Koje su šanse da ste čuli za porodicu Robertson iz Luizijane? Ako pratite rijaliti programe – prilično velike, pošto su ovi patkoljupci novi hit pomenutog formata zabave za zaludne. Svoje bogatstvo stekli su bazajući močvarama, loveći pernatu divljač i prodajući ljudima naročite „mamilice”. Da su otkačeni, otkačeni su i onako svi bradati, sa bandanama na glavama i gumenim čizmama na nogama predstavljaju role model klasičnog američkog redneck nativca.

Da biste postali pravi Robertson morate ispuniti određene uslove – pustiti metarsku bradu (jeste, momci obožavaju ZZ Top), naučiti da baratate mamilicom za patke i sačmarom, ali i kako drugim članovima familije „zavući” psinu zbog koje će se ostatak družine gušiti od smeha. Oko toga se i vrti zaplet igre Duck Dynasty, u kojoj ćete imati priliku da vodite nećaka Džon-Luka koji se nalazi na „obuci” i moraće da ispunjava zadatke koju mu stariji Robertsoni besomučno zadaju.

Ako niste baš okoreli fan istoimene emisije, ne vidimo način na koji će vas Duck Dynasty naterati da iz novčanika izvadite 30 evra. Igra pokušava da prati scenario iz serije, što podrazumeva red akcije, red animiranih međuscena u kojima protagonosti besomučno troše reči raspravljajući o nebitnim stvarima, red originalnih video-klipova snimljenih na realnim lokacijama... Duck Dynasty bi trebalo da bude sandbox ostvarenje u kojem igrač slobodno šetka po mapi i bira misije u koje će da se upusti. U praksi je to retko tako pošto se misije nadovezuju jedna na drugu i retke su situacije kada imate nekoliko izbora pred sobom. S druge strane, free roaming pri kojem pronalazite različite vrste žaba i znakova koje su vaši rođaci „pobili” na motke pored puta nije baš inspirativan ni zabavan. Možete da se latite i detektora metala i pokušate da pronađete zakopano blago u vidu starudija koje služe za „otključavanje” itema u igri.

Misije su zapravo naročite mini-igre, od kojih neke i nisu toliko loše. Na primer, lovićete patke, ići na pecanje, obračunavati se sa dabrovima koji žele da prepreče reku branom, loviti veverice za večeru, takmičiti se sa rođacima ko će da upuca više flaša loše ispečene rakije i tome slično. Nažalost, kampanja je veoma kratka i ako vas, pri tome, dogodovštine familije Robertson zanimaju kao lanjski sneg, uz Duck Dynasty ćete se provesti kao bos po trnju. Tehničke karakteristike su ispod proseka i ne doprinose podizanju atmosfere, čak ne pomažu ni originalni glasovi popularnih bradonja. Jedino što Activision može da izvuče iz gliba u koji su upali sa ovim ostvarenjem je crni humor Robertsona kojim igra obiluje. Međutim, slaba je to popuna za propuste kojima igra obiluje.

Vladimir PISODOROV