kojima namicanje keša ne predstavlja veliki izazov, potom, Unlimited Money, za one koji imaju problem drugačije prirode sa novcem u igri i Unlock All, koji nezavisno od napretka čini dostupnim sve mogućnosti koje igra nudi.

Tehničke karakteristike... Igra izgleda lepo, ali i ništa više od toga i, da iskoristimo trenutno popularan izraz, nema onaj prepoznatljiv wow efekat. S druge strane, pri velikim vrednostima zuma, vidljivo je zamućenje prikaza i nedostatak kvalitetnijih tekstura, što ipak mislimo da zaljubljenicima u mikro-menadžment neće smetati toliko (ako i primete). Možda je daleko veći problem to što u igri protiče vreme (možete ga ubrzavati i usporavati), ali nema smene dana i noći, šta više – nema različitih vremenskih uslova, pa ni smene godišnjih doba. Lepo bi bilo videti kako grad funkcioniše u uslovima poplave ili obilnih snežnih padavina, kada se more automobila sruči na auto-put koji nije prohodan. Kad smo već kod toga, u igri ne postoje nesreće, eventovi koje je Sim City svojevremeno lansirao. Nema ni dolazaka aliensa, Godzile i ostalih karakondžula koje će vam uništiti ono što ste danima vredno i strpljivo stvarali. Zamerka bi mogla da bude i to što nećete biti u prilici da pravite više gradova odjednom i da ih povezujete, već ste ograničeni na gradnju jednog megalopolisa po igračkoj sesiji. Naravno, gradovima možete dodavati predgrađa i isturene lokacije, ali to nije stvar na koju smo mislili.

Igra je tržištu ponuđena u dve verzije. U odnosu na opisanu, Deluxe varijanta je skuplja i košta 37 evra (naspram 28 evra koliko je potrebno izdvojiti za „običnu” verziju igru), ali ćete u njoj moći da gradite pet svetski poznatih građevina – Ajfelov toranj, Trijumfalnu kapiju, Kip slobode, Brandenburšku kapiju i stanicu Grand Central. Pored toga, u paketu dolazi i digitalni art book u kojem se nalazi 32 ručno crtane građevine, ali i storije o njima. Konačno, dobićete originalni soundtrack sastavljen iz 14 numera. Za koju god verziju igre da se odlučite ne možete da pogrešite, jer se radi o izuzetnoj mikro-menadžerskoj igri kojoj pandan trenutno ne može da se nađe na tržištu. Ako je to „vaša šoljica čaja” u ovom momentu pare ne možete da potrošite na bolji način.

Vladimir PISODOROV